Boljević:Vlast promašila čist penal

"Nažalost, propuštena je prilika da odgovaraju krivci za krah reforme pravosuđa, a time je poslata poruka da se svaka krivica oprašta ako ste poslušni, strah sudija je još veći, politički pritisci su nastavljeni, mogućnosti uticaja izvršne vlasti na pravosuđe nisu isključene, nego su dodate još i nove", rekla je Dragana Boljević, koja je i sudija Apelacionog suda u Beogradu.

Dodala je da se sudije i dalje biraju proizvoljno, pa se u vise sudove biraju sudije koje su tek 2010. godine prvi put izabrane, dok odlične sudije sa sudijskim stažom od 15 godina i duže ostaju u zapećku jer nemaju političku vezu.

Dragana Boljević je, u intervjuu za agenciju Beta, kao pozitivne promene navela novu mrežu sudova, jer će ona građanima omogućiti da lakše ostvare pravnu zaštitu I rasterećenje apelacionih sudova u krivičnoj materiji poveravanjem "male apelacije" višim sudovima.

"Pozitivno je i produžavanje roka zastarelosti za disciplinski prekršaj, kao i vraćanje nereizabranih sudija i tužilaca", rekla je Dragana Boljević.

Istakla je da je nova Vlada Srbije imala širok konsenzus za reformu pravosuđa i entuzijazam i pomoć strukovnih udruženja, ali je prešla preko zahteva da se obezbede zakonski uslovi da za krah reforme odgovaraju i prethodni i sadasnji članovi Visokog saveta sudstva (VSS) i Državnog veća tužilaca (DVT), odakle se moralo krenuti, a na šta su ukazali i eksperti EU.

"Ne samo strukovna udruženja nego i većina sudova i tužilaštava, u anketi koju je sprovelo Ministarstvo pravde u martu 2013. godine, izjasnila se za odgovornost članova VSS i DVT, ali su u Ministarstvu pravde, kada su videli rezultat izjašnjavanja, prokomentarisali da sudije i tužioci zapravo nisu razumeli pitanje i sa tim se stalo", rekla je Boljevićeva. Ona je kao upečatljiv pritisak na pravosuđe navela slučaj sudije Vladimira Vučinića, koji se "čak obratio Visokom savetu sudstva za zaštitu od predsednika suda, što je do sada nezabeležen slučaj".

"Morate biti mnogo pritisnuti da tako nešto uradite. Vučinić je moralan i stručan i s razlogom je bio predsednik Odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu", rekla je Dragana Boljević.

Dodala je da je za sve bilo nesporno da je prethodna vlast znatno uticala na pravosuđe, ali da se toga nije odrekla ni sadasnja vlast koja je usvojenim zakonima i Strategijom reforme pravosuđa trasirala nekoliko bitnih, a manje uočljivih načina za političke uticaje na pravosuđe.

"Pravosudna akademija, koja sada prakticno postaje uslov za izbor za sudiju, pod jakim je uticajem izvršne vlasti, pošto trećinu članova Upravnog odbora bira Vlada, što je potpuno suprotno standardima", rekla je Dragana Boljević.

Ona je podsetila da Upravni odbor Akademije bira Programski savet koji opet bira petočlanu komisiju za izbor sudija, a nije poznato ni ko su članovi te komisije ni kako oni rade.

"Pošto će svi koji zavrse Akademiju biti izabrani za sudije, to znači da oni koji primaju polaznike u stvari odlučuju o tome ko će biti sudija. To je savršen, nevidljiv način da se utiče na izbor sudija", rekla je Dragana Boljević.

Dodala je da je najgore što se svest ljudi koji će biti izabrani za sudije i tužioce formira na način da postaju pragmatični - oni na svom primeru shvataju gde je prava vlast i da je nezavisnost ideal do kojeg vodi rizičan, dug i neizvestan put.

Dragana Boljević je rekla da je nedovoljna nezavisnost sudstva i nedovoljan kvalitet pravne zastite osnovni problem u sudstvu.

Istakla je da se insistiranjem na neefikasnosti kao na osnovnom problemu sudstva opravdavaju zahtevi politike da sudstvo radi kao fabrika - brže i više, a zapravo se skriva odgovornost države za uslove u kojima ono funkcioniše i sudstvo proglašava krivim za sistemske probleme, a čim je krivo, podložno je uticajima i manipulacijama. "Svako greši kada radi brzo, pa i sudija, a kada pravi greške zna da je meta za odstrel i onda ne talasa, a time gubi nezavisnost I nepristrasnost", navela je Dragana Boljević.

Objasnila je da su na kraju 2012. godine u istrazi u osnovnim sudovima sudije imale više 700 predmeta u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, više od 900 u Sremskoj Mitrovici, dok je u Drugom osnovnom sudu u Beogradu po sudiji ostalo više od 1.600 predmeta.

U građanskom odeljenju Višeg suda u Beogradu po sudiji je bilo vise od 900 predmeta u radu, dok je, nasuprot tome, istrazi u osnovnim sudovima bilo po 10 predmeta po sudiji u Užicu, sedam u Požarevcu I Vranju ili četiri u Negotinu, a u drugostepenoj građanskoj materiji viših sudova, od 26 visih sudova u njih 16 bilo je ispod 10 predmeta u radu po sudiji.

"To ne znači da sudije u tim sudovima ne rade, nego da su manje opterećeni i da su u mogućnosti da pruže bržu pravnu zaštitu. Ni za jednu od tih situacija nisu krive sudije. Jednostavno, zakonska nadležnost sudova je takva da neki sudovi imaju veći priliv a neki manji", rekla je Dragana Boljević.