Besramna nagodba

Prvo su kriminalci udarili šamar sudstvu. Onda je tužilaštvo uzvratilo šamarom. Samo ne onima koji su priznali da su krali, već zaprepašćenom puku, ovom narodu koji će izgubiti i ono malo poverenja u državu i njene institucije.

Nagodba Tužilaštva sa Svetlanom Ražnatović je besramna! Nije to "velika pobeda" kako je nazvao portparol Tužilaštva. To je velika bruka Srbije.

Ceci je pretilo 12 godina zatvora, u "zatvoru" svoje vile bi, okružena brižljivo skupljanom Arkanovom kolekcijom "uspomena iz rata", trebalo da provede osam meseci.

Optužena je da je od transfera fudbalera "Obilića" nezakonito stekla četiri miliona nemačkih maraka i tri i po miliona dolara, a državi će na ime kazne isplatiti 1,5 miliona evra.

Rizikujem da me neki entuzijasta ikone ratnih devedesetih, turbo-folk skandal-fudbal dive sačeka s ciglom iza ćoška, ali ne mogu, ne želim da se pomirim sa činjenicom da je država – posle pijačnog cenkanja – pristala na nagodbu, sporazum kako ga zvanično zovu. I to samo 15 dana posle podizanja optužnice.

Impresioniran sam efikasnošću reformisanog srpskog sudstva. U meri u kojoj se Tužilaštvo impresioniralo mogućnošću da inkasira milion i po evra. Pa da država u zdravlju i veselju taj novac potroši na bolnice, škole, socijalna davanja. Ili, mož’ biti, na izravnavanje siledžijskih troškova nekog novog Miladina Kovačevića.

Šta se sve događa oko nas? I to tako učestalo da mi teme izmiču jer im je frekvencija dnevna, ne čak ni nedeljna.

Novi šibicarski pokušaji varanja Venecijanske komisije povodom poslaničkih mandata. Onda Vlada od sebe pravi pačavru ponudom Austrijancima da još malo razmisle oko kupovine "Telekoma". Stočna pijaca.

Šta je posredi? Da li to vlast gubi nerve što ne stiže novac unapred kalkulisan za – šta mislite? Završetak Koridora 10? Za druge infrastrukturne projekte? Ma hajte, nemojmo se zamajavati.

I deca uprkos skraćenim časovima znaju da je novac neophodan za kupovinu socijalnog mira i finansiranje predizborne kampanje.

Pošto posao s "Telekomom" visi o koncu, pošto budžetske rupe ne uspevaju da zakrpe ni najbolji krojači MMF-a, neka barem proradi samousluga u Tužilaštvu. Malo li je 1,5 miliona evra. Čist ćar.

Sporazum Ceca–država je, objašnjavaju, rezultat koincidencije dva interesa. Njen mi je jasan: ukradi i uživaj. A državni?

Mogu da pričaju šta hoće, o uštedi zbog obustave procesa, troškova zatvorskih dana itd., ali ogoljeno se otkriva da su prezadovoljni dosad nezabeleženom sumom novca koji država dobija u 71. nagodbi otkako je ovaj pravni institut uveden.

Tužilaštvo je isteralo svoje – okrivljena je priznala krivicu. Sve ostalo je – novac. Odakle taj novac dolazi tužioce ne zanima.

Utvrdili su da je Ceca varala, pa rizikuju da se Tužilaštvo pretvori u perionicu kriminogenog novca. Da, da, baš tako.

Ne, ne, uzvratiće oni. Novac je čist. Ceca uredno uzima kredit iz banke. Kakva igrarija.

Tužilaštvu ne pada na pamet da se pripita šta to neko mora sve da ima da bi dobio toliki keš kredit. Ne zanima ih ko je i kako je pristao na njeno "bankarsko izbavljenje". Pred novcem gube interesovanje za čast, moral, čak i pravdu.

Kažu stavićemo joj elektronsku narukvicu, ne shvatajući da su pristali da uzmu finansijsku narukvicu. Kako sutra da im verujem?

Zašto i Darku Šariću ne predložite nagodbu? Da lepo sve prizna, da mu godinu i po dana stavite istu takvu narukvicu. Sve uz obavezu da ne sme da napusti zbog njega ispražnjen hotel od šest zvezdica na Mauricijusu – naravno uz pravo da sme da ode do plaže.

Šarić će, siguran sam, odvojiti možda i svih pet miliona evra. Pa ga slavite kao velikog dobročinitelja sirotog srpskog pravosuđa. Možda mu date i status ktitora.

U kakvoj to zemlji živim? Kakve primere dajemo deci? Ne čudi me što neki mladić u komentaru piše: "Nešto mi se (ovo) više isplati od pet godina faksa, proseka 9,4 i osam sati za 500 evra".

Koji je ovo vek kad me sve neodoljivo podseća na srednjovekovne indulgencije, oproštaje grehova koji se po toj katoličkoj doktrini mogu otkupiti novcem kod za to ovlašćenih lica.

Ako si dovoljno bogat ne moraš da razmišljaš šta će biti pred terazijama Svetog Petra. A izgleda da može da se prvo napljačkaš pa onda manjim delom plena kupiš slobodu i bezgrešnost.

Samo da podsetim, visoka cena indulgencija izazvala je toliki gnev da je umnogome doprinela nastanku protestantizma i drugih reformatorskih crkava.

Mnogo toga me podseća na etičke dileme Italijana oko pentita, uhapšenih mafioza koji su prihvatili da sarađuju s vlastima u zamenu za blaže kazne (iako moraju da odleže najmanje trećinu).

Ovom problematičnom pokajničkom društvu država plaća boravišta, pravnu pomoć, zahvate plastične hirurgije, dok porodice žrtava mafijaša retko dobijaju ikakvu pomoć.

"Nema oproštaja, ne ni za svedoke države", izjavila je svojevremeno udovica jednog od trojice policajaca ubijenih 1992. kada je stradao poznati antimafijaški sudija Đovani Falkone. "Ja plaćam poreze da bi se izdržavali pentiti. Država treba da obezbedi mene. Osećam se ponižena i povređena stavom sistema pravde koji pentite nagrađuje umesto da ih kažnjava."

Tako se i ovde sada oseća običan čovek. Ne može a da ne bude besan. Ponižen je pokušajem Tužilaštva da mu indulgenciju prodaje kao tekovinu savremene demokratije. Narod je siromaštvom osuđen da u punoj meri iskajava grehe koje počini. Što ne važi za bogate, slavne i uticajne, one sa razgranatim mrežama po nadzemlju i podzemlju. Za kriminalce po sopstvenom priznanju.

S retkim izuzecima, političari ćute. Komesar LDP-a za ljudska prava Marko Karadžić se kao redak približio narodu nazivajući sporazum "uvredom za zdrav razum i za pravdu". Javio se i Velja Ilić, onaj što brani pravo da se "kraducne". Smatra da je Ceca oštećena! Ostali ni reči. Valjda računaju da će, ako zatreba, moći da se okoriste presedanom koji je Tužilaštvo uvelo u naš pravni sistem.

Svetlana Ražnatović, svojevremeno hapšena u akciji "Sablja" pod sumnjom da je skrivala vođe "zemunskog klana" koji su ubili Zorana Đinđića, pobedila je.

Pokazalo se, ponovo, koliko je država slaba. Kako lako može da potpadne pod uticaj upravo onih koji su je učinili slabom. Zato je javnost tužitelje pretvorila u tužene. Mada, da ne grešim dušu unapred, konačnu reč o ovom "sporazumu" ima sud.