Aplauzi za Kusturičin film u Kanu

Proslavljeni srpski reditelj je u Kan došao da predstavi svoj peti film u takmičarskoj konkurenciji, dan pre proglašenja ovogodišnjeg dobitnika Zlatne palme.

Kusturica se, nakon projekcije filma u glavnoj festivalskoj sali "Limijer", pojavio pred novinarima u društvu svojih glumaca - od starih znanaca iz prethodnih filmova, poput Mikija Manojlovića, Ljiljane Blagojević i Aleksandra Berčeka, do onih koji su načinili prve glumačke korake tek u ovom novom Kusturičinom filmu - Marija Petronijević i Uroš Milovanović.

„Nisam se promenio... Od početka radim jedan te isti film koji još nije završen“, rekao je Kusturica novinarima, dodajući da je jedan psihijatar to objasnio kao „ludilo viđeno očima ludaka“.

Srpski reditelj je objasnio da njegov film o unuku koji kreće u grad da ispuni obećanje dato dedi - da proda kravu, kupi ikonu i nađe ženu -  „nema dodira s gradskim životom u Srbiji ili Evropi“.

”Pokušavam da budem van trenda. Čini mi se da sam jedan od retkih reditelja koji rade ono što vole”, rekao je Kusturica, dvostruki dobitnik Zlatne palme sa filmovima “Otac na službenom putu” iz 1985. godine i “Podzemlje” snimljenim 1995. godine.

Srpski reditelj je i ovde ponovio ono što je pre puta u Kan izjavio Tanjugu - da se verovatno više neće takmičiti u kanskoj konkurenciji kako bi ostavio mesto mlađima.

“Toliko često sam bio u Kanu da sam tražio od Žila Žakoba (predsednika kanskog festivala) da mi napravi kuću ovde. Ubuduće ću verovatno praviti filmove, ali ne verujem da ću se takmičiti”, rekao je Kusturica.

Govoreći o svojim filmskim uticajima, Kusturica je pomenuo američke filmove poput ostvarenja Martina Skorsezea “Taksista” i “Razjareni bik”.

“Pokušavam da ostanem odan idejama u američkim filmovima koji su pravljeni 70-ih godina XX veka... Ti filmovi, koji su se bavili suštinskim pitanjima, nestali su početkom 80-ih godina XX veka pod tiranijom marketinga”, rekao je Kusturica, pozivajući se na bestseler Naomi Klajn “No logo” o modernom društvu pod tiranijom marki, omiljeno štivo svetskih altermondijalista.

Kusturica se osvrnuo i na svoju omiljenu temu, kritiku Holivuda, objašnjavajući da je holivudska industrija “preusmerila film, od ideje humanizma, karakteristične za filmsku umetnost u deceniji 70-ih godina XX veka”, na neki drugi pravac.

“Filmovi o marginalcima su potisnuti, reditelji marginalizovani, a jedini kriterijum je postao onaj marketinški”, rekao je srpski reditelj.

“Danas morate da idete u korak s modernošću, s trendom i da samo uživate. Nemam ništa protiv uživanja, ali verujem da film treba da govori i o životnim aspektima ljudskog života”, objasnio je novinarima iz celog sveta.

Svoj način rada Kusturica je uporedio sa “šefom orkestra”.

“Ako hoćete da budete energičan reditelj, nije dovoljno samo da snimite film po dobrom scenariju, morate da budete i šef orkestra, da budete potpuno posvećeni”, rekao je.

Kusturica je objasnio da je je jedan od glumaca u "Zavetu", njegov sin Stribor, autor muzike, koja je sveprisutna u filmu.

“Muzika u filmu je bliska Zabranjenom pušenju, ali je više melodična”, rekao je Kusturica.

Jedna od tema filma, prostitucija, dobija političku dimenziju u ustima makroa koga tumači Miki Manojlović.

“Jedino što Srbija može da ponudi jeste lepota... Vezana je za karakter lika koji glumi Miki. U tom kontekstu znači da imate prostitutku u krevetu”, objasnio je reditelj.

Kusturica je najavio da će film o Maradoni biti završen u toku 2007. godine, a da će biti prikazan naredne - 2008. godine.