Bez povećanja plata u privredi

Zaposleni u javnom sektoru povećanje plate dobiće u januaru, aprilu i u oktobru.

Plate zaposlenima u državnom sektoru su dve godine bile zamrznute, a predviđeno povećanje će više biti simbolično, jer kada se saberu sva tri povećanja, neće preći sedam odsto.

U privatnom sektoru ne mogu da računaju ni na te tri povišice. Vlasnici privatnih firmi kažu da bi, u slučaju da povećaju plate svojim radnicima u procentu u kojem to radi država, morali ili da otpuste deo zaposlenih ili da za toliko podignu cene.

Kada bi se privatnici usudili da ove godine svojim zaposlenim daju veće plate, pa makar to bilo samo sedam odsto, moralo bi mnogo toga da se desi, objašnjava Milan Knežević, vlasnik konfekcije „Modus“.

„Mi bismo za taj isti iznos otprilike morali da podignemo obim proizvodnje i obim prodaje, morali bismo za isti taj procenat da poboljšamo uslove rada kako bismo na profitnoj strani stekli dovoljno novaca da te troškove možemo servisirati. U ovakvim uslovima nema govora da može doći do povećanja plata jedan jedini dinar“, kaže on.

I potpredsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković kaže da retko koji privatnik može i da razmišlja o povećanju plata radnicima. Jedan od scenarija u kome je povišica moguća je veoma nepopularan.

„Mogao bi da to poveća smanjivanjem broja zaposlenih, da bi oni drugi dobili nešto veće plate, pod uslovom da onaj broj zaposlenih koji ostane može da ispuni u istoj meri onaj plan koji se očekuje u proizvodnji ili uslugama“, kaže on.

Teškoće sa finansijama ima i država. To najbolje pokazuje ovogodišnji budžet, sa manjkom od 120 milijardi dinara, a ipak se ide na povišicu.

Ekonomomski savetnik premijera Milojko Arsić kaže da potez vlade nije populistički, a privatnicima poručuje da rade više – pa i oni mogu da dođu u istu poziciju.

„Ako se, recimo, sledeće godine ostvari realan rast privrede od tri posto, to je neka zvanična makroekonomska projekcija, da će to stvoriti mogućnost da se povećaju plate i u privatnom sektoru bar u onom nivou koliko se u javnom sektoru povećavaju. Znači, ako raste proizvodnja, raste produktivnost, a ako raste produktivnost, treba da rastu i plate“, smatra Arsić.

Međutim, postavlja se pitanje koliko je realno to što priča premijerov savetnik.

„Mnogo je više ovih opterećenja koja možemo da očekujemo, nego rasterećenja privrede, tako da o povećanju plata mislim da nije realno govoriti. Većina će doći samo u veće teškoće“, kaže Atanacković.

„Plašim se da ćemo u dogledno vreme imati samo javni sektor DOO i da će utrkivanje za poslom u javnom sektoru, kao jedinom sigurnom izvoru prihoda, biti sve atraktivnije“, dodaje Knežević.

Inače, Arsić kaže i to da je privreda prezadužena, pa je zato dovela sebe u poziciju da ne može da razmišlja o povišici za zaposlene. Istini za volju, i država često uzima kredite, a savetnik premijera kao opravdanje navodi to da se država zadužuje po povoljnijim uslovima, pa je za razliku od privrednika, kamate manje koštaju.