15 godina od studentskih protesta

15 Godina, uffff, džabe smo krečili...
Tadašnje Kurte i "demokratske" Murte sada jašu zajedno, Čedomir je lepo unovčio svoje učešće u protestima i to je kraj priče!

Поштовани, молио бих да нам убудуће не крадете два дана борачког стажа, било да то чините случајно или намерно. Студентски протест је трајао тачно 119 дана (од 22. новембра 1996. до 20. марта 1997. године). Поздрав од нас двадесетак који смо се окупили након 15 година и управо пијемо у Коларцу.

Bas su nas usrecili. Studenti su izgleda najkvarljivija roba. Danas je vecina studentskih vodja u vladinim institucijama i agencijama i reyultate njihovog rada upravo gledamo.

Pre 15 godina živeli smo 15 puta teže nego danas, ali smo svi verovali da ćemo doživeti bolje sutra. Danas, u Srbiji, teško može da se nadje 15% ljudi koji veruju da će sutra živeti bolje nego danas. Ne možemo svi imati sreću u životu kao Čedomir Jovanović.

Ako mene pitate ja mislim da su upravo ti studenti,najveci gubitnici 5 oktobra,10 godina ih je tukla policija,rizikovalisu zivot zbog cega,da manje zlo zameni vece.Ali iskreno verovatno bi i ja tada to isto radio,sad ne,ali tada verovatno.Verovali su pogresnim ljudima,koji su ih samo iskoristili,ali ima onih koji su iskoristili to sve ja cu navesti samo jednog necu da mu spomonjem ime,samo cu reci vozi Audi Q7 i zivi na dedinju bio je medju prvim na tim protestima,sad znamo i zbog cega.Tim studentima bi bilo bolje da su bezali na vreme odavde nego sto su rizikovali zivot.

Da sam onda znao ovo sto znam sada, nikad ne bih setao i smrzavao... Nije P. P. Njegos zalud rekao "Пучина је стока једна грдна" (narod je velika stoka)

Dani slave i nade.

Mislim da su danas 95 % studenata koji su demostrirali porotiv rezima Slobodana Milosevica razocarani kako zive a o ovim studentima danas netrebam ni da govorim mozete sami da zakljucite.

Nazalost istina boli !!!

osecam se jadno sto sam bio deo toga ...

.........како су нас амо продали.....


А веровао сам

15 godina od kako su tadasnji studenti zeznuli danasnje studente

Ne mogu ni da se setim kako sam saznao za okupljanje, ali nisam poverovao da ce ga i biti. Sve u svemu, pre nego sto sam krenuo upalim lepo B92 - kazu bice, ali cini mi se da kazu stidljivo... Kao da ni spiker bas ne veruje... Upalim Index - tamo nista. Ja zovnem na blef telefonom Index i kazem im: "Dobro bre ljudi, studentski radio a ne javljate to i to..." - oni prekinu program zbog vaznog saopstenja... :)))

"So it begun... The great battle of our age", sto bi rekao Gandalf. Nemam nameru da placem zbog skromnog ishoda protesta, ne placem zbog svih ovih godina... Drago mi je sto sam bio ucesnik, to je sve.

p.s. Jedne noci protiv kordona je mom promrzlom drustvu i meni Dr Kostunica licno dao kilo rakije i ovom prilikom mu se zahvaljujem, stvarno je ispao lafcina :)

To je bilo nesto ne ponoviljivo. Glas mladih i obrazovanih se prvi put cuo u ovaj zemlji. Nijedna vlast (pogotovo ne komunisticko-fasisticka) voli kad im studenti izadju na ulice jer protiv njih borbe nema!

Hvala svima koji su bili deo ovoga pokreta.

a imao sam citavih 6 godina kad me je mamam vodila da idem da se mrznem sa njom i ostalima i da vicem " BANDO CRVENA". Danas, sa 21om ne vidim zasto sam se mrznuo i ne vidim neku buducnost ovde...Srbijo volim te, ali sebe volim vise!!!

Koliko se ja sećam, studentski protest je počeo u Nišu ispred Elektronskog Fakulteta (licno sam prisustvovao događaju). Građanski protest počeo je takođe u Nišu štrajkom radnika Mašinske Industrije u centru grada.
Nije svet rođen u Beogradu...

Namagarčena studentarija...

Propustio sam samo dva dana Protesta, jer sam bio bolestan. Izgubio sam 15 kila, bio nesipavan, promrzao, ali ponosan. Boze, koliko nade smo tada imali... Napustio sam zemlju 2000. godine.

Ako me secanje ne vara, a ne vara me, proteste je zapocela koalicija Zajedno, a studenti su se naknadno prikljucili !!!

Drago mi je sto sam prisustvovao ovim dogadjajima, imam i dva slucajna snimka u Blicu i Ninu koje cuvam kao dokaze :). I nije bilo uzalud! Bili smo u pravu. Izbori su bili dobijeni i trebalo je postovati pravila igre, ali jedna od strana (vladajuca) to nije htela. Svaki razgovor na temu tih protesta ili zivota u vreme devedesetih mora da se gleda kroz kontekst gradjanskih ratova, poginulih, izbeglih ili razjurenih drugova po celom svetu, najduze hiperinflacije od kada se inflacija meri (pre podne imate platu, uvece nema ni za sibice), LM-LM-Bonda-Bonda (prodavci cigareta na ulicama, tada je Best bio najprodavanija cigareta na svetu, jednostavno bi se razgrabio za 15 minuta), vizevizevize (dileri na ulicama koji prodaju devize), naravno i prave vize da udjete u neku drugu zemlju, ali i 10 maraka koje ste morali da platite da bi ste izasli iz svoje sopstvene plus za vozilo jos 20 maraka, crni automobili iz kojih se stvarno puca na stvarne ljude koji se stvarno ubijaju na ulici pred drugima, Slobe koji je stalno dobijao na izborima (dobro, malo se pomagao, ali ga je, brate, i narod stvarno glasao, pa imao je 45% i 2000 godine kad je pao, sto je procenat za koji bi danasnji politicari prodali dusu), pa sankcije - nestao je i Paja Patak! - pa RTS sa svojim grozomornim saopstenjima, sa sve Dnevnikovim dodatkom (stvarno su bili grozni i pateticni sve u stilu siparice koja "sedi pored prozora sa otvorenom knjigom"), pa gost kod Minimaksa koji sedi u publici dok njegova supruga prica o svojim estradnim uspesima, pa niko nece sa nama da igra fudbal, pa se radujes kad naletis na kratak red za ulje, stanes u njega i kupis ulje iako to nisi ni planirao, ali takva se prilika ne propusta, pa centralno radi samo do 18.00 casova, pa autobusi ne voze u dovoljnom broju zato sto se dizel mora usmeriti zemljoradnicima jer je zetva/setva u toku, pa se benzin kupuje na flasu kod tipa na cosku, pa si danas bez struje pre podne, a sutra po podne, jedino se mora priznati da je pivo bilo znatno jeftinije, mislim kad se preracuna. Za danasnje vreme necu da pricam nista jer vise nisam student. Sadasnjim studentima na blanko priznajem da su u pravu za sve (iako me nekada iznerviraju kad blokiraju saobracaj, ali sam verovatno i ja tako nekada nekog nervirao). Svaka generacija ima pravo na svoju sopstvenu pobunu inace za mene to nije nikakva generacija. Sta se posle desava, da li neko nesto vozi ili ne, da li je neko iskoristio svoj revolucionarni angazman za nesto lukrativnije, pa to sa samom pobunom i nema veze. Nije fer, naravno, ali je to vec neka sasvim druga prica.

Pre 15god sam bio ispred Filozofskog kada su nam se pridruzile kolege sa Masinskog... Ti protesti su omogucili da se 4 godina kasnije desi 5. Octobar. Srbija bi danas izgledala sasvim drugacija da nisu ubili Zorana.
Pozdrav iz zlatnog Praga

Kako je vreme proletelo! I jos nesto, mislim da gresite u datumu. Protest je poceo dan ranije, 21. novembra, secam se da je bila slava. Skromni doprinos protestu tog prvog dana dalo je i nas sedmoro tadasnjih studenata Novosadskog univerziteta. Bili su to lepi dani!

to je bio radio index.... i radio b92....

Cist dokaz da se upornost isplati i da je demokratija proces(sto mnogi danas zaboravljaju).Iako cilj nije bio posebno vazan, a kasnije je politicki zloupotrebljen (od SPO-a) protest je ostavio nekakav gradjanski pecat u srpskom drustvu.
Kada bi danas gradjani manifestovali samo jedan deo upornosti, solidarnosti i vizije koji su tad imali srpsko drustvo bi se daleko brze pokrenulo napred.

Jedan od vodja studentskih protesta, svakako najsrcaniji od njih bio je Cedomir Jovanovic. Pamtim veoma cisto te dane.
Nadam se da ce uskoro postati i lider citave drzave.

Bili su to lepi dani!
(metall, 22. novembar 2011 20:40)

LEPI dani!? To je bio OČAJ vapijućih u pustinji! Ko je još ostao da se bori ZA Srbiju? Najboljeg su ubili njegovi saradnici, nekih više nema, ostali su Ž.Korać, V.Pešić, Čanak i Č. Jovanović (manite se priče o njegovim džipovima, udajte se i vi bogato pa se vozajte, pod policijskom zaštitom)!

Iz tog vremena ne pamtim ni Tadića, ni mnoge druge koji se danas predstavljaju demokratskim "oslobodiocima", ali pamtim one koji su IZDALI NAROD, kao npr. VdrK i njegov biv. trabant V.Ilić, jihu sada prate, tajno ili javno, one protiv kojih su se KAO borili...i zbog izdajnika su nam u vlasti Dačić, Mrkonjić, Škundrić a bez imalo obraza podršku gradjana traže "poznati" po svojima (ne)delima Nikolić, Vučić, Karići, Vulin i resto otpad koji je morao biti RECIKLIRAN, ali nije zahvaljujući upravo KAO "borcima".

Z. Djindjić bi se, da vidi ko je na vlasti i kakvu monstrum državu su napravili, tri puta u grobu okrenuo!

Moša!!

Čestitam današnjoj vlasti što je uništila studentsku kolektivnu energiju! Mogu samo da zamislim da tadašnje studente prebacite kroz vremensku mašinu u današnjicu, zahtevi bi bili isti kao protiv Slobe tj. protiv ugnjetavanja, bahate vlasti,izolavije države, korupcije i slobode štampe. Kako su to uspeli? Plan im je bio genijalan: otvorimo private univerzitete po sistemu "ti meni pare, ja tebi diplomu" i svaki intelekt ti postane student, omogućiš nesmetan odliv mozgova u inostranstvo, zatim, propagiranje PINK kulture kroz sve moguće pore života itd. Postoji anegdota zbog čega se danas studenti ne bune iako je situacija moralna i materijalna najgora u proteklih 10 godina? Odgovor je veoma prost. Plaše se da ako potrče pred kordonom policije, ne ispuste i razbiju svoj najnoviji iphone ili android touch screen sa procesorom od 1GHz ili ne daj Bože pocepaju nove krpice iz Delta city-ja ili Ušća....

Hvala Čedomire (Jovanoviću, naravno), ove proteste nećemo zaboraviti iako ih niko ne poštuje danas!

Kakva su to secanja puna emocija...! Bili su to jedni od mojih najlepsih dana, i bez obzira na sve sto se kasnije izdesavalo, neizmerno mi je drago da sam imala prilike to da dozivim! To jedinstvo, duboku povezanost medju ljudima, zajednicku nadu... Koliko su ljudi samo bili puni duha i energije, puni zivosti! Hvala tadasnjoj koaliciji i studentima za trenutke koje necu nikada zaboraviti!

ja, jako ponosan sto sam bio ucesnik tih 122 dana, sa setom se secam tih dana i borbe do konacne pobede.
@ ironija - Ironija je momce sto ti ne shvatas koliko bezbriznije zivis, nego moja generacija. Sumnjam da te aktivno zakacio Vukovar, Srebrenica ili Kosovo, sumnjam da si sipao benzin na ulici, svercovao iz inostranstva lekove za nekog od svojih...
To sto je Ceda (i jedan i drugi) profitirao, tacno. I Djilas je vodio protest na Terazijama 92., i Sloba ucestvovao 67., toga ce uvek biti. To ne umanjuje ono sto smo tada postigli.
Neko pokusao da nas pokrade, mi svoje odbranili - odradili do tada nezamislivo. Slatko...

Pre 15 godina. Niko ne treba da se stidi što je u tome učestvovao: tada je u ovom društvu postojala podela koja je bila jasna, između retrogradnih i progresivnih snaga. Svest o ispravnosti borbe je generisala energiju koja je tada postojala, i protesti 1996/97, kao i dešavanja koja su krunisana 5. oktobrom predstavljaju svetle momente te borbe. Bitke koje su dobijene u ratu koji je, nažalost, na kraju izgubljen. Jer krajnji rezultat je bio da su se predstavnici jedne i druge strane pomešali, homogenizovali i napravili katastrofu za ovo društvo, baš kao što biste mešanjem čiste i prljave vode dobili - samo prljavu vodu. Retrogradne snage su preživele, i dobile snažne nove impulse iz redova generacija koje su proizvele godine u kojima je njihov sistem vrednosti vladao. Progresivne snage su se podelile na one koji su mahom zarad lične koristi prihvatili elemente sistema vrednosti onih drugih, i u mnogo čemu postali gori od njih, i na one koji su sve dublje i dublje u depresivnoj apatiji. Vlast je užasna, opozicija mahom još gora, liberalna opozicija je nesposobna i neozbiljna, a istinski progresivnih, građanskih političkih opcija praktično i nema - bar ne onih relevantnih, pa se u demokratskom procesu više ne nazire nada.
Danas je Srbija društvo u ubrzanom opadanju, i sistem vrednosti prati ovu sliku u potpunosti. Današnji studenti kao jedini povod za proteste vide niže školarine i trošenje manje novca, a jedini vrednosni motiv za studentsko organizovanje imaju ultradesničarske i (polu?)fašističke organizacije koje cvetaju po fakultetima, i sa svakom generacijom bivaju sve jače, jer je to ono što naš školski i vrednosni sistemi generišu danas. Pre 15 godina nosili smo natpis "Beograd je svet". Taj broj ljudi tih godina danas može nositi samo natpise kao što su "Kosovo je srce Srbije" ili "Pravda za _______" (navesti ratnog zločinca srpske nacionalnosti po izboru).
Ne bih da pišem esej, niti za time ima potrebe, jer neke stvari su nažalost očigledne. Zaključiću sledećim: ne treba se stideti učešća u borbi 1996/97, niti onoga u šta smo tada verovali: ta borba je bila ispravna, motivi većine iskreni, ali je, nažalost, izgubljena iako se u jednom trenutku činilo da je ishod drugačiji. Ali se, svejedno, vredelo boriti.

Pa protest nije bio samo na Beogradskom univerzitetu. Secam se kako su me studenti koji su protestovali zaustavljali na prizemlju PMF-a u Novom Sadu i govorili mi da ne idem na kolokvijume i ispite jer ce nam to "oni" morati da nadoknade. Devojka se zvala Zlatana. Pitao sam je da li je gledala film "Doktor Zivago". Odgovorila je da nije. Onda sam joj objasnio da ih podrzavam u srcu ali nazalost sve sto rade je uzalud jer mislim da ce sve biti isto kao u filmu. Revolucionari ce doci na vlast, ali nista nece promeniti a narodu nece biti bolje nego ce se samo vodje protesta uvaliti u fotelje i to nakon medjusobnog obracuna. Ona mi naravno nije verovala jer sam ja kao i obicno tamo bio dozivljavan kao streber i neko ko konstantno prica nebuloze. Pitam se sta ona danas misli o protestu koji je zdusno podrzavala.
To naravno ne znaci da meni nije bilo bilo stalo do toga da se Srbija otrese Milosevica i kompanije vec mi je bilo jasno da ne treba da gubim ni trenutak mog zivota da bih omogucio da se Cedomir Jovanovic i kompanija bez dana radnog staza materijalo obezbede. Mislim da u Srbiji jos uvek ima dovoljno zdravog razuma koji ce ipak prevagnuti ako se na politickoj sceni pojavi neko ko ne lici ni na jednu trenutno zastupljenu politicku opciju.

Bez ljutnje,ali S.Milošević je pao kada su stvar uzeli u svoje ruke
rudari,(kuda ćeš više radničke klase)Čačani,Užičani,srednjoškolci,
pomognuti navijačima beogradskih klubova.Naravno i ostali nezadovoljni.
Da nije bilo gorespomenutih,ne bi ni bilo promena u onom trenutku.
Onaj trenutak se zove 5-i oktobar,ili izgubljen dan,iz današnje perspektive.
Dakle ,Čeda je vodio studentske proteste nekad,ali ih je i masno naplatio.Neki su emigrirali od studenata,a drugi su postali članovi
današnjih mini fašističkih stranaka u Srbiji,kakve su generalno.Poenta?

Energija koja je bila na ulicama tih meseci je bila nezaboravna ! Zauvek cu imati te dane u najlepshim secanjima cak i pored teskog bronhitisa zaradjenog u Kolarcevoj na - 10 c.

A gde je sad OTPOR? Eno ga siri Arapsko prolece za Amere. Kako su nas izvozali svaka im cast.

beogrd je uvek bio svet. sve najlepse knjige sam procitao u beogradu svu najlepsu muziku sam cuo u beogradu i sve najlepse devojke sam ljubio u beogradu. volim te beograde

Proveo sam tada najveći broj tih dana na ulici. Bio sam u mladalačkom zanosu. Tamo sam pronašao i moju sadašnju ženu. Zajedno smo tad sa pokojnim Patrijarhom Pavlom probijali kordon to veče kada smo se upoznali. Evo nas danas sa četiri sina oboje izbegli iz Beograda, ali još uvek u Srbiji. Mi nikada nismo i nećemo prestati da se borimo i da verujemo.

Kakva sam budalcina tad bio...

Кога није научило лично искуство, тј. студентски живот, може да буде сигуран у оно што су велики писци говорили о студентима. Хесе (у "Демијану"), Тургењев ("Очеви и деца"), Рајх ("Чуј, Мали човече"), Гете ("Фауст"), Иго ("Јадници"), итд... Студенти су, чак и више него пензионери, најповодљивији, лакомији, непромишљенији, слој становништва. Од француске револуције, до 68смаша до ових данашњих из Коларчеве, вазда служили као месо, касније партијски послушници и чиновници по Немањинама и којекаквим агенцијама...
Више паметних ствари сам чуо на земунској пијаци него ли по студентским клубовима, кафићима.

Sva cetiri meseca na ulici, vise gladna nego sita, promrzle noge i ruke i par modrica od stampeda u clashu sa kontramitingasima i "kerovima"... par meseci posle toga diploma pod miskom i red pred ambasadom, viza za postdiplomske studije, odlazak I... slavlje kad je propao, zavrsene postdiplomske studije, entuzijazam povratka... nemogucnost reintegracije po rodjacko-kumovskoj liniji i zaprepascenje zbog trulezi koja rapidno raste bez obzira sto njega vise nema...odlazak II u aranzmanu "ciljani brak za strancem zbog papira, dobar posao, dobra kuca, auto, strano drzavljanstvo"...kuca-pos'o - pos'o kuca, dvosedmicno przenje na suncu sterilne exotike kao kulminacija celogodisnjeg dirincenja, ubijanje konta po skupim molovima u pokusaju lecenja depresije zbog konacnog saznanja da mi je gomila retarda nepovratno pojela mladost i da moju lepu, veselu i otvorenu Srbiju verovatno necu docekati da vidim. Eto, to je summa summarum moga secanja na proteste.

osecaj je bio fenomenalan 600000 mladih na trgu za srpsku n.g. ludilo pozitivna energija osecala se sloboda u vazduhu i na ulicama jednom recju oslobodjenje ali sutra ponovo ista slika kolarceva kordoni....pitam se posle ovih 15 godina od 600000 hiljada mladih koliko ih je ostalo i sta rade u zemlji srbiji----diplomirani veterinar aktivni ucesnik svih protesta u korist nazovi demokratije

Pocelo je dva dana ranije u Nisu ispred Elektronskog fakulteta. Prisustvovao licno. Kao i stotinak drugih ako me secanje ne vara.

Tacno je da je mozda vaznije ono sto se desavalo u Beogradu ali nije pocelo tamo niti se desavalo samo tamo.

Setite se samo marsa Niskih studenata do Miloseviceve rezidencije kako bi mu urucili dokaze o izbornoj kradji. To su tad pokrivali svi domaci (i svetski, ako je bitno) mediji ...

@gornji milanovac
68. sam godiste i verovatno sam "zakacio" mnogo vise nego ti. Na zalost 2 puta sam mobilisan (i za Vukovar i za Kosovo) i sve ostalo sto si nabrojao me je snaslo. I znam dobro sta kazem kada kazem da je bolje da nismo nista dirali tada. Da si tada znao da ce ga naslediti jos gori od njega da li bi im pomogao u tome?

Počelo je par dana ranije u Nišu, na Elektronskom fakulteru, a odmah su se pridružili i ostali tehnički fakulteti.

Koliko se sećam, prvo priznanje rezultata je takodje bilo za Niš.

Све је било пуно енергије, домишљатости, наде, и жеље за некаквим нејасно дефинисаним другачијим, бољим животом. Чињеница је да је било пуно и кеша и логистичке подршке из иностранства, пре свега кроз National Endowment for Democracy.

Мислим да смо се понели неодговорно. Знали смо шта нећемо, али нисмо одговорно планирали и анализирали шта хоћемо. Дозволили смо да сва та енергија буде изманипулисана и злоупотребљена за туђе интересе, а на нашу штету. Дозволили смо да онај против кога смо се борили на крају делимично испадне у праву.

Tada sam upoznao Jelenu Sto.i bilo mi je divno,setajuci se dorcolom,ahh ta vremena.

Kakve ste budale bili. Ne znam ko je vise ispao glup Studenti ili oni nesrecnici sto su lupali u serpe i zvizdali.

Tada sam imala 4 godine, secam se samo fragmenata iz tog perioda, ali postoje dve stvari koje nikad necu zaboraviti: prvo-lupanje u serpe sa babom za vreme 2. dnevnika, iako nisam znala ni sta je dnevnik ni zasto lupamo u serpe, ali sam znala da je to da bi neki zli cika prestao da bude nesto i da ce, ako on prestane da bude nesto, meni moji moci da kupuju cokoladu i da necu morati da nosim samo stvari koje sam nasledila od brata, nego ce moci da mi kupe i nesto za devojcice.
Drugo-posto protesti nisu bili samo u centru grada, nego i po velikim ulicama na periferiji, izmedju ostalog i u Pozeskoj, na Banovom brdu, secam se da me je mama negde vodila, bilo je vece i gomila ljudi i gomila murije. Znam da me samo uhvatila jace za ruku i rekla: "Bez'mo, evo su panduri, moramo da pozurimo da nas ne bi tukli!"-tad je murija tukla i one sto protestuju ali i sve slucajne prolaznike.
Da me neko sad pita da li bih vise volela da sam bila student u to vreme, rado bih prihvatila.
Zato sto su tad studenti bili nesto, imali su volju, energiju, imali su cilj da urade nesto.
Zato sto tad studenti nisu brinuli da li ce, kao sto neko rece, da im se slupa najnoviji Ipod touch sa 12345 gb memorije i da li ce da im se pocepaju najnovije ultra fancy farmerke, nego su se borili za nesto ipak malo vece, malo drugacije od svega toga.
Kaze meni tata da sam proleter, i jesam, i uvek cu da budem, kako god to drugi tumacili. Necu da zivim u raspaloj drzavi, necu da budem deo raspalog naroda, necu da mi glavni cilj u zivotu bude da odem odavde! Ali, sta cu, kad ovde nema mesta za ljude koji se bave necim sto nisu politika i ostala prljava posla. Nema mesta za intelektualce, umetnike, naucnike, ni za studente koji teze da to postanu. Zato sto smo truli, truo narod i trula drzava. E zato cu se jednog dana odseliti iz ovog grada koji volim kao sto prave patriote vole svoju drzavu, zato cu se odseliti iz ove trule, prljave drzave, koju ne podnosim zato sto je svojata stoka fasisticka, zato cu jednog dana moci samo da kazem: "Gde je sad moj Beograd?"

I 15 godina kasnije u zemlji sve isto, samo jos manji standard vecine gradjana. Pored Cede, zaboravili ste i dr Olivera Dulica, danas ih obojicu voze u skupim automobilima, da zlo bude vece, to traje godinama. Nadam se, ne jos dugo. Tacno je da u zemlji nemamo normalnog politicara i da ostaju na vlasti sa pricom kako ce nas neko drugi vratiti u devedesete, a Hrvati pametni, nisu ni menjali vlast. Aloooo, bivsi studenti, da li vidite za koga ste se borili? Nesto mora da se menja u ovoj zemlji i opet ce biti velikih studentskih protesta, verujte mi.

Posle protesta mi je trebalo jos godinu ipo dana da se pokupim i da zavrsim faks, ali je protest bila prakticna skola za koju ne zalim sto sam je prosla (prezivela sam je bez batina, tako da sam jeftino prosla). Skola politike i medjuljudskih odnosa. Kao posledica, postala sam i mnogo cinicnija. Da li je protest znacajno doprineo padu Slobe ili ne, hmmmm, to je komplikovano pitanje. Da li bih sa ovim mozgom (malo drndavim, al jos uvek funkcionise) opet isla na neki danasnji protest? Iskreno, ne znam. Definitivno bi mi trebalo vise momentuma ali... nikad ne reci nikad.

Pocelo je dva dana ranije u Nisu ispred Elektronskog fakulteta. Prisustvovao licno. Kao i stotinak drugih ako me secanje ne vara.
(Netizen Kejn, 22. novembar 2011 23:09)

Da te obradujem: i ovaj put je pocelo u Nisu i nislije su najkreativnije trenutno. Pitanje je da li vidis, ali baci pogled subotom oko Kalce od 3-5 popodne. Da li ce opet Beograd preuzeti pozornicu ostaje da se vidi. :D

Vanja
Za trenutak sam pomislio da je moj drug Aca, ali pred kraj videh sebe. :-) Samo sto ja nisam iso na ulicu. Hladno a i za koga? Sve je to ista bagra.

Vanja
Kakav komentar, E Srbijo Srbijo J.... u ....

Jedan od vodja studentskih protesta, svakako najsrcaniji od njih bio je Cedomir Jovanovic. Pamtim veoma cisto te dane.
Nadam se da ce uskoro postati i lider citave drzave.

Hvala Čedomire (Jovanoviću, naravno), ove proteste nećemo zaboraviti iako ih niko ne poštuje danas!

osecam se jadno sto sam bio deo toga ...

Bili su to lepi dani!
(metall, 22. novembar 2011 20:40)

LEPI dani!? To je bio OČAJ vapijućih u pustinji! Ko je još ostao da se bori ZA Srbiju? Najboljeg su ubili njegovi saradnici, nekih više nema, ostali su Ž.Korać, V.Pešić, Čanak i Č. Jovanović (manite se priče o njegovim džipovima, udajte se i vi bogato pa se vozajte, pod policijskom zaštitom)!

Iz tog vremena ne pamtim ni Tadića, ni mnoge druge koji se danas predstavljaju demokratskim "oslobodiocima", ali pamtim one koji su IZDALI NAROD, kao npr. VdrK i njegov biv. trabant V.Ilić, jihu sada prate, tajno ili javno, one protiv kojih su se KAO borili...i zbog izdajnika su nam u vlasti Dačić, Mrkonjić, Škundrić a bez imalo obraza podršku gradjana traže "poznati" po svojima (ne)delima Nikolić, Vučić, Karići, Vulin i resto otpad koji je morao biti RECIKLIRAN, ali nije zahvaljujući upravo KAO "borcima".

Z. Djindjić bi se, da vidi ko je na vlasti i kakvu monstrum državu su napravili, tri puta u grobu okrenuo!

15 godina od kako su tadasnji studenti zeznuli danasnje studente

To je bilo nesto ne ponoviljivo. Glas mladih i obrazovanih se prvi put cuo u ovaj zemlji. Nijedna vlast (pogotovo ne komunisticko-fasisticka) voli kad im studenti izadju na ulice jer protiv njih borbe nema!

Hvala svima koji su bili deo ovoga pokreta.

Bas su nas usrecili. Studenti su izgleda najkvarljivija roba. Danas je vecina studentskih vodja u vladinim institucijama i agencijama i reyultate njihovog rada upravo gledamo.

Pre 15god sam bio ispred Filozofskog kada su nam se pridruzile kolege sa Masinskog... Ti protesti su omogucili da se 4 godina kasnije desi 5. Octobar. Srbija bi danas izgledala sasvim drugacija da nisu ubili Zorana.
Pozdrav iz zlatnog Praga

Поштовани, молио бих да нам убудуће не крадете два дана борачког стажа, било да то чините случајно или намерно. Студентски протест је трајао тачно 119 дана (од 22. новембра 1996. до 20. марта 1997. године). Поздрав од нас двадесетак који смо се окупили након 15 година и управо пијемо у Коларцу.

Ako mene pitate ja mislim da su upravo ti studenti,najveci gubitnici 5 oktobra,10 godina ih je tukla policija,rizikovalisu zivot zbog cega,da manje zlo zameni vece.Ali iskreno verovatno bi i ja tada to isto radio,sad ne,ali tada verovatno.Verovali su pogresnim ljudima,koji su ih samo iskoristili,ali ima onih koji su iskoristili to sve ja cu navesti samo jednog necu da mu spomonjem ime,samo cu reci vozi Audi Q7 i zivi na dedinju bio je medju prvim na tim protestima,sad znamo i zbog cega.Tim studentima bi bilo bolje da su bezali na vreme odavde nego sto su rizikovali zivot.

Pre 15 godina živeli smo 15 puta teže nego danas, ali smo svi verovali da ćemo doživeti bolje sutra. Danas, u Srbiji, teško može da se nadje 15% ljudi koji veruju da će sutra živeti bolje nego danas. Ne možemo svi imati sreću u životu kao Čedomir Jovanović.

a imao sam citavih 6 godina kad me je mamam vodila da idem da se mrznem sa njom i ostalima i da vicem " BANDO CRVENA". Danas, sa 21om ne vidim zasto sam se mrznuo i ne vidim neku buducnost ovde...Srbijo volim te, ali sebe volim vise!!!

ja, jako ponosan sto sam bio ucesnik tih 122 dana, sa setom se secam tih dana i borbe do konacne pobede.
@ ironija - Ironija je momce sto ti ne shvatas koliko bezbriznije zivis, nego moja generacija. Sumnjam da te aktivno zakacio Vukovar, Srebrenica ili Kosovo, sumnjam da si sipao benzin na ulici, svercovao iz inostranstva lekove za nekog od svojih...
To sto je Ceda (i jedan i drugi) profitirao, tacno. I Djilas je vodio protest na Terazijama 92., i Sloba ucestvovao 67., toga ce uvek biti. To ne umanjuje ono sto smo tada postigli.
Neko pokusao da nas pokrade, mi svoje odbranili - odradili do tada nezamislivo. Slatko...

Drago mi je sto sam prisustvovao ovim dogadjajima, imam i dva slucajna snimka u Blicu i Ninu koje cuvam kao dokaze :). I nije bilo uzalud! Bili smo u pravu. Izbori su bili dobijeni i trebalo je postovati pravila igre, ali jedna od strana (vladajuca) to nije htela. Svaki razgovor na temu tih protesta ili zivota u vreme devedesetih mora da se gleda kroz kontekst gradjanskih ratova, poginulih, izbeglih ili razjurenih drugova po celom svetu, najduze hiperinflacije od kada se inflacija meri (pre podne imate platu, uvece nema ni za sibice), LM-LM-Bonda-Bonda (prodavci cigareta na ulicama, tada je Best bio najprodavanija cigareta na svetu, jednostavno bi se razgrabio za 15 minuta), vizevizevize (dileri na ulicama koji prodaju devize), naravno i prave vize da udjete u neku drugu zemlju, ali i 10 maraka koje ste morali da platite da bi ste izasli iz svoje sopstvene plus za vozilo jos 20 maraka, crni automobili iz kojih se stvarno puca na stvarne ljude koji se stvarno ubijaju na ulici pred drugima, Slobe koji je stalno dobijao na izborima (dobro, malo se pomagao, ali ga je, brate, i narod stvarno glasao, pa imao je 45% i 2000 godine kad je pao, sto je procenat za koji bi danasnji politicari prodali dusu), pa sankcije - nestao je i Paja Patak! - pa RTS sa svojim grozomornim saopstenjima, sa sve Dnevnikovim dodatkom (stvarno su bili grozni i pateticni sve u stilu siparice koja "sedi pored prozora sa otvorenom knjigom"), pa gost kod Minimaksa koji sedi u publici dok njegova supruga prica o svojim estradnim uspesima, pa niko nece sa nama da igra fudbal, pa se radujes kad naletis na kratak red za ulje, stanes u njega i kupis ulje iako to nisi ni planirao, ali takva se prilika ne propusta, pa centralno radi samo do 18.00 casova, pa autobusi ne voze u dovoljnom broju zato sto se dizel mora usmeriti zemljoradnicima jer je zetva/setva u toku, pa se benzin kupuje na flasu kod tipa na cosku, pa si danas bez struje pre podne, a sutra po podne, jedino se mora priznati da je pivo bilo znatno jeftinije, mislim kad se preracuna. Za danasnje vreme necu da pricam nista jer vise nisam student. Sadasnjim studentima na blanko priznajem da su u pravu za sve (iako me nekada iznerviraju kad blokiraju saobracaj, ali sam verovatno i ja tako nekada nekog nervirao). Svaka generacija ima pravo na svoju sopstvenu pobunu inace za mene to nije nikakva generacija. Sta se posle desava, da li neko nesto vozi ili ne, da li je neko iskoristio svoj revolucionarni angazman za nesto lukrativnije, pa to sa samom pobunom i nema veze. Nije fer, naravno, ali je to vec neka sasvim druga prica.

Kakva su to secanja puna emocija...! Bili su to jedni od mojih najlepsih dana, i bez obzira na sve sto se kasnije izdesavalo, neizmerno mi je drago da sam imala prilike to da dozivim! To jedinstvo, duboku povezanost medju ljudima, zajednicku nadu... Koliko su ljudi samo bili puni duha i energije, puni zivosti! Hvala tadasnjoj koaliciji i studentima za trenutke koje necu nikada zaboraviti!

Cist dokaz da se upornost isplati i da je demokratija proces(sto mnogi danas zaboravljaju).Iako cilj nije bio posebno vazan, a kasnije je politicki zloupotrebljen (od SPO-a) protest je ostavio nekakav gradjanski pecat u srpskom drustvu.
Kada bi danas gradjani manifestovali samo jedan deo upornosti, solidarnosti i vizije koji su tad imali srpsko drustvo bi se daleko brze pokrenulo napred.

15 Godina, uffff, džabe smo krečili...
Tadašnje Kurte i "demokratske" Murte sada jašu zajedno, Čedomir je lepo unovčio svoje učešće u protestima i to je kraj priče!

Da sam onda znao ovo sto znam sada, nikad ne bih setao i smrzavao... Nije P. P. Njegos zalud rekao "Пучина је стока једна грдна" (narod je velika stoka)

Pa protest nije bio samo na Beogradskom univerzitetu. Secam se kako su me studenti koji su protestovali zaustavljali na prizemlju PMF-a u Novom Sadu i govorili mi da ne idem na kolokvijume i ispite jer ce nam to "oni" morati da nadoknade. Devojka se zvala Zlatana. Pitao sam je da li je gledala film "Doktor Zivago". Odgovorila je da nije. Onda sam joj objasnio da ih podrzavam u srcu ali nazalost sve sto rade je uzalud jer mislim da ce sve biti isto kao u filmu. Revolucionari ce doci na vlast, ali nista nece promeniti a narodu nece biti bolje nego ce se samo vodje protesta uvaliti u fotelje i to nakon medjusobnog obracuna. Ona mi naravno nije verovala jer sam ja kao i obicno tamo bio dozivljavan kao streber i neko ko konstantno prica nebuloze. Pitam se sta ona danas misli o protestu koji je zdusno podrzavala.
To naravno ne znaci da meni nije bilo bilo stalo do toga da se Srbija otrese Milosevica i kompanije vec mi je bilo jasno da ne treba da gubim ni trenutak mog zivota da bih omogucio da se Cedomir Jovanovic i kompanija bez dana radnog staza materijalo obezbede. Mislim da u Srbiji jos uvek ima dovoljno zdravog razuma koji ce ipak prevagnuti ako se na politickoj sceni pojavi neko ko ne lici ni na jednu trenutno zastupljenu politicku opciju.

Bez ljutnje,ali S.Milošević je pao kada su stvar uzeli u svoje ruke
rudari,(kuda ćeš više radničke klase)Čačani,Užičani,srednjoškolci,
pomognuti navijačima beogradskih klubova.Naravno i ostali nezadovoljni.
Da nije bilo gorespomenutih,ne bi ni bilo promena u onom trenutku.
Onaj trenutak se zove 5-i oktobar,ili izgubljen dan,iz današnje perspektive.
Dakle ,Čeda je vodio studentske proteste nekad,ali ih je i masno naplatio.Neki su emigrirali od studenata,a drugi su postali članovi
današnjih mini fašističkih stranaka u Srbiji,kakve su generalno.Poenta?

Propustio sam samo dva dana Protesta, jer sam bio bolestan. Izgubio sam 15 kila, bio nesipavan, promrzao, ali ponosan. Boze, koliko nade smo tada imali... Napustio sam zemlju 2000. godine.

Namagarčena studentarija...

Dani slave i nade.

beogrd je uvek bio svet. sve najlepse knjige sam procitao u beogradu svu najlepsu muziku sam cuo u beogradu i sve najlepse devojke sam ljubio u beogradu. volim te beograde

Tada sam upoznao Jelenu Sto.i bilo mi je divno,setajuci se dorcolom,ahh ta vremena.

Pre 15 godina. Niko ne treba da se stidi što je u tome učestvovao: tada je u ovom društvu postojala podela koja je bila jasna, između retrogradnih i progresivnih snaga. Svest o ispravnosti borbe je generisala energiju koja je tada postojala, i protesti 1996/97, kao i dešavanja koja su krunisana 5. oktobrom predstavljaju svetle momente te borbe. Bitke koje su dobijene u ratu koji je, nažalost, na kraju izgubljen. Jer krajnji rezultat je bio da su se predstavnici jedne i druge strane pomešali, homogenizovali i napravili katastrofu za ovo društvo, baš kao što biste mešanjem čiste i prljave vode dobili - samo prljavu vodu. Retrogradne snage su preživele, i dobile snažne nove impulse iz redova generacija koje su proizvele godine u kojima je njihov sistem vrednosti vladao. Progresivne snage su se podelile na one koji su mahom zarad lične koristi prihvatili elemente sistema vrednosti onih drugih, i u mnogo čemu postali gori od njih, i na one koji su sve dublje i dublje u depresivnoj apatiji. Vlast je užasna, opozicija mahom još gora, liberalna opozicija je nesposobna i neozbiljna, a istinski progresivnih, građanskih političkih opcija praktično i nema - bar ne onih relevantnih, pa se u demokratskom procesu više ne nazire nada.
Danas je Srbija društvo u ubrzanom opadanju, i sistem vrednosti prati ovu sliku u potpunosti. Današnji studenti kao jedini povod za proteste vide niže školarine i trošenje manje novca, a jedini vrednosni motiv za studentsko organizovanje imaju ultradesničarske i (polu?)fašističke organizacije koje cvetaju po fakultetima, i sa svakom generacijom bivaju sve jače, jer je to ono što naš školski i vrednosni sistemi generišu danas. Pre 15 godina nosili smo natpis "Beograd je svet". Taj broj ljudi tih godina danas može nositi samo natpise kao što su "Kosovo je srce Srbije" ili "Pravda za _______" (navesti ratnog zločinca srpske nacionalnosti po izboru).
Ne bih da pišem esej, niti za time ima potrebe, jer neke stvari su nažalost očigledne. Zaključiću sledećim: ne treba se stideti učešća u borbi 1996/97, niti onoga u šta smo tada verovali: ta borba je bila ispravna, motivi većine iskreni, ali je, nažalost, izgubljena iako se u jednom trenutku činilo da je ishod drugačiji. Ali se, svejedno, vredelo boriti.

Ne mogu ni da se setim kako sam saznao za okupljanje, ali nisam poverovao da ce ga i biti. Sve u svemu, pre nego sto sam krenuo upalim lepo B92 - kazu bice, ali cini mi se da kazu stidljivo... Kao da ni spiker bas ne veruje... Upalim Index - tamo nista. Ja zovnem na blef telefonom Index i kazem im: "Dobro bre ljudi, studentski radio a ne javljate to i to..." - oni prekinu program zbog vaznog saopstenja... :)))

"So it begun... The great battle of our age", sto bi rekao Gandalf. Nemam nameru da placem zbog skromnog ishoda protesta, ne placem zbog svih ovih godina... Drago mi je sto sam bio ucesnik, to je sve.

p.s. Jedne noci protiv kordona je mom promrzlom drustvu i meni Dr Kostunica licno dao kilo rakije i ovom prilikom mu se zahvaljujem, stvarno je ispao lafcina :)

Kako je vreme proletelo! I jos nesto, mislim da gresite u datumu. Protest je poceo dan ranije, 21. novembra, secam se da je bila slava. Skromni doprinos protestu tog prvog dana dalo je i nas sedmoro tadasnjih studenata Novosadskog univerziteta. Bili su to lepi dani!

Ako me secanje ne vara, a ne vara me, proteste je zapocela koalicija Zajedno, a studenti su se naknadno prikljucili !!!

Koliko se ja sećam, studentski protest je počeo u Nišu ispred Elektronskog Fakulteta (licno sam prisustvovao događaju). Građanski protest počeo je takođe u Nišu štrajkom radnika Mašinske Industrije u centru grada.
Nije svet rođen u Beogradu...

Moša!!

Кога није научило лично искуство, тј. студентски живот, може да буде сигуран у оно што су велики писци говорили о студентима. Хесе (у "Демијану"), Тургењев ("Очеви и деца"), Рајх ("Чуј, Мали човече"), Гете ("Фауст"), Иго ("Јадници"), итд... Студенти су, чак и више него пензионери, најповодљивији, лакомији, непромишљенији, слој становништва. Од француске револуције, до 68смаша до ових данашњих из Коларчеве, вазда служили као месо, касније партијски послушници и чиновници по Немањинама и којекаквим агенцијама...
Више паметних ствари сам чуо на земунској пијаци него ли по студентским клубовима, кафићима.

.........како су нас амо продали.....


А веровао сам

to je bio radio index.... i radio b92....

Mislim da su danas 95 % studenata koji su demostrirali porotiv rezima Slobodana Milosevica razocarani kako zive a o ovim studentima danas netrebam ni da govorim mozete sami da zakljucite.

Nazalost istina boli !!!

Energija koja je bila na ulicama tih meseci je bila nezaboravna ! Zauvek cu imati te dane u najlepshim secanjima cak i pored teskog bronhitisa zaradjenog u Kolarcevoj na - 10 c.

A gde je sad OTPOR? Eno ga siri Arapsko prolece za Amere. Kako su nas izvozali svaka im cast.

Kakva sam budalcina tad bio...

Proveo sam tada najveći broj tih dana na ulici. Bio sam u mladalačkom zanosu. Tamo sam pronašao i moju sadašnju ženu. Zajedno smo tad sa pokojnim Patrijarhom Pavlom probijali kordon to veče kada smo se upoznali. Evo nas danas sa četiri sina oboje izbegli iz Beograda, ali još uvek u Srbiji. Mi nikada nismo i nećemo prestati da se borimo i da verujemo.

Све је било пуно енергије, домишљатости, наде, и жеље за некаквим нејасно дефинисаним другачијим, бољим животом. Чињеница је да је било пуно и кеша и логистичке подршке из иностранства, пре свега кроз National Endowment for Democracy.

Мислим да смо се понели неодговорно. Знали смо шта нећемо, али нисмо одговорно планирали и анализирали шта хоћемо. Дозволили смо да сва та енергија буде изманипулисана и злоупотребљена за туђе интересе, а на нашу штету. Дозволили смо да онај против кога смо се борили на крају делимично испадне у праву.

I 15 godina kasnije u zemlji sve isto, samo jos manji standard vecine gradjana. Pored Cede, zaboravili ste i dr Olivera Dulica, danas ih obojicu voze u skupim automobilima, da zlo bude vece, to traje godinama. Nadam se, ne jos dugo. Tacno je da u zemlji nemamo normalnog politicara i da ostaju na vlasti sa pricom kako ce nas neko drugi vratiti u devedesete, a Hrvati pametni, nisu ni menjali vlast. Aloooo, bivsi studenti, da li vidite za koga ste se borili? Nesto mora da se menja u ovoj zemlji i opet ce biti velikih studentskih protesta, verujte mi.

Čestitam današnjoj vlasti što je uništila studentsku kolektivnu energiju! Mogu samo da zamislim da tadašnje studente prebacite kroz vremensku mašinu u današnjicu, zahtevi bi bili isti kao protiv Slobe tj. protiv ugnjetavanja, bahate vlasti,izolavije države, korupcije i slobode štampe. Kako su to uspeli? Plan im je bio genijalan: otvorimo private univerzitete po sistemu "ti meni pare, ja tebi diplomu" i svaki intelekt ti postane student, omogućiš nesmetan odliv mozgova u inostranstvo, zatim, propagiranje PINK kulture kroz sve moguće pore života itd. Postoji anegdota zbog čega se danas studenti ne bune iako je situacija moralna i materijalna najgora u proteklih 10 godina? Odgovor je veoma prost. Plaše se da ako potrče pred kordonom policije, ne ispuste i razbiju svoj najnoviji iphone ili android touch screen sa procesorom od 1GHz ili ne daj Bože pocepaju nove krpice iz Delta city-ja ili Ušća....

Posle protesta mi je trebalo jos godinu ipo dana da se pokupim i da zavrsim faks, ali je protest bila prakticna skola za koju ne zalim sto sam je prosla (prezivela sam je bez batina, tako da sam jeftino prosla). Skola politike i medjuljudskih odnosa. Kao posledica, postala sam i mnogo cinicnija. Da li je protest znacajno doprineo padu Slobe ili ne, hmmmm, to je komplikovano pitanje. Da li bih sa ovim mozgom (malo drndavim, al jos uvek funkcionise) opet isla na neki danasnji protest? Iskreno, ne znam. Definitivno bi mi trebalo vise momentuma ali... nikad ne reci nikad.

Pocelo je dva dana ranije u Nisu ispred Elektronskog fakulteta. Prisustvovao licno. Kao i stotinak drugih ako me secanje ne vara.

Tacno je da je mozda vaznije ono sto se desavalo u Beogradu ali nije pocelo tamo niti se desavalo samo tamo.

Setite se samo marsa Niskih studenata do Miloseviceve rezidencije kako bi mu urucili dokaze o izbornoj kradji. To su tad pokrivali svi domaci (i svetski, ako je bitno) mediji ...

Kakve ste budale bili. Ne znam ko je vise ispao glup Studenti ili oni nesrecnici sto su lupali u serpe i zvizdali.

@gornji milanovac
68. sam godiste i verovatno sam "zakacio" mnogo vise nego ti. Na zalost 2 puta sam mobilisan (i za Vukovar i za Kosovo) i sve ostalo sto si nabrojao me je snaslo. I znam dobro sta kazem kada kazem da je bolje da nismo nista dirali tada. Da si tada znao da ce ga naslediti jos gori od njega da li bi im pomogao u tome?

osecaj je bio fenomenalan 600000 mladih na trgu za srpsku n.g. ludilo pozitivna energija osecala se sloboda u vazduhu i na ulicama jednom recju oslobodjenje ali sutra ponovo ista slika kolarceva kordoni....pitam se posle ovih 15 godina od 600000 hiljada mladih koliko ih je ostalo i sta rade u zemlji srbiji----diplomirani veterinar aktivni ucesnik svih protesta u korist nazovi demokratije

Pocelo je dva dana ranije u Nisu ispred Elektronskog fakulteta. Prisustvovao licno. Kao i stotinak drugih ako me secanje ne vara.
(Netizen Kejn, 22. novembar 2011 23:09)

Da te obradujem: i ovaj put je pocelo u Nisu i nislije su najkreativnije trenutno. Pitanje je da li vidis, ali baci pogled subotom oko Kalce od 3-5 popodne. Da li ce opet Beograd preuzeti pozornicu ostaje da se vidi. :D

Tada sam imala 4 godine, secam se samo fragmenata iz tog perioda, ali postoje dve stvari koje nikad necu zaboraviti: prvo-lupanje u serpe sa babom za vreme 2. dnevnika, iako nisam znala ni sta je dnevnik ni zasto lupamo u serpe, ali sam znala da je to da bi neki zli cika prestao da bude nesto i da ce, ako on prestane da bude nesto, meni moji moci da kupuju cokoladu i da necu morati da nosim samo stvari koje sam nasledila od brata, nego ce moci da mi kupe i nesto za devojcice.
Drugo-posto protesti nisu bili samo u centru grada, nego i po velikim ulicama na periferiji, izmedju ostalog i u Pozeskoj, na Banovom brdu, secam se da me je mama negde vodila, bilo je vece i gomila ljudi i gomila murije. Znam da me samo uhvatila jace za ruku i rekla: "Bez'mo, evo su panduri, moramo da pozurimo da nas ne bi tukli!"-tad je murija tukla i one sto protestuju ali i sve slucajne prolaznike.
Da me neko sad pita da li bih vise volela da sam bila student u to vreme, rado bih prihvatila.
Zato sto su tad studenti bili nesto, imali su volju, energiju, imali su cilj da urade nesto.
Zato sto tad studenti nisu brinuli da li ce, kao sto neko rece, da im se slupa najnoviji Ipod touch sa 12345 gb memorije i da li ce da im se pocepaju najnovije ultra fancy farmerke, nego su se borili za nesto ipak malo vece, malo drugacije od svega toga.
Kaze meni tata da sam proleter, i jesam, i uvek cu da budem, kako god to drugi tumacili. Necu da zivim u raspaloj drzavi, necu da budem deo raspalog naroda, necu da mi glavni cilj u zivotu bude da odem odavde! Ali, sta cu, kad ovde nema mesta za ljude koji se bave necim sto nisu politika i ostala prljava posla. Nema mesta za intelektualce, umetnike, naucnike, ni za studente koji teze da to postanu. Zato sto smo truli, truo narod i trula drzava. E zato cu se jednog dana odseliti iz ovog grada koji volim kao sto prave patriote vole svoju drzavu, zato cu se odseliti iz ove trule, prljave drzave, koju ne podnosim zato sto je svojata stoka fasisticka, zato cu jednog dana moci samo da kazem: "Gde je sad moj Beograd?"

Počelo je par dana ranije u Nišu, na Elektronskom fakulteru, a odmah su se pridružili i ostali tehnički fakulteti.

Koliko se sećam, prvo priznanje rezultata je takodje bilo za Niš.

Sva cetiri meseca na ulici, vise gladna nego sita, promrzle noge i ruke i par modrica od stampeda u clashu sa kontramitingasima i "kerovima"... par meseci posle toga diploma pod miskom i red pred ambasadom, viza za postdiplomske studije, odlazak I... slavlje kad je propao, zavrsene postdiplomske studije, entuzijazam povratka... nemogucnost reintegracije po rodjacko-kumovskoj liniji i zaprepascenje zbog trulezi koja rapidno raste bez obzira sto njega vise nema...odlazak II u aranzmanu "ciljani brak za strancem zbog papira, dobar posao, dobra kuca, auto, strano drzavljanstvo"...kuca-pos'o - pos'o kuca, dvosedmicno przenje na suncu sterilne exotike kao kulminacija celogodisnjeg dirincenja, ubijanje konta po skupim molovima u pokusaju lecenja depresije zbog konacnog saznanja da mi je gomila retarda nepovratno pojela mladost i da moju lepu, veselu i otvorenu Srbiju verovatno necu docekati da vidim. Eto, to je summa summarum moga secanja na proteste.

Vanja
Za trenutak sam pomislio da je moj drug Aca, ali pred kraj videh sebe. :-) Samo sto ja nisam iso na ulicu. Hladno a i za koga? Sve je to ista bagra.

Vanja
Kakav komentar, E Srbijo Srbijo J.... u ....