Roditelji umrlih protiv vojske

Ministar Zoran Stanković i načelnik generalštaba Ljubiš Jokić roditeljima su saopštili da je u svim slučajevima ispitana odgovornost vojske i da je ustanovljeno da je jedan od tih vojnika stradao krivicom vojne organizacije. Za smrt svojih sinova te porodice krive starešine u kasarnama i vojni vrh.

Ministar odbrane kaže da je pokrenuta inicijativa za oslobađanje ovih porodica od plaćanja TV pretplate, a gde je to zakonom dozvoljeno, u vansudskom poravnanju porodicama je dodeljena i  novčana nadoknada.

Roditelji vojnika ne veruju u obdukcijske nalaze, koji u većini ukazuju na prirodnu smrt ili samoubistvo. U vojnom odeljenju okružnog suda u Beogradu saslušani su Ivica Milosavljević i Gordana Tomašević, patolozi sa Instituta za sudsku medicinu VMA. Zbog sumnji u obdukcijski nalaz, njih je tužio Milijan Kostić, otac vojnika Dragana Kostića iz Požege, koji je pre dve godine izgubio život u kasarni u Leskovcu. Ivica Milosavljević tvrdio je na sudu da je obdukcija urađena po pravilima sudske medicine dok se Tomaševićeva branila ćutanjem.

Porodice Kostić iz Požege, Ivanović iz Beograda i Žarković iz Prijepolja povezuje zajednička nesreća. Svi ovi ljudi poslali su svoje sinove u vojsku u istu kasarnu u Leskovac. Oni su im se vratili u mrtvačkim kovčezima. Roditelji Dragana Kostića ne veruju u obdukcijski nalaz patologa Ivice Milosavljevića i Gordane Tomašević da je njihov sin izvršio samoubistvo: "Razgovarao sam s Ivicom Milosavljevićem i rekao: 'Doktore, da li se ovako ubija; i ja sam bio vojnik, ovako se ne ubija iz puške.' On je meni rekao da nije ubijen iz puške i da su radili noževi", kaže Milijan Kostić, otac.

Ni godinu dana posle smrti Dragana Kostića u istoj kasarni život je izgubio i vojnik Radoman Žarković iz Prijepolja. Odmah pošto su videli telo svoga sina, roditelji su posumnjali u zvaničnu verziju da je izvršio samoubistvo i uspeli da u mrtvačnici fotografišu njegov leš. Njegov otac ne prihvata obrazloženje da je njegov sin izvršio samoubistvo i traži da se taj slučaj, zajedno sa još dva, iz Leskovca prebaci u Beograd.

Jedino je vojnik Branko Košanin stradao krivicom vojne organizacije, saopštio je vojni vrh. On je u Surdulici u februaru ove godine, samo nekoliko dana pred kraj vojnog roka, stradao noseći radio-uređaj koji je antenom zakačio dalekovod.

Njegov otac Predrag Košanin ne veruje da će svi odgovorni biti kažnjeni na pravi način: "Tražiću da budem obavešten o ishodu sudskog postupka protiv ovih oficira, da znam tačno koliko su osuđeni i gde služe zatvor, da ih ja možda posetim, i koliko godina."

Ni otac Srđana Ivanovića iz Beograda ne veruje u zvaničnu verziju da je njegov sin dan uoči završetka vojnog roka naprasno umro od srčanog i moždanog udara, samo mesec dana posle smrti vojnika Blagojevića sa kojim se družio u kasarni u Leskovcu: "Ja kad sam otišao u Leskovac, znao sam odmah o čemu se radi, da su ga ubili jer je vozio džip putnički mercedes i džip i ja pretpostavljam da je vozio nekog od haških optuženika koji se krio u Sinkovcu i u Prokuplju u bazi."

Roditelji Saše Miladinovića, koji je preminuo u autobusu vraćajući se kući sa odsluženja vojnog roka, kažu da je njihov sin stradao zbog neprofesionalnog odnosa lekara. Majka Gorica je izgubila poverenje u vojsku i veruje da bi njen sin bio živ da je lečen na pravi način.

Ministar Stanković kaže da će protiv odgovornih biti preduzete sve zakonske mere: "Za sve slučajeve gde smo ustanovili da postoji objektivna odgovornost pojedinaca i vojne organizacije, preduzeli smo zakonom predviđene i druge mere. Sa konkretnim imenima nismo mogli izaći u javnost zbog poštovanja zakonske regulative. Krivičnu odgovornost vode sudovi i mi se u to nećemo mešati i ostavljamo neka sudovi utvrde ko je kriv. Mi tu nemamo nikakvo pravo da se mešamo".

Slučaj stradanja gardista Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića na Topčideru, koji je izazvao veliku pažnju domaće i svetske javnosti, još nije okončan. Tek pošto sudski organi reše taj predmet, vojni vrh će doneti ocenu o odgovornosti vojske u tom slučaju.