Nepušačka Britanija

Podužoj listi zabranjenih tema u britanskim medijima ovoga leta se priključila i zabrana pušenja u svim zatvorenim i radnim prostorima.

Posle Škotske i Velsa, zabrana pušenja je 1. jula stupila na snagu i u Engleskoj. U medijima i štampi nema, međutim, izveštaja o prvim iskustvima nepušačke Engleske, izuzev jednog saopštenja da je tokom jula, prvog meseca zabrane, prodaja cigareta opala za sedam odsto.

Udruženje trgovaca cigaretama je saopštilo da svake godine tokom jula i avgusta dolazi do pada prodaje jer su Englezi na godišnjim odmorima u inostranstvu, a na povratku sa sobom donose cigarete, koje su daleko jevtinije u drugim zemljama, pa tako opada prodaja kod kuće.

Još nema statističkih podataka o broju kazni za pušenje u zabranjenim prostorima, ali prve pukotine su već otvorene i to na "visokom nivou".

Tokom julskog koncerta Roling Stounsa u londonskoj areni "O2", članovi grupe Kit Ričards i Roni Vud su pušili, a u sali je bilo zabranjeno pušenje.

Prekršili su zakon, ali nisu kažnjeni. Vlasnici arene su samo dobili "ukor", a pušači, Ričards i Vud ni to. Prošli su bez kazne.

Napravljen je tako presedan, koji bi mogao inspirisati hiljade drugih već kažnjenih pušača da zatraže sudsku zaštitu.

Protesti su već počeli. Tokom avgusta je u unutrašnjosti Engleske bilo nekoliko uličnih demonstracija, ali ni o jednom protestu nije bilo vesti u novinama ili elektronskim medijima.

Naslovne strane štampe su rezervisane za one koji protestuju protiv takozvanih klimatskih promena, što je na liniji zvanične vladine politike.

Tako su, na primer, novine zabeležile da su održani klimatski protesti ispred vojnog aerodroma Bigin hil u južnom Londonu iako je bilo prisutno samo petoro demonstranata.

Borcima protiv zabrane pušenja su preostali samo takozvani alternativni mediji - internet sajtovi. Nezavistan internet sajt "spiked-online" donosi vesti o seriji protesta u Samersetu, u zapadnoj Engleskoj.

Na uličnom protestu u gradu Glastonbariju je učestvovalo oko 200 ljudi, među kojima je bilo mnogo i onih koji ne puše.

Svi oni, u stvari, demonstriraju zbog uplitanja britanske vlade u privatni život građana. Zabrana pušenja je, tvrde, pre svega "udarac na slobodu izbora". Oni se pitaju "šta je na redu posle zabrane pušenja".

Organizatori protesta su dvojica "di-džejeva" koji u pabovima u Samersetu organizuju "karioke večeri".

Kris Eliot i Pol Tul su pušači, ali kažu da to nije razlog njihovog protesta. Suština je, kažu, u ugrožavanju slobode. Ti protesti bi mogli postati i politički.

Vlada, smatraju oni, treba da dozvoli da svaka kafana (pab) ili restoran sama odluči da li je za pušače ili za nepušače.

Oni podsećaju i na apsurdne elemente zakona o zabrani pušenja. Tako, Kris i Pol ne smeju da zapale cigaretu u svom starom kombiju, gde im je oprema za muzičke večeri, jer je to vozilo "radni prostor" a u svakom radnom prostoru je zabranjeno pušenje.

Ni vozači kamiona više ne smeju da puše i kad voze i kad ne voze jer je to njihovo radno mesto.

Kris i Pol kažu da im je najteže to što svoje disko večeri moraju da organizuju u praznim pabovima jer su svi gosti na ulici.

Pored protesta nema vesti ni o poslovnim gubicima zbog zabrane pušenja. U Republici Irskoj, koja je pre Britanije uvela zabranu, do sada zatvoreno 1.200 pabova, jer više nema gostiju. U Škotskoj su zatvorena najmanje 34 bingo-kluba.

Mnogi hroničari veruju da je britanska vlada uvela zabranu pušenja u Engleskoj 1. jula kako bi iskoristila letnje vreme, računajući da će ljudi moći da puše u baštama pabova, da bi na taj način izbegla prvi talas nezadovoljstva.

Ali, ovogodišnje leto je bilo kišno i hladno, najkišnije u novijoj istoriji pa je ta računica propala.

U Londonu su se tokom letnjih meseci mogli videti ljudi kako u velikom broju stoje na ulicama, ispred pabova, puše i piju, dok unutra nije bilo nikoga.

Mnogi pabovi sada imaju i korpe sa kišobranima za goste koji puše ispred paba na ulici. Korpe prepune novih kišobrana nalaze se pored izlaznih vrata i na njima piše "samo za goste pušače".

Tako se mnogim ulicama, kada pada kiša, moglo teško i proći od kišobrana pušača.
Problem je i u povećanoj buci pa okolni stanari zovu policiju da umiri goste-ulične pušače.

Svi restorani i pabovi užurbano grade kakve-takve bašte jer je na otvorenom, u baštama i terasama, dozvoljneno pušenje. Planiraju, takođe, da tokom jeseni i zime u te bašte i na ulicama ispred pabova postave grejače na gas, u obliku suncobrana, kako ne bi izgubili goste.

Borci za zaštitu životne okoline se protive tome jer ti grejači zagađuju vazduh i doprinose klimatskim promenama. Uz to, mnogi pabovi nemaju ni para za tu investiciju.

Hroničari ocenjuju da, ipak, nije izvesno kako će se dalje razvijati situacija sa zabranom pušenja i veruju da bi uskoro moglo doći do izvesnih promena tog spornog zakona.

Problem je i sa naplatom kazni. Taj posao je u nadležnosti opština koje su već formirale "pušačku policiju" i to od opštinskih službenika.

U Londonu, koji je ogroman grad i gde niko nikoga i ne poznaje, to nekako i može da funkcioniše, ali u unutrašnjosti Engleske to ide veoma teško. U malim sredinama ljudi se dobro poznaju i teško je komšiji naplatiti kaznu za takav prekršaj.

Kazna za onoga ko puši ili čak samo i pokuša da zapali cigaretu je 50 funti (75 evra) a za vlasnike paba, restorana ili neke kompanije ide i do 2.000 funti.

U celoj Britaniji ima oko 12 miliona registrovanih pušača, što znači da su oni manjina u odnosu na preko 60 miliona stanovnika, ali, primetno je, da je zakon o zabrani pušenja postao deo političke scene i zabrinutosti većina Britanaca zbog ukupne politike britanske vlade.

U tom svetlu neki komentatori podsećaju da je zabranu pušenja u Evropi prvi uveo Benito Musolini, a da je posle njega Adolf Hitler od toga napravio i deo svog "moralnog lika" i "brige za ljude".