Berlin:Datum 2014 - kad, ako, možda

Saglasni su, kako piše Beta, o tome da ključna poruka koju žele da upute jeste da Beograd i Priština moraju da ispune ono na šta su se obavezali međusobnim sporazumom pod okriljem EU.

Kako dopisnica Bete saznaje od obaveštenih sagovornika u Bundestagu, poslanici vladajućih stranaka, Hrišćansko-demokratske unije (CDU), Hrišćansko-socijalne unije (CSU) i Liberala (FDP), blizu su dogovora o stavu da bi Srbiji trebalo odobriti datum otpočinjanja pregovora u januaru 2014, pod uslovom da do tada EU podnese pozitivan izveštaj o sprovođenju dogovora Beograda i Prištine.

Bundestag bi 27. juna trebalo da se izjasni o dodeljivanju datuma Srbiji za otpočinjanje pristupnih pregovora. Dva dana pre toga bi svoje stavove trebalo da konačno oblikuju poslaničke grupe stranaka zastupljenih u Bundestagu, a dan uoči zasedanja će se istom temom baviti i Odbor Bundestaga za pitanja EU.

Početak pregovora u januaru 2014. bio bi moguć, ukoliko bi prethodno Evropska komisija podnela pozitivan izveštaj o sprovođenju dogovora Beograda i Prištine.

Taj izveštaj mogao bi, kako saznaje Beta u Berlinu, da bude odobren samo na sastanku ministara inostranih poslova EU, a ne na narednom sastanku šefova država ili vlada Unije krajem 2013. godine.

Međutim, kako se ukazuje, nisu svi poslanici CDU uvereni u ispravnost ovakvog pristupa. Iako je, kako se naglašava, teško poverovati da bi njihov stav mogao da odstupa od onog za koji se zalaže savezna kancelarka Angela Merkel.

Kancelarka se smatra obaveznom da ne odstupi od stava iz avgusta 2011. kada je, tokom posete Beogradu, rekla da otpočinjanja pregovora neće biti dok ne bude postignut sporazum o raspuštanju paralelnih struktura na severu Kosova.

Sada sporazum postoji, ali je za mnoge konzervativne poslanike Bundestaga problem to što je on i dalje slovo na papiru, odnosno što sprovođenje najvažnijih delova dogovora Beograda i Prištine treba da usledi tek u drugoj polovini godine.

Odluka po kojoj bi pregovori počeli januara 2014, pod pretpostavkom da se sporazum, po oceni EU, uspešno sprovodi, bila bi opcija koja bi verovatno zadovoljila i sumnjičave poslanike.

Jer, kako prema saznanjima Bete smatraju poslanici skloni ovakom stavu, ne bi trebalo stvarati utisak da je Nemačka jedina zemlja u EU koja je protiv Srbije. Pri tome se ističe da Nemačka želi da Srbija ispuni samo ono što je sama potpisala u sporazumu sa Prištinom.