Info

Ponedeljak, 16.06.2014.

14:00

Zamka srednjeg nivoa razvijenosti

Zabluda je očekivati da će brži privredni rast sam po sebi, takoreći "automatski", ostvarivati ključne razvojne ciljeve.

Izvor: Jurij Bajec, specijalni savetnik u Ekonomskom institutu i redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Default images

Tako je Srbija u periodu od 2001. do 2008. godine ostvarivala relativno solidnu stopu rasta (BDP) od preko 5% godišnje ali, za to vreme, niti je povećala zaposlenost, niti je ozbiljnije smanjila siromaštvo, niti je nešto učinila u cilju smanjenja rastućih razlika u raspodeli dohotka i bogatstva. Pogoršala je strukturu privrede i njenu izvoznu održivost, malo šta je uradila na stvaranju održivog infrastrukturnog, obrazovnog, ekološkog i drugih sistema vitalnih za budući razvoj. U velikoj meri je zakazala u sprovođenju ekonomskih, socijalnih i političkih reformi i stvaranju institucionalnog okvira u kome je privreda mogla da se preorijentiše na faktore rasta koje zahteva viša faza razvijenosti. Ukratko, privrednog rasta je bilo ali ne i razvoja. Ostvaren je "defektan" razvoj i zato je Srbija, a ne samo zbog uticaja svetske ekonomske krize, upala u "zamku srednjeg nivoa razvijenosti". Nije Srbija jedina zemlja koja se našla u toj situaciji. Ovogodišnji izveštaj EBRD "Stuck in Transition" (2014) upozorava na zastoj u tranzicionim procesima u zemljama u tranziciji koji traje još od 2005. godine i koji se intenzivirao od početka svetske ekonomske krize 2008. godine. Ukoliko bi se "zaglavljivanje" ekonomskih, socijalnih i političkih reformi nastavilo, zemlje u tranziciji, sa izuzetkom baltičkih i srednjeevropskih zemalja, u dužem periodu ne bi mogle očekivati značajniji ekonomski napredak, a još manje približavanje (konvergenciju) razvijenim evropskim zemljama.

Zašto dolazi do zastoja u tranzicionim i ukupnim razvojnim procesima? Pokazalo se da se jedan broj zemalja našao u svojevrsnoj "zamci srednjeg nivoa razvijenosti". Zemlja dostigne određeni nivo razvijenosti (3000-9000 $ po stanovniku), ali tu zastaje i nije u stanju za duže vreme da nastavi svoj razvojni put.

Objašnjenje je da ulazak u višu fazu razvijenosti nije moguć samo osloncem na nisku cenu radne snage i ekstenzivno koriščenje prirodnih resursa, što je karakteristično za niže nivoe razvijenosti, već mnogo više zavisi od veće efikasnosti upotrebe ljudskih, materijalnih i prirodnih resursa, od porasta ukupne nacionalne produktivnosti i konkurentnosti. Pokazalo se da je u mnogim zemljama srednjeg nivoa razvijenosti slabo funkcionisanje ekonomskih, socijalnih i političkih institucija i slaba koordinacija između osnovnih učesnika (aktera) ključna prepreka da se stvore uslovi tipični za razvijene privrede: kreiranje originalnih rešenja i inovacija u proizvodnji, absorbovanje i primena modernih tehnologija, otklanjanje velikih nejednakosti u raspodeli koji ne doprinose razvoju.
Kako se izvući iz zamke srednjeg nivoa razvijenosti i ponovo pokrenuti dinamični privredni rast i razvoj? U izveštaju EBRD-a insistira se na izgradnji političkih institucija kojim jačaju procesi demokratizacije, na efikasnom funkcionisanju ekonomskih institucija i reformama kojim se nude bolji uslovi poslovanja, na reformama obrazovanja, na većoj socijalnoj inkluziji i davanju jednakih šansi mladima za obrazovanje i zapošljavanje.

Reč je o promenama koje tržišni mehanizam ne može da sprovede. Ne pravi tržište institucije već obrnuto, institucije omogućavaju efikasno delovanje tržišta. Potrebna je aktivna uloga države i osmišljena razvojna politika kojom se podstiče brži privredni rast i istovremeno aktivno deluje na ostvarivanju osnovnih razvojnih ciljeva.

Zato u definisanju nove nacionalne razvojne strategije treba izbeći uski ekonomicistički pristup i uklopiti se u razvojne prioritete na kojima insistira strategija EU, "Evropa 2020": na znanju i inovacijama, na efikasnijoj upotrebi resursa, većoj konkurentnosti i većoj brizi za prirodno okruženje, najzad na visokom nivou zaposlenosti i većoj socijalnoj i teritorijalnoj koheziji. Takav pristup prihvaćen je i u Ujedinjenim nacijama prilikom definisanja „milenijumskih razvojnih ciljeva“, a biće verovatno primenjen i naredne godine, kada će biti definisani „ciljevi održivog razvoja“, što će postaviti osnovu za holistički pristup u realizaciji globalnog razvoja narednih decenija.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

12 Komentari

Možda vas zanima

Svet

"Upravo je započeo rat sa najopasnijom zemljom"

Američki novinar Taker Karlson izjavio je danas da bi odluka odlazećeg predsednika SAD Džozefa Bajdena da dozvoli Ukrajini da napada ciljeve u dubini Rusije dalekometnim projektilima ATACMS mogla da ugrozi živote samih Amerikanaca.

19:50

20.11.2024.

1 d

Podeli: