Vojvodina za proporcionalni sistem?

Osim što su se usaglasili o terminu izbora, u vladajućoj koaliciji "Za evropsku Vojvodinu" saglasni su i da izborna pravila u pokrajini ne treba menjati. Ali samo zato što je ostalo malo vremena do izbora.

Demokratska stranka, koja ima apsolutnu većinu u pokrajinskom parlamentu, i Liga socijaldemokrata Vojvodine, koja je deo vladajuće koalicije, razilaze se povodom pitanja adekvatnosti izbornog sistema u pokrajini. LSV je u tom pogledu bliži opozicionim strankama koje su se u vojvođanskoj skupštini založile za suštinske izmene pokrajinskog izbornog sistema.

Specifičan i jedinstven u Srbiji ovaj izborni sistem predviđa da se polovina od 120 poslanika bira po većinskom dvokružnom modelu, a druga polovina po proporcionalnom sistemu. I to je sistem koji, čini se, odgovara samo DS-u koji je na poslednjim izborima upravo u drugom krugu većinskih izbora do nogu potukao glavne konkurente – radikale.

LSV je više puta pokretao inicijativu da se u pokrajini uvede čisto proporcionalni izborni sistem, ali nije naišao na razumevanje koalicionih partnera, kazala je za „Politiku” funkcionerka te stranke Maja Sedlarević.

„Činjenica je da se izborni sistem ne menja nekoliko meseci pre izbora, tako da sada i ne očekujemo razgovore o tome, ali za neke naredne izbore treba razmišljati u tom pravcu. Proporcionalni sistem daje mogućnost da u parlamentu bude zastupljen veći broj stranaka i grupa građana što doprinosi većojšarolikosti”, objašnjava Sedlarevićeva.

Opozicione stranke SRS, SNS i DSS smatraju da suštinska promena izbornog sistema podrazumeva ne samo uvođenje isključivo proporcionalnog sistema već i smanjenje broja poslanika. Šef poslaničkog kluba najveće opozicione stranke Srpske radikalne stranke Milorad Mirčić kazao je za „Politiku” da se radikali prekrajanja izbornih pravila nisu setili nekoliko meseci pre glasanja i podseća na njihove ranije inicijative.

„Predlagali smo da, ako već neće da uvode čisto proporcionalni sistem, većinski izbori za 60 poslanika budu u jednom krugu, da pobedi onaj ko prvi put dobije više glasova. Drugi krug izbora ne samo da je veliki trošak, već ne predstavlja stvarno političko raspoloženje birača jer se redovno prave neprincipijelni savezi kako bi se pobedio protivnik. Mi smo prilikom rasprave o statutu predlagali i to da Skupština Vojvodine ima 80, a ne 120 poslanika. Ako republički parlament ima 250 poslanika, logična je razmera da u pokrajinskom bude trećina”, kazao je Mirčić.

I Demokratska stranka Srbije je predlagala da u novi statut Vojvodine uđe odredba da Skupština APV ima 80 poslanika jer je, kaže poslanik te stranke Borko Ilić, to primereno broju stanovnika i štedi se novac građana.

„Treba suštinski menjati izborni sistem u pokrajini. Postojeći je napravljen na osnovu izbornog sistema Slobodana Miloševića i cilj mu je da se prekraja izborna volja građana. Nelogično je da u većinskom delu izbornog sistema Kikinda daje dvaposlanika, a ima manje birača od Sremske Mitrovice ili Stare Pazove koji daju po jednog poslanika. Takođe, nelogično je da oko 45.000 Novosađana bira jednog poslanika, a u isto vreme 8.000 Karlovčana takođe bira jednog poslanika, čime se pokazuje da su za ovu vlast neki građani manje vredni od drugih”, kaže Ilić.

U Srpskoj naprednoj stranci bi broj poslanika smanjili upola. Igor Mirović kaže da je sasvim dovoljno da u pokrajinskim klupama sedi 60 poslanika, te da skupština ima jednog potpredsednika, a ne kao sada – šest, ali i da skupštinski odbori budu mnogo efikasniji i aktivniji.

„Kombinovani izborni model je već kompromitovan u Vojvodini i nije dao nikakav kvalitet, već je samo stvorio skupu administraciju koja je postala dovoljna samasebi. Sve bitne odluke donose se van skupštine, pa ne vidim čemu onda toliki broj poslanika”, naglašava Mirović.

Sada ima šest potpredsedničkih mesta, a jedno od njih pripada opoziciji (sada SNS-u) i o tome je postignut dogovor između parlamentarnih stranaka još na početku mandata. Do sada nije bilo inicijativa da se smanji broj potpredsednika. Na meti kritika javnosti najviše je bilo to što se vojvođanski poslanici retko sastaju. Član 42.Statuta kaže da se skupština sastaje po potrebi, a najmanje četiri puta godišnje. Koristeći to zakonsko pravo, i vlast i opozicija često su znali da kažu da se rad parlamenta ne može meriti brojem plenarnih zasedanja.