U igri sve opcije o datumu

Nepunih 20 dana pred odluku Saveta EU o tome hoće li Srbija dobiti datum za početak pregovora o članstvu u Uniji informacija na tu temu je sve više, ali i nedoumica, pošto su sudeći po najnovijim izjavama, moguće sve opcije.

U javnosti kruže različite najave - od one da će Nemci, koji imaju odlučujuću reč, biti "tvrdi" na datumu, preko mogućnosti da će 28. juna Srbiji stići samo "zeleno svetlo", do saznanja da će biti datuma, ali uslovno.

Taman što je poslanik vladajuće koalicije u nemačkom parlamentu i predsednik Odbora za evropska pitnja u Bundestagu Ginter Krihbaum demantovao pisanja nemačkih medija da je njegova Hrisćansko-demokratska unija već donela odluku prema kojoj Srbija neće dobiti datum za početak pregovora pre 2014. godine, juče je stigla nova verzija priče o datumu.

Odlazeći šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer izjavio je da Savet EU u junu neće odlučivati o datumu već smo o tome da li je Srbija zaslužila "zeleno svetlo" za otvaranje pregovora za članstvo u Uniji.

Zvaničnik EU je prvi put ukazao na proceduru koja, po njegovim rečima, podrazumeva prvo dobijanje "zelenog svetla", nakon čega sledi formiranje tima za pregovore, a potom izrada okvira za pregovore u kome se definišu sve obaveze Srbije i EU, koji ponovo usvaja i odobrava Savet EU.

Tek nakon skrininga njegovog sprovođenja, prema rečima Dežera, utvrđuje se datum za početak pregovora, o čemu opet odlučuju ministri u Savetu EU.

Šef poslaničke grupe vladajuće CDU/CSU u nemačkom Bundestagu , Andreas Šokenhof, međutim, kaže da će poslanici te koalicije odluku o tome da li Srbiji u junu dodeliti datum za početk pregovora sa EU, doneti pošto 18. juna dobiju pismo šefice EU diplomatije Ketrin Ešton i komesara za proširenje Štefana Filea.

"Novosti" saznaju da će pismo Ešton i Filea biti vetar u leđa evrointegrcijama Srbije, u kome će, prema saznanju tog lista, o implementciji briselskog sporazuma Beograda i Prištine kao ključnog za donošenje odluke o datumu, preovladavati pozitivan ton. Ešton i File će još jednom pozvati lidere EU da Srbiji odobre datum, tvrde Novosti.

Poslanik Evropskog parlamenta Knut Flekenštajn je otišao i korak dalje, pa po pisanju "Blica" i "Danasa" , smatra da, ukoliko Bundestag odluči da Srbiji treba dati samo neku vrstu "zelenog svetla", ali ne i konkretan datum, to može da utiče na gubljenja kredibiliteta Nemačke.

To će biti i veliki šamar za Uniju, smatra Flekenštajn koji je funkcioner opozicione nemačke Socijaldemokratske partije.

"Ako EU želi da u budućnosti bude shvaćena ko pouzdan partner, onda moramo da se držimo sopstvenih obećanja i priznamo da su srpska i kosovska vlada uradili više nego što smo očekivli i da sada treba da dobiju konkretan datum za početak pregovora", rekao je Flekenštajn.

Izvor "Politike" iz Ministarstva spoljnih poslova Nemačke kaže, pak, da Nemačka može da odobri Srbiji datum početka pregovora uz klauzulu da odluka može da bude povučena ako ne dođe do pune primene sporazuma između Beograda i Prištine.

Prema ovom izvoru, pregovori bi počeli januara ili februara 2014. godine, objavila je "Politika".

Ako se ove tvrdnje izvora iz Ministarstva spoljnih poslova Nemačke ostvare, na Srbiju bi se primenio "crnogorski scenario", piše na sajtu lista, uz podsećanje da je Crnoj Gori u decembru 2011. bilo obećano da će u junu 2012. godine biti otvoreni pregovori s tom zemljom, ako Crnogorci ispune šest prioritetnih zahteva, kako se na kraju i dogodilo.

Berlin podržava pregovore, konkretan datum 2014?

Agencija Beta istovremeno prenosi svoja saznanja da vlada Nemačke namerava da predloži da se na samitu EU načelno odluči da otpočnu pristupni pregovor EU sa Srbijom. Tačan datum trebalo bi potom, u zavisnosti od napretka u sprovođenju sporazuma Beograda i Prištine, da bude utvrđen u decembru.

Ovaj stav će, kako u obaveštenim krugovima u Berlinu saznaje dopisnica Bete, biti prenet i potpredsednici vlade Srbije zaduženoj za evropske integracije Suzani Grubješić koja će od sutra da razgovora sa predstavnicima nemačkog parlamenta, Bundestaga, i zvaničnicima ministarstva inostranih poslova i savezne vlade u nemačkom glavnom gradu.

Prema tumačenju sagovornika iz većinske vladajuće Hrišćansko-demokratske unije, kancelarka Merkel je prošle sedmice, uoči sastanka poslaničke grupe CDU kojem ona nije prisustvovala, obrazložila poslanicima svoj stav.

Merkelova želi pozitivnu odluku za Srbiju, ali insistira na svojim zahtevima (Beta/AP)

Ona bi želela da samit u Briselu donese pozitivnu odluku o početku pregovora sa Srbijom. Kancelarka se oseća obaveznom da ne odstupi od svog stava, iz avgusta 2011, kada je prilikom posete Beogradu rekla da otpočinjanja pregovora neće biti dok ne bude postignut sporazum o raspuštanju paralelnih struktura na severu Kosova.

Sada taj dogovor postoji, ali je za konzervativne poslanike Bundestaga, kako je protumačeno Beti, problem to što je to i dalje slovo na papiru, odnosno što sprovođenje najvažnijih delova dogovora Beograda i Prištine, onih o policijskim i pravosudnim strukturama na severu Kosova, o lokalnim izborima ili o finansiranju, treba da usledi tek od sredine jula do kraja godine.

Zato bi, prema volji većine CDU-CSU, Bundestag trebalo da donese krajem juna "dvostruku odluku" koju, kako ističu sagovornici, podržava i nemačka vlada.

Prema ovoj zamisli, samit EU bi trebalo da donese odluku o načelnom otpočinjanju pregovora sa Srbijom najranije 2014. godine, a konkretan datum bi potom, kažu sagovornici Bete, "trebalo da bude utvrđen u svetlu uspeha sprovođenja sporazuma između Srbije i Kosova".

Time se, kako se kaže, Srbiji neopozivo daje zeleno svetlo za otpočinjanje pregovora, ali se istovremeno Beograd podseća da treba da uradi "domaće zadetke" pre nego što pregovori počnu.

Prema volji nemačke vlade i većine u Bundestagu, ukoliko se plan ostvari do kraja godine, novi samit EU bi onda u decembru mogao da donese odluku o otpočinjenju pregovora u januaru ili februaru 2014. Ako je za sprovođenje potrebno više vremena, datum bi mogao da bude utvrđen i kasnije.