Hronologija: Od kraja bombardovanja do 5. oktobra

1. jul 1999. – Tehničar TV Leskovac Ivan Novković samoinicijativno je prekinuo program te lokalne televizije i iz zaključanog studija pozvao građane na proteste protiv aktuelnog režima. Njegovom pozivu odazvalo se više od 15.000 građana, što se pretvorilo u prvi veliki građanski protest protiv Miloševićeve vlasti posle NATO bombardovanja. Protesti su trajali 44 dana. Novković je zbog toga odležao 30 dana u zatvoru.

12. jul 1999. - U Valjevu je organizovan miting protiv vlasti tokom kojeg je došlo do sukoba policije i demonstranata koji su pokušali da uđu u zgradu opštine. Zbog toga je organizator protesta, slikar Bogoljub Arsenijević Maki, 15. novembra osuđen na tri godine zatvora. Vrhovni sud, međutim, nalažio je kasnije novo suđenje sa rekonstrukcijom. Zbog tog gotovo zaboravljenog slučaja, Arsenijević je uhapšen 12. septembra 2010, a na konačnoj slobodi našao se tri dana kasnije, nakon što je predsednik Tadić potpisao odluku o njegovom pomilovanju.

10. avgust 1999. – Episkopi Srpske pravoslavne crkve uputili su apel predsednicima SRJ i Srbije Slobodanu Miloševiću i Milanu Milutinoviću da podnesu ostavke i založili se za formiranje prelazne vlade i skore vanredne izbore.

11. avgust 1999. – Pomračenje Sunca. Paranoja koja se širila putem državnih medija rezultirala je na kraju praznim ulicama gradova Srbije. Istovremeno, “Otpor” organizuje akciju "Nije smak sveta - to samo režim pada". Studenti su u centru Beograda postavili teleskop, uperen u pravcu Dedinja, u kome se mogla videti slika Miloševića, koju su predstavnici “Otpora” nazvali "zvezda padalica - Slobitea".

19. avgust 1999. - U organizaciji G17, ispred tadašnjeg Saveznog parlamenta u Beogradu održan je miting opozicije kojem je prisustvovalo više od 100.000 ljudi. Sa mitinga je zatražena smena savezne i republičke vlade i formiranje prelazne vlade. U iznenadnom i nenajavljenom obraćanju okupljenima, lider SPO Vuk Drašković suprostavio se stavovima pojedinih lidera opozicije, što je izazvalo glasne zvižduke. U javnosti je to tumačeno kao pokazatelj nejedinstva opozicije.

3. oktobar 1999. – Pokušaj atentata na lidera SPO Vuka Draškovića. U insceniranoj saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali, poginuli su funkcioneri SPO Veselin Bošković, Dragan Vušurović, Zvonko Osmajlić i Vučko Rakočević. Vrhovni sud Srbije, gotovo deceniju kasnije, 19. juna 2009, doneo je presudu za ovaj zločin. Na višedecenijske kazne zatvora osuđeni su, između ostalih, i bivši načelnik DB-a Radomir Marković, kao i komandant rasformirane JSO Milorad Ulemek.

14. oktobar 1999. - Predstavnici opozicionih stranaka u Srbiji potpisali su sporazum o izbornim uslovima u kojem od vlasti traže da raspiše vanredne izbore u najkraćem mogućem roku. Sporazum su potpisali predstavnici SPO, Saveza za promene, Saveza demokratskih partija, Nove demokratije, Demokratskog centra, Demokratske stranke Srbije i Demokratske alternative. Iste večeri, više hiljada građana Srbije okupilo se na mitinzima Saveza za promene u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kruševcu.

9. novembar 1999. – Prvi sukob policije i aktivista “Otpora”. Tokom protestne šetnje “Marš za oslobođenje Beograda” policija je u dva navrata presrela i brutalno pretukla aktiviste “Otpora” koji su pokušali da se probiju do zgrade Republičke skupštine. Povređeno je 30 demonstranata, među kojima 12 devojaka.

14. decembar 1999. – Na kraju izvođenja predstave “Bure baruta” u Narodnom pozorištu, Voja Brajović se pojavljuje u majici “Otpor – do pobede” i diže pesnicu visoko u vis. U tom činu mu se pridružuju i ostali glumci, a publika ih pozdravlja aplauzom. Ovaj gest bio je deo “Otporove” kampanje “Pesnica je pozdrav”. Predstava JDP-a “Bure baruta”, posle ove večeri, više nije bila dobrodošla u Narodnom pozorištu.

10. januar 2000. - U sedištu SPO održan je šestočasovni sastanak opozicionih stranaka. Lideri 16 opozicionih partija i saveza potpisali su dva dokumenta. U prvom se od vlasti SRJ i Srbije zahteva raspisivanje izbora na svim nivoima do aprila, dok je drugi dokument upućen SAD i EU, i u njemu se traži ukidanje sankcija i poštovanje rezolucije Saveta bezbednosti UN o Kosovu. O ovom susretu se često govori kao o početku delovanja DOS-a.

13. januar 2000. – “Otpor” organizuje doček Srpske nove godine u centru Beograda. Puštena je glasina da dolazi veliki strani bend, a na proslavi se okupilo desetak hiljada građana. Međutim, umesto slavlja sa bine je emitovan desetominutni "nekrolog-dokumentarac" sa umrlicama ljudi koji su izginuli u desetak godina Miloševićevih ratnih avantura. Aktivisti “Otpora” potom su pozvali okupljene da se raziđu i odu kućama jer "u Srbiji nema šta da se slavi", uz poruku da je “ovo ta godina, ove godine život u Srbiji konačno mora da pobedi".

15. januar 2000. – Željko Ražnatović Arkan ubijen je ispred beogradskog hotela “Interkontinental”. Ražnatović je bio simbol uspona kriminala u Srbiji 90-ih godina. Jedno vreme je bio čak i poslanik u Skupštini Srbije. Haški tribunal optužio ga je 1997. za ratne zločine koje je njegova paravojska počinila tokom rata u BiH.

19. januar 2000. – Predstavnici najvećih opozicionih stranaka saglasili su se, na sastanku u sedištu DSS-a u Beogradu, da će se zajednički postaviti prema svakom potezu režima, uključujući i najavu raspisivanja samo lokalnih izbora, kao i da će njihova odluka o učešću na izborima presudno zavisiti od izbornih uslova.

8. februar 2000. - Savezni ministar odbrane Pavle Bulatović ubijen je u restoranu "Rad'' na Banjici. Savezna vlada i stranke vladajuće koalicija ocenjuju da je reč o “aktu terorizma”. Tadašnji potpredsednik Vlade Srbije Vojsilav Šešelje javno je optužio novinare nekoliko beogradskih redakcija za saučesništvo u ubistvu Bulatovića.

17. februar 2000. – U Sava centru održan je četvrti kongres Socijalističke partije Srbije. Dotadašnji predsednik Slobodan Milošević ponovo je izabran na tu funkciju. Pored uobičajenih tema, poput ekonomskog oporavka i odbranae teritorijalnog integriteta zemlje, prilika je iskorišćena i za kritiku lidera opozicije koji, kako je rečeno, “ljube ruke i kleče pred onima koji su ubijali naš narod”.

17. februar 2000. – U Domu omladine održan je kongres “Otpora” kojem su prisustvovali i predstavnici opozicionih stranaka, nevladinih organizacija i nezavisnih medija. Na Kongresu je organizacija preimenovana u Narodni pokret “Otpor”, a najavljena je saradnja sa svim demokratskim snagama u Srbiji.

14. april 2000. - Na beogradskom Trgu republike održan je miting udružene opozicije pod sloganom "Stop nasilju – za slobodne izbore". Pred oko 200.000 okupljenih građana, lideri opozicije zatražili su raspisivanje izbora na svim nivoima. Aktivista “Otpora” Vlada Pavlov ubedio je lidere opozicije da se, držeći zastavu “Otpora”, obavežu na zajednički nastup na izborima.

26. april 2000. – Generalni direktor “Jata” Živorad Žika Petrović ubijen je ispred svog stana u Beogradu. Upravni odbor “Jata” i MUP Srbije ocenjuju da je reč o terorističkom aktu uperenom protiv Jugoslavije. Ministar pravde Dragoljub Jaković izjavio je tada da je ubistvo Petrovića “specifična vrsta državnog terorizma koji se uvozi iz inostranstva”.

2. maj 2000. - Telohranitelji Marka Miloševića, sina jugoslovenskog predsednika, prebili su u Požarevcu aktiviste “Otpora” Radojka Lukovića i Nebojšu Sokolovića, dok je Momčilo Veljković lakše povređen. Deceniju kasnije, 14. septembra 2010. godine, Osnovni sud u Požarevcu zbog zastarelosti je doneo rešenje o obustavljanju krivičnog postupka protiv Miloševića i njegovih prijatelja.

9. maj 2000. – Otkazan miting opozicije u Požarevcu, nakon što je policija blokirala sve prilaze tom gradu i zaustavila autobuse i automobile sa liderima, pristalicama opozicije i novinarima. Istovremeno vladajuće partije su u centru Požarevca organizovale skup nazvan "narodnim veseljem" povodom Dana pobede na fašizmom, 9. maja.

13. maj 2000. - Predsednik Izvršnog veća Vojvodine i šef novosadskih socijalista Boško Perošević ubijen je na Novosadskom sajmu. Na njega je pucao sajamski portir Milivoje Gutović koji se odmah predao i objasnio da je motiv za ubistvo lične prirode. Uprkos tome, aktivisti “Otpora” Stanko Lazendić i Miloš Gagić bivaju optuženi za saučesništvo i podstrekavanje. Optužbi su potpuno oslobođeni tek posle 5. oktrobra.

15. maj 2000. – Udružena opozicija je na beogradskom Trgu Republike održala miting "Stop teroru - za demokratske izbore". Pred oko 20.000 okupljenih građana, lideri opozicije optužili su režim da je objavio građanski rat sopstvenom narodu.

22. maj 2000. - Aktivisti "Otpora" organizovali su javno potpisivanje zahteva za registraciju tog pokreta u saveznom Ministarstvu pravde. Zahtev je potpisalo više od 100 javnih ličnosti, među kojima i Neda Arnerić, Mlađan Dinkić, Dragoljub Đuričić, Olja Bećković, Vesna Pešić... Prijava za registraciju zvanično je podneta tri dana kasnije, ali je Ministarstvo pravde ubrzo odlio taj zahtev.

29. maj 2000. - Savezna skupština nije usvojila Zakon o terorizmu jer taj predlog nisu podržali poslanici radikala. Raspravi o zakonu prethodila je oštra kampanja režimskih medija kojim se pozivalo na njegovo usvajanje. “Politika” tada piše: "Strogost tog zakona pokazuje i odredba po kojoj se sa pet godina zatvora kažnjava samo članstvo, bez obzira da li je i izvršen bilo kakav teroristički akt, a kao dokaz može da posluži i izjava pred specijalnim sudom određenog svedoka koji je ubeđen da je optuženi član zabranjenog udruženja." Ministar policije Vlajko Stojiljković izjavljuje da je država "i bez zakona spremna i sposobna da iskoreni terorizam", a “Otpor” je nazvao "terorističko-fašističkom organizacijom".

15. jun 2000. – Pokušaj atentata na Vuka Draškovića u Budvi. U napadu na Draškovićevu kuću u budvanskom naselju Pod Dubovicom, lider SPO zadobio je lakše povrede. Presuda za pokušaj ubistva Draškovića izrečena je 18. jula 2005. godine. Na višegodšnje kazne zatvora osuđeni su, između ostalih, bivši komandant JSO Milorad Ulemek i bivši šef DB-a Radomir Marković. Sud je utvrdio da je Ulemek organizovao kriminalnu grupu po nalogu Slobodana Miloševića, s ciljem ubistva političkih protivnika. Presuda je postala pravosažna 2007. odlukom Vrhovnog suda.

6. jul 2000. - Skupština SRJ je, usvajanjem amandmana, izglasala promenu Ustava SRJ, prema kojoj se predsednik SRJ i poslanici u Veću republika Skupštine SRJ boraju neposredno, na izborima. Paket izbornih zakona kojima se menjaju pravila za izbor saveznih poslanika i predsednika Jugoslavije, usvojen je 24. jula u oba doma saveznog parlamenta.

26. jul 2000. - Novinar lista “Danas”, agencije Frans-pres i londonskog Instituta za izveštavanje o ratu i miru Miroslav Filipović osuđen je na sedam godina zatvora pred Vojnim sudom u Nišu. Sud je zaključio da je Filipović prikupljao informacije za potrebe stranih obaveštajnih službi. Veće Vrhovnog vojnog suda u Beogradu ukinulo je 10. oktobra presudu Vojnog suda u Nišu, a Miroslav Filipović je oslobođen iz pritvora.

27. jul 2000. – Raspisani izbori za predsednika SR Jugoslavije, saveznu skupštinu, pokraijinski parlament i lokalne organe vlasti u Srbiji. Izbori zakazani za 24. septembar.

27. jul 2000. – Vladajuća stranka u Crnoj Gori, Demokratska partija socijalista, saopštila je da ona i njeni koalicioni partneri, Narodna stranka i Socijaldemokratska partija, neće učestvovati na predstojećim saveznim izborima.

28. jul 2000. - Glavni odbor Socijalisticke partije Srbije jednoglasno je potvrdio kandidaturu Slobodana Milosevica za predsednika SRJ.

30. jul 2000. - Srpski pokret obnove pozvao je udruženu opoziciju da ne izađe na izbore, jer je – kako je saopštila ta stranka - jasno da će biti neregularni. SPO je udruženoj opoziciji poručio da podrži stav crnogorskih vlasti o bojkotu.

31. jul 2000. – Savezni ministar za informisanje Goran Matić saopštio je da su jugoslovenske snage bezbednosti uhapsile četvoricu holandskih državljana koji su planirali da izvrše atentat na Slobodana Miloševića. Matić je novinarima prikazao filmski snimak na kojem jedan od uhapšenih "priznaje" da im je bila namera da ubiju predsednika SRJ.

6. avgust 2000. – Glavni odbor Srpskog pokreta obnove odlučio je da tadašnji gradonačelnik Beograda Vojislav Mihajlović bude kandidat te stranke na saveznim predsedničkim izborima. Mihajlović izjavljuje da se nada da će ga podržati i ostale stranke opozicije.

7. avgust 2000. - Udružena opozicija zvanično promovisala predsednika DSS-a Vojislava Koštunicu za kandidata za predsednika SRJ.

17. avgust 2000. - Kampanja “Vreme je” koju je pokrenulo 37 nevladinih organizacija i kojom se mladi pozivaju da izađu na izbore, počela je u Kraljevu. Do završnog koncerta u Beogradu 21. septembra, karavan “Vreme je” prešao je 3.500 kilometara. Koncerte “Rokenrol za izbore” - na kojima su nastupali Kristali, Del Arno Band, Ortodoks Kelts, Veliki prezir, Ateist Rep, Goblini, Kanda Kodža i Nebojša, Ajzbrn, Ivana i Negativ, Darkvud Dab, Sanšajn i Partibrejkersi - posetilo je više od 100.000 ljudi.

25. avgust 2000. – Nestao bivši predsednik Predsedništva Srbije Ivan Stambolić. Prema svedočenju očevidaca, Stambolić je ubačen u beli kombi kada se vraćao sa trim staze na Košutnjaku. Posmrtni ostaci Ivana Stambolića pronađeni su zakopani na Fruškoj gori, tek krajem marta 2003, tokom policijske akcije "Sablja". U objedinjenom postupku za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi, Radomir Marković, Milorad Ulemek i još nekoliko bivših pripadnika JSO osuđeno je 18. jula 2005. na višegodišnje kazne zatvora. Presuda je postala pravosažna 2007. odlukom Vrhovnog suda.

1. septembar 2000. – Predizbornom konvencijom u Sava centru zvanično je počela kampanja DOS-a za predstojeće izbore. Predsednicki kandidat Vojislav Koštunica i kandidati DOS-a za poslanike u oba veća Skupštine SRJ potpisali su "Dogovor sa Srbijom", kojim se obavezuju da će doneti demokratske promene u Srbiju, ukinuti sankcije, urediti odnose Srbije i Crne Gore na demokratski način i uspostaviti poštenu, stručnu i odgovornu vlast.

4. septembar 2000. – Policija je upala u prostorije “Otpora” u Knez Mihailovoj ulici i pri tom zaplenila veliku količnu propagandnog materijala.

8. septembar 2000. – Trojica inspektora SUP-a u Vladičinom Hanu brutalno su pretukla privedene aktiviste “Otpora” Acu Radića, Davorina Popovića, Vladicu Mirčića, Jugoslava Nikolića, Marka Pejkovića, Miloša Kitanovića i Ivicu Nastića. U policiji su ih mučili i tukli pesnicama, pendrekom i kanapom. Prema evidenciji Komititeta pravnika za ljudska prava, kroz policijsku proceduru je od maja do septembra 2000. prošlo čak 2.400 članova “Otpora” širom Srbije.

19. septembar 2000. - U Sava centru održana završna predizborna konvencija Srpskog poktera obnove i njegovog predsedničkog kandidata Vojislava Mihailovića.

20. septembar 2000. - Na centralnom promotivnom skupu Socijalističke narodne partije Crne Gore, na vojnom aerodromu u Beranama, Slobodan Milošević poručio građanima Crne Gore da je budućnost zajedničke države u njihovim rukama.

20. septembar 2000. – Završni miting DOS-a održan ispred zgrade tadašnje Savezne skupštine. Okupljenima se obratio predsednički kandidat Vojislav Koštunica koji je rekao da Srbija treba da bude "iznutra i spolja" slobodna evropska demokratska država.

24. septembar 2000. - Održani su izbori za predsednika Jugoslavije, savezni parlament, skupštinu Vojvodine i skupštine opština u Srbiji.

25. septembar 2000. – Prema preliminarnim rezultatima DOS-a, Vojislav Koštunica pobedio je u prvom krugu predsedničkih izbora sa 55,34 odsto osvojenih glasova. Građani se okupljaju u centru Beograda, ali i Čačka, Niša i Leskovca, kako bi proslavili pobediu DOS-a. SPS, s druge strane, tvrdi da je Milošević u vođstvu sa 45 odsto osvojenih glasova, dok je Koštunica osvojio 40 odsto.

27. septembar 2000. – Savezna izborna komisija saopštila je prve rezultate izbora, prema kojima je na birališta izašlo 64,65 odsto upisanih birača. Koštunica je osvojio 48,22 odsto glasova, a Milošević 40,25 odsto. Šef Izbornog štaba DOS-a Čedomir Jovanović izjavljuje, pozivajući se na podatke nakon 98,72 odsto obrađenih zapisnika, da je Koštunica "definitivno i konačno pobedio" u prvom izbornom krugu jer je osvojio 52,54 odsto glasova, a Milošević 35,01.

28. septembar 2000. – Konačni rezultati Savezne izborne komisije – na izbore je izašlo 69,7 odsto birača od kojih je njih 48,96 odsto dalo glas Vojislavu Koštunici, dok je 38,62 odsto podržalo Miloševića. SIK najavljuje da če drugi krug predsedničkih izbora biti održan 8. oktobra. Istovremeno, prema podacima SIK-a, DOS je u Veću građana osvojio 55 mandata, koalicija SPS–JUL 46, SRS četiri, Savez za mir - Sokol Ćuse jedan, Stranka srpskog jedinstva jedan mandat, SNP Crne Gore 28 mandata, a SNS iz Crne Gore dva. Zoran Đinđić najavljuje da će Srbija od ponedeljka ući u "potpunu blokadu" jer uslovi za normalni život ne postoje sve dok se ne izvrši primopredaja predsedničke funkcije.

29. septembar 2000. - Više desetina hiljada građana protestovalo je širom Srbije zbog nepriznavanja izborne pobede Koštunice. U štrajk stupa veliki broj preduzeća, osnovnih i srednjih škola. U Beogradu ne rade pozorišta i bioskopi. Na protestu u Beogradu pred oko 50.000 građana, Đinđić poziva građane i preduzeća na građansku neposlušnost i generalni štrajk. Štrajku se priključilo i 7.000 rudara površinskog kopa “Kolubara” u Lazarevcu.

30. septembar 2000. – Na promociji potporučnika Vojske Jugoslavije u Vojnoj akademiji na Banjici, Milošević je optužio "unutrašnje neprijatelje u zemlji" da su spremni da "pozovu strane vojske" i ujedno obećao da su ratovi u ovom regionu prošlost.

2. oktobar 2000. – Slobodan Milošević se obraća naciji upozoravajući “na posledice aktivnosti koje podržavaju i finansiraju vlade NATO-a”. On je rekao da "bi svakome trebalo da bude jasno da oni ne napadaju Srbiju zbog Miloševića, već Miloševića zbog Srbije". Milošević je ocenio da je stvarni šef DOS-a Zoran Đinđić, koga je optužio da je 1999. "tražio" bombardovanje SRJ. Istovremeno, general Pavković neuspešno pokušava da ubedi rudare Kolubare da prekinu štrajk, preteći im mobilizacijom i rečima da ugrožavaju borbenu gotovost zemlje.

3. oktobar 2000. – Vlada Srbije optužuje "inostrane agenture” za izazivanje haosa u zemlji. Zbog, kako se navodi, "pokušaja sabotaže" u rudarskom basenu “Kolubara”, Vlada je donela Uredbu o minimumu procesa rada u EPS-u. U saopštenju se kaže da se ove mere odnose i "na medije koji se finansiraju iz inostranstva". Istovremeno, Okružno javno tužilaštvo u Beogradu podnosi prijave protiv 11 radnika "Kolubare", kao i dvojice funkcionera DOS-a - Nebojše Čovića i Borisa Tadića. EPS uvodi redukciju struje.

4. oktobar 2000. - Odlukom Saveznog ustavnog suda poništen je prvi krug predsedničkih izbora, što je značilo da će izbori za prvog čoveka SRJ biti ponovljeni. Policija blokirala prilaze rudniku Tamnava. Kolone građana iz Beograda, Čačka, Ljiga, Uba, Aranđelovca, Lazarevca i drugih mesta Srbije krenule u odbranu rudara. Veče pred “Dan D” u Beogradu, rudare je posetio i pobednik izbora - Vojislav Koštunica.

A onda je svanuo 5. oktobar 2000.