"Papa smenjuje Bozanića – 'patka'"

Ipak, ona nije dovoljna da bi se demantijem ili potvrdom oglasila i zagrebačka nadbiskuija, a ugledni hrvatski novinar i teolog Drago Pilsel smatra da je sve to jedna, kako je rekao, veoma "retka patki".

On, međutim, nije iskjučio mogućnost da prvi čovek Crkve u Hrvata ipak ode iz, na primer, zdravstvenih razoga ili unapređenja.

Pilsel u izjavi za Tanjug, naime, ukazuje da se umesto zagrebačke nadbiskupije povodom teksta glavnog urednika Globusa Zdravka Milinovića, oglasio predsednik Hrvatske biskupske konferencije, zadarski nadbiskup, Želimir Puljić, koji je praktično apelovao na hrvatsku javnost da ne naseda "takvim dezinformacijama".

"Sadržaj napisan u članku (Globusa) odudara od uhodanih postupaka Svete stolice i nije utemeljen na zvaničnim informcijama", rekao je Puljić.

Pilsel kaže da pisanje Globusa nije neuobičajeno jer svakog meseca u poslednje dve godine neki novinar smenjuje Bozanića.

"Ima povoda, ljudi su nezadovoljni radom Bozanića, a puštaju se i 'patke' iz političkih kuloara", kaže Pilsel, inače, jedan od najboljnih poznavala religijskih i crkvenih pitanja na ovim prostorima.

Rrazlozima za nezadovoljstvo radom Bozanića, kaže Pilsel, posebno katoličkih nacionalista, mogao bi se napuniti čitav jedan rezervoar.

Među važnije razloge izdvaja to što je papa Franja formirao Međucrkvenu komisiju za utvrđivanje činjenica o liku i delu kardinala Alojzija Stepinca pre, tokom i posle Drugog svetskog rata.

"Ima sveštenika koji ne razumeju šta je papa hteo kada je predložio formiranje takve komisije. Nezadovoljni katolički nacionalisti optužili su Bozanića da je bio mlitav i da je popustio u borbi između Zagreba i Beograda", kaže Pilsel.

Pilsel, koji je prvi objavio dva pisma patrijrha SPC upućena papi Franji iz kojihh se, kaže, videlo da šef vatikanske države prihvata neke argumente patrijarha Irineja, odnosno Sinoda SPC o Stepincu, podseća da je nakon toga u Hrvatskoj nastala konsternacija.

Nakon toga, priča dalje, saznao je da je Bozanić boravio u Vatikanu i da je iz prve ruke bio obavešten o planovima pape da formira Međucrkvenu komisiju, ali je to osam meseci sakrivao od hrvatske javnosti.

"Kada je stvar eksplodirala Bozanić je optužen da nije sprečio formiranje te komisije, kao da je on mogao da se suprotstavi papi i kaže mu da to nije ni mudro ni pametno da Stepinca stavlalja pred SPC, odnosno nekoj komisiji", ispričao je Pilsel.

Kao poslednji razlog nezadovoljstva radom Bozanića navodi ratifikaciju Istanbulske konvencije.

"Razumljivo je da je (vladajuća) HDZ, koja je bila podeljena oko pitanja ratifikacije Instanbulske konvencije u hrvatskom parlamentu nije srećna što je Bozanić, kao najglasniji biskup u Hrvatskoj, dao krila mnogim lažima koje su dolazile na račun vlade i (premijera Andreja) Plenkovića lično iz ekstremno desnih katoličkih struktura", naveo je Pilsel.

Tvrdilo se, podsetio je, da hrvatska vlast hoće da uvede rodnu ideologiju, o čemu se pozitivno izjasnio i papa Franja.

Iako u tom dokumentu nema ni govora o rodnoj ideologiji, već je naglasak nad "alatima" koji bi Hrvatskoj trebalo da omogući borbu na smanjenju nasilja nad ženama, u vazduhu je, kaže Pilsel, u vazduhu je ostao da visi neprijatan osećaj napetosti.

To se, dodao je, posebno videlo na Dan državnosti kada tradicionalno Bozanić predvodi misu u prisustvu predstvnika državog vrha.

"Posle toga su se sastali Bozanić i Plenković, ali je ta tenzija ostala, kao da se izgubilo neko poverenje između Kaptola i Banskih dvora", pojašnjava Pilsel, koji je i glavi urednik portala Autograf.

Bozanićevim radom, kaže Pilsel, nezadovoljni su i neki koji su kritikovali propuste u finasijskom poslovanju pojedinih nadbiskupija, na primer, zagrebačka, zatim mariborska, koja je bila na ivici bankrota, i dubrovačka, koja je bila načeta lošim poslovanjem tokom mandata prethodnog biskupa.

To su afere u kojima je, kako kaže, prokonckana velika količina novca u loše imovinske, građevinske i neke druge poslove.a, koja je bila načeta lošim poslovanjem prethodnog biskupa

"Takvi promašaji se događaju kada se špekulantski upravlja novcima, ali je to ostavilo posledice Bozaniću jer su ga optuživali da 10 godina nije vodio računa o tome kako posuju biskupije s obzirom na to da on odobrava godišnje finansijske izveštaje", naveo je, između ostalog, Pilsel.

A tu su, kaže, i razna "podmetanja sveštenika na temu ko su homoseksualci, a ko heteroseksualci, kao i priče o njihovim međusobnim tučama", kao i sisački biskup Vlado Košić sa svojim ekstremnim izjavama, poput one da se kao zvanični pozdrav Hrvatski oružanih snaga proglasi ustaški poklič "za dom spremni", što je, naravno, osudila gotovo cela hrvatska javnost.

Inače, Bozanić je u poslednje vreme veoma hvalio Košića posebno ističući njegovo javno delovanje, pa se mnogi ljudi bune zbog nacionalističkog skretanja Crkve u Hrvatskoj.

"I kada sve te priče dođu do pape, one ne može da bude oduševljen Ali, ako bismo analizirali odnos snaga unutar biskupata prvaga onih koji nisu na liniji pape Franje nije tako negativna", kaže Pilsel koji smatra da ne stoji rečenica Milinovića da je papa Franja nezadovoljan i odnosom konzervativne većine u odnosu na tzv. liberalno krilo koje je on postavio u Crkvi u Hrvata.

Ima, međutim, ističe Pilsel onih starijih biskupa poput požeškog, Ante Škvorčevića, koji je veoma zainteresovan za ekumenski dijalog i jedan je od prvih koji je nedavno boravio u Carigradu kod patrijarha Vartolomeja, a ima i dobre odnose sa vladikom zapadnoslavonskim Jovanom i mitropolitom Perićem.

"Iako ima tu svašta, nisu svi (u crkvi) desničari", kaže Pilsel, uveren da je pisanje Globusa samo još jedna priča više o smenjihivanju Bozanića ili, kako je to nazvao "jedna retka patka".

Ipak, treba, kaže, ostaviti "jedan mali prozor otvorenim" jer iskustvo je do sada pokazalo da Vatikan može da odluči da nekog promoviše i da Bozanić ode - ili u prevremenu penziju iz zdravstvenih razloga ili da bude unapređen.

"A to se može dogoditi svakom biskupu", zaključio je Pilsel.