"USS preuzeo nadležnost VSS"

Time je Ustavni sud "narušio Ustavom utvrđenu samostalnost i nezavisnost ovog organa" kojem je "ostavljeno samo da odredi sud za koji se sudija bira", saopštio je VSS.

Visoki savet sudstva je raspravljao danas na sednici koja je počela u 14 sati odluku Ustavnog suda koji je usvojio žalbe 126 neizabranih sudija nakon reizbora 2009. i naložio da se oni vrate na posao.

"Iznenađuje da je Ustavni sud tek sada, nakon razmatranja velikog broja žalbi neizabranih sudija i održanih rasprava, odlučio u jednom predmetu o više od 120 žalbi, iako je takvu odluku mogao da donese mnogo ranije - od septembra 2011. godine", ukazano je u saopštenju.

VS S smatra da "nadležnost Ustavnog suda može biti da oceni da li su pravila i odluke o izboru u skladu sa Ustavom i zakonom, a o načelima i sličnim teoretskim kategorijama nije ovlašćen da raspravlja i utvrđje svojom odlukom, bez pozivanja na Ustav i zakon".

VSS navodi i da je sudijama koje nisu izabrane, sudijska dužnost prestala "po sili zakona, a ne na osnovu deklarativne odluke VSS-a".

U saopštenju se ističe i da je VSS sve vreme postupao u skladu s pravosudnim zakonima iz 2008, izmenama zakona donetim krajem 2010. i odlukama i stavovima Ustavnog suda, "bez obzira na pojedinačna izdvojena mišljenja pojedinih članova Saveta i sudija Ustavnog suda".

Opšti izbor Srbija sproveden je pre više od dve godine i do sad je od 837 razrešenih sudija na posao vraćeno 276 sudija.

Poslednjih 126 sudija će se po jučerašnjoj odluci Ustavnog suda u roku do 60 dana vratiti na svoj sudijski posao. Predsednica VSS Nata Mesarović nije htela da komentariše odluku Ustavnog suda o vraćanju 126 razrešenih sudija na posao dok ne vidi obrazloženje.

Dok neizabrane sudije ovu odluku shvataju kao prvu u nizu sličnih i očekuju da se svi vrate u sudnice, u šturoj izjavi Tanjuj Visoki savet sudstva ističe da nije bilo razloga da ustavni sud čeka dve godine da odlučuje o žabama neizabranih sudija.

Više od dve godine od opšteg izbora sudija tema je i dalje aktuelna. Do sada je od 837 razrešenih sudija na posao vraćeno 276 sudija. Poslednjih 126 sudija na posao je vratio Ustavni sud koji po toj odluci u roku do 60 treba da se vrate na svoju sudijski posao.

Za neizabrane sudije u Nišu ovo je ohrabrujuća odluka. Advokat koji zastupa niške neizabrane sudije smatra da je reforma pravosuđa bila politički proces, pa su bez posla ostale neki od najuspešnijih sudija u Nišu koje sad treba vratiti u nišku palatu pravde.

"Smatramo da je preokret učinjen od Ustavnog suda dobra tačka oslonca za dalji razvoj situacije i to će omogućiti rasplitanje, sada možemo da kažemo afere vezane za VSS i takozvanu reformu pravosuđa", kaže advokat Milan Pavlović.

U Višem sudu u Leskovcu ističu da će poštovati zakon i da zbog odluke Ustavnog suda neće biti nikakvog zastoja u radu.

"Svaka odluka suda mora se poštovati, pogotovu odluka Ustavnog suda Srbije. Što se tiče Višeg suda u Leskovcu, nama po sistematizaciji nedostaje dvoje sudija tako da nam je svaki sudija vieš nego dobrodošao imajući u vidu veliki broj predmeta u radu, posebno starih predmeta. Lično zaista nemam saznanja na koje se sudije odnosi ova odluka Ustavnog suda, kaže sudija Višeg suda u Leskovcu Goran Stanojević.

Palata pravde u Beogradu

Reizbor sudija od početka je podelio stručnu javnost. Neizabrane sudije žalile su se svim nadležnim istancama kako, domaćin tako evropskim. Ovaj postupak su pratile i kontroverze počev od navoda da je VSS prilikom izbora koristio podatke BIA na šta nema pravo. Nakon godinu i po dana od izbora počeo je postupak revizije. U postupku revizije od 20. jula 2011. do 30. maja 2012. godine Visoki savet sudstva razmatrao je 752 prigovora. Usvojio je 98, odbio 630.

126 sudija o čijim žalbama je odlučio Ustavni sud su samo prva odluka o žalbama. Kako je za B92 rečeno u Ustavnom sudu zaključno sa 6. julom - formirana su 363 predmeta po žalbama sudija. Moguće je da će ih biti još.

Predsednica Društva sudija Dragana Boljević, koja inače nije prošla reizbor 2009. godine, rekla je da očekuje da sve sudije, nakon što je Ustavni sud usvojio žalbe na njihov reizbor, budu vraćene na posao.

Sudija Apelacionog suda u Beogradu Milimir Lukić podneo je ostavku na funkciju člana Visokog saveta sudstva u decembru prošle godine, navodno rezigniran, načinom odlučivanja tog tela.

Lukić je za člana VSS izabran na sudijskim izborima u martu prošle godine i bio je jedan od članova Komisije za razmatranje prigovora neizabranih sudija.

Kako je radio VSS

Ministarka pravde Snežana Maloviæ (Foto: Tanjug, Arhiva)

Postupak reizbora, zatim njegove revizije, pa ustavnih žalbi pratilo je negodovanje Društva sudija Srbije, stručne javnosti u zemlji, evropskih strukovnih udruženja i raznih ekperata, a stizale su i kritike najviših evropskih institucija, dok su se srpske vlasti borile da osnaže legitimitet odluka VSS brojnim izmenama zakona i uvođenjem novih rešenja.

Većini sudija koje nisu ponovo izabrane na funkciju u martu 2010. dostavljeno je pisano obrazloženje odluke Visokog saveta sudstva na 16 strana, u kojem se ne navode konkretni razlozi zbog kojih nisu ponovo izabrani.

Na prvih 15 strana dokumenta navedena su imena i prezimena 837 sudija koje "nisu izabrane u skladu sa Zakonom o sudijama i čija sudijska dužnost prestaje sa 31. decembrom 2009. godine", a tek poslednje dve strane čini obrazloženje i to identično za sve kandidate.

Između ostalog, u njemu se navodi da je "VSS u postupku izbora sudija utvrdio stručnost i osposobljenost sudija koji su u vreme izbora bili na sudijskoj dužnosti na osnovu izveštaja o njihovom radu u poslednje tri godine, zatim dostojnost sudija na osnovu saznanja o njihovom ponašanju, a do kojih se došlo pribavljanjem izveštaja od nadležnih javnih tužilaštava, ili na osnovu podataka koji su pribavljani od Nadzornog odbora i Velikog personalnog veća Vrhovnog suda Srbije".

Predsednik Ustavnog suda Srbije Dragiša Slijepèeviæ (Foto: Tanjug, Arhiva)

Takođe, u obrazloženju se navodi da su članovi Visokog saveta sudstva prilikom izbora sudija cenili osnovanost pritužbi stranaka na rad sudija koje su upućivane predsednicima sudova, predsedniku Vrhovnog suda Srbije, Ministarstvu pravde, Odboru za pravosudje i upravu Narodne skupštine i Visokom savetu sudstva.

Ostali izvori podataka na osnovu kojih je utvrdjeno da li sudija ispunjava uslove za izbor su lični list sudije i podaci iz lične i radne biografije - navodi se u obrazloženju.

Predsednica VSS Nata Mesarević govorila je tada da pojedine sudje nisu izabrane zbog nedostojnog ponašanja u profesiji i van nje.

"Utvrdili smo da su pojedine sudije držale butike, kafane, auto-perionice, mehaničarske radnje, salone. Neki su u predmetima u kojima su postupali sklapali ugovore o doživotnom izdržavanju ili o poklonu sa strankama u postupku ili sa porotnicima", govrila je tada Nata Mesarević.

Predsednici Društva sudija Dragani Boljević koja takodje nije ponovo izabrana za sudiju dostavljena je prazna koverta, bez odluke i obrazloženja VSS.

Pošto je praktično bio nateran, nakon odgovarajućih izmena zakona, Visoki savet sudstva sproveo je reviziju odluka iz decembra 2009, usvojio prigovore 98 sudija, odbio 630, šest odbacio i u 11 slučajeva konstatovao da su podnosioci prigovora ostvarili uslove za penziju.

Postupak je obustavljen u šest predmeta, dok je u jednom utvrdjen prestanak sudijske dužnosti podnosioca prigovora.

Obrazloženja odluka tada su bila pojedinačna i konkretna, ali su nezadovoljne sudije podnosile žalbe Ustavnom sudu Srbije koji je juče objavio prvu odluku, dok će u narednom periodu nastaviti da rešava te predmete. Sudija Apelacionog suda u Beogradu Milimir Lukić podneo je ostavku na funkciju člana Visokog saveta sudstva u decembru prošle godine navodno rezigniran načinom odlučivanja tog tela.

Lukić je za člana VSS izabran na sudijskim izborima u martu prošle godine i bio je jedan od članova Komisije za razmatranje prigovora neizabranih sudija.

Dva meseca pre njegove ostavke uhapšen je član VSS sudija Blagoje Jakšić zbog zloupotrebe službenog položaja.

Jakšić tvrdi da je uhapšen jer se takodje suprotstavljao načinu rada VSS i da su optužbe protiv njega montirane.

Ovaj postupak su pratile i kontroverze počev od navoda da je VSS prilikom izbora koristio podatke BIA na šta nema pravo, do toga da je za sudiju izabran mrtav sudija, koji je umro u periodu od konkursa za izbor do odluke o izboru.

Bivši predsednik suda u Negotinu Slobodan Fancikić izvršio je prošle godine samoubistvo, a kao mogući razlog Društvo sudija je navodilo činjenicu da nije reizabran za sudiju jer, navodno, nije mogao da izdrži pritisak i negativne komentare kojima je bio izložen s obzirom na to da nije ponovo izabran na sudijsku funkciju.

Ustavni sud je utvrdio da u postupku odlučivanja o prigovorima sudija koje nisu reizabrane nije oborena pretpostavka da su ispunjavali uslove za izbor na stalnu sudijsku funkciju.

Ustavni sud je poništio odluke VS S kojima su odbijeni prigovori sudija koji nisu reizabrani i naložio da u roku od 60 dana od dana prijema odluke U S S vrati na posao razrešene sudije čije su žalbe usvojene.