Oružje i nasilje u porodici

Svaka cetvrta zlostavljana, meni to zvuci optimisticki za nasu sredinu. To znaci svaka cetvrta, kad procesljam svoje tetke, babe i komsinice rekla bih da je vise. U mojoj zgradi mlade i urbane cure trpe batine. Iz neznanja misle da tako mora, a nemaju ni podrsku ni zastitu.

" Predstavnici Viktimološkog društva naveli su da su predložili izmene Zakona o oružju i municiji, a neke od njih se odnose na to da osuda za nasilje u porodici i izricanje mera zaštite, kao fizičko i psihičko zdravlje treba da budu predviđeni kao novi razlozi za neizdavanje, odnosno oduzimanje odobrenja za nabavku oružja".

Apsolutna podrška!

Podrska akciji! Tesko je menjati svest ljudi a ovde su na ceni muskarcici grubijancici sem ako te muskarcine ne diraju nase majke, sestre,cerke...Kaznena politika je na zalost za sada jedino resenje.

Ako osuda za nasilje u porodici i izricanje mera zaštite, kao i fizičko i psihičko zdravlje nisu nikakav uslov ili ograničenje da se dobije oružije, šta jeste uslov, "sigurna ruka"?

Odrastao sam u nasilju u porodici i ono sto mogu reci je KAZNE, KAZNE i KAZNE! Sudstvo, najstroze kazne, zene, prijavljivanje policiji. Zenama bih porucio da ne kriju ovakve stvari. Nije sramota udati se za budalu i razvesti se od budale... veca je sramota upropastiti svoj zivot, a pogotovo zivot svoje dece. Uzasno je odrastati u kontinuiranom teroru a posledice prate kroz ceo zivot. Ako vas muz udari jedanput a posle toga ostanete uz njega, znajte da ce to da uradi opet. Takva stvar se ne 'omakne'. Svaka greska se moze oprostiti ali je ovako nesto nedopustivo. Smognite snage da zapocnete novi zivot i nikako ne nastavljajte po starom.

Problem je u mentalitetu srpskih žena. Jednostavno, navikle su da budu mučenice, robovi kuće. To im je usađivano u glavu još od srednjeg veka i turskih vremena. Menjajmo se!

Nasilje u porodici je nazalost balkanski brend. Šaka ili šut nogom su zahvati koje smo doktorirali. Grubost, pljuvanje, sofisticirano nasilje psiholoskim putem, sve to tako dobro i efikasno usvajamo, da je u redu da se pitamo - Srpski Narode,kuda to ideš? To postaje transgeneracijsko iskustvo nažalost. Poznavala sam starije generacije mojih baka, deda i nisu bile tako nasilne. U dobrim porodicama,kojih je itekako bilo, znao se autoritet patrijarhalnog tipa koji je podrazmevao viteštvo. Danas se neodgovorno i nesuvislo diže ruka na svog najdražeg, najmilijeg, a potom se, metodom kratkog spoja i indukcijom, prenosi na druge ljude, životinje. Decu nažalost učimo batinama i mržnji od malih nogu. Ide mali bata ulicom, pa se okrene radoznalo da vidi nešto, a roditelj ga - fljus - kud gledaš budalo! Probudimo se i budimo ljudi. Žene najčešće kriju nasilje bez obzira na svoj status i mogućnosti, deca trpe. Sinovi kada porastu "preuzimaju stvar u svoje ruke"... Devojke, iako urbane, moderne, najčešće prihvataju batine svojih momaka, iz raznoraznih razloga... Šteta. Tuga.
Najlakše i najlepše jeste živeti u ljubavi i rasti u njoj... Upregnimo stoga svoje snage da sebe menjamo, a potom će se neke bitne stvari menjati same po sebi.

Cini mi se da je ovo problem o kome se nedovoljno govori i da osim "Sigurnih kuca" nije mnogo ucinjeno na zastiti od nasilja. Zene i deca koja su u vecini slucajeva zrtve nasilja, cesto ne znaju kome da se obrate, jer ne treba da zaboravimo da Beograd nije merilo za celu Srbiju, dalje ukoliko i nesto preduzmu cesto su prinudjene da se vrate nasilniku i tako se vrte u krugu. Cesti razalozi zbog kojih nasilja ne prijavljuju isto su: zrtva nasilja je cesto ekonomski zavisna od svog partnera,bez razumevanja okoline( pogotovo kod nas, patrijahalne porodice, pater familias...) zajednica joj ne obezbedjuje resurse za izlazenje iz te situacije,cesto je sama sa decom i bez prihoda... Mislim da je malo reci da svaka cetvrta zena trpi neki oblik nasilja, ne zaboravimo da nasilje nije samo fizicko. Problem izdavanja oruzja kao i mnogi drugi problemi kod nas nisu prioritetni, a posebno procena od strane strucnih lica kome je dozvoljeno posedovanje istog. svedoci smo da smo pre samo nekoliko dana imali vise ubistava koje su pocinili psihicki obolele osobe. Olako shvatamo inkluziju i zaboravljamo da jos uvek kao drustvo nismo spremni na istu iz vise razloga. Da ne duzim, obavezno poostriti zakon o dozvoljavanju posedovanja oruzja, i uraditi vise na zastiti zrtava nasilja u porodici.

...Zakon o oružju i municiji ima određene nedostatke i navela da fizičko, mentalno i psihičko zdravlje nisu uslov za dobijanje odobrenja, a lekarski pregled nije obavezan i zavisi samo od diskrecionog prava nadležnog organa, odnosno ako se posumnja u zdravstvenu sposobnost podnosioca zahteva.

Takođe je rečeno da nasilje u porodici nije uvršteno u listu krivičnih dela koja čine osnov za odbijanje davanja odobrenja za nabavku vatrenog oružja...
Ovo je tema o kojoj ništa neznam,ali sam se naježila kad sam skapirala ko sve može da nosi oružje.Ne bi škodilo da se ova tema malo ozbiljnije shvati i da se poradi na izmeni zakona,ako je moguće bez suvislih političkih prepucavanja,u što kraćem periodu.

Problem je u mentalitetu srpskih žena. Jednostavno, navikle su da budu mučenice, robovi kuće. To im je usađivano u glavu još od srednjeg veka i turskih vremena. Menjajmo se!

" Predstavnici Viktimološkog društva naveli su da su predložili izmene Zakona o oružju i municiji, a neke od njih se odnose na to da osuda za nasilje u porodici i izricanje mera zaštite, kao fizičko i psihičko zdravlje treba da budu predviđeni kao novi razlozi za neizdavanje, odnosno oduzimanje odobrenja za nabavku oružja".

Apsolutna podrška!

Svaka cetvrta zlostavljana, meni to zvuci optimisticki za nasu sredinu. To znaci svaka cetvrta, kad procesljam svoje tetke, babe i komsinice rekla bih da je vise. U mojoj zgradi mlade i urbane cure trpe batine. Iz neznanja misle da tako mora, a nemaju ni podrsku ni zastitu.

Podrska akciji! Tesko je menjati svest ljudi a ovde su na ceni muskarcici grubijancici sem ako te muskarcine ne diraju nase majke, sestre,cerke...Kaznena politika je na zalost za sada jedino resenje.

Ako osuda za nasilje u porodici i izricanje mera zaštite, kao i fizičko i psihičko zdravlje nisu nikakav uslov ili ograničenje da se dobije oružije, šta jeste uslov, "sigurna ruka"?

...Zakon o oružju i municiji ima određene nedostatke i navela da fizičko, mentalno i psihičko zdravlje nisu uslov za dobijanje odobrenja, a lekarski pregled nije obavezan i zavisi samo od diskrecionog prava nadležnog organa, odnosno ako se posumnja u zdravstvenu sposobnost podnosioca zahteva.

Takođe je rečeno da nasilje u porodici nije uvršteno u listu krivičnih dela koja čine osnov za odbijanje davanja odobrenja za nabavku vatrenog oružja...
Ovo je tema o kojoj ništa neznam,ali sam se naježila kad sam skapirala ko sve može da nosi oružje.Ne bi škodilo da se ova tema malo ozbiljnije shvati i da se poradi na izmeni zakona,ako je moguće bez suvislih političkih prepucavanja,u što kraćem periodu.

Odrastao sam u nasilju u porodici i ono sto mogu reci je KAZNE, KAZNE i KAZNE! Sudstvo, najstroze kazne, zene, prijavljivanje policiji. Zenama bih porucio da ne kriju ovakve stvari. Nije sramota udati se za budalu i razvesti se od budale... veca je sramota upropastiti svoj zivot, a pogotovo zivot svoje dece. Uzasno je odrastati u kontinuiranom teroru a posledice prate kroz ceo zivot. Ako vas muz udari jedanput a posle toga ostanete uz njega, znajte da ce to da uradi opet. Takva stvar se ne 'omakne'. Svaka greska se moze oprostiti ali je ovako nesto nedopustivo. Smognite snage da zapocnete novi zivot i nikako ne nastavljajte po starom.

Nasilje u porodici je nazalost balkanski brend. Šaka ili šut nogom su zahvati koje smo doktorirali. Grubost, pljuvanje, sofisticirano nasilje psiholoskim putem, sve to tako dobro i efikasno usvajamo, da je u redu da se pitamo - Srpski Narode,kuda to ideš? To postaje transgeneracijsko iskustvo nažalost. Poznavala sam starije generacije mojih baka, deda i nisu bile tako nasilne. U dobrim porodicama,kojih je itekako bilo, znao se autoritet patrijarhalnog tipa koji je podrazmevao viteštvo. Danas se neodgovorno i nesuvislo diže ruka na svog najdražeg, najmilijeg, a potom se, metodom kratkog spoja i indukcijom, prenosi na druge ljude, životinje. Decu nažalost učimo batinama i mržnji od malih nogu. Ide mali bata ulicom, pa se okrene radoznalo da vidi nešto, a roditelj ga - fljus - kud gledaš budalo! Probudimo se i budimo ljudi. Žene najčešće kriju nasilje bez obzira na svoj status i mogućnosti, deca trpe. Sinovi kada porastu "preuzimaju stvar u svoje ruke"... Devojke, iako urbane, moderne, najčešće prihvataju batine svojih momaka, iz raznoraznih razloga... Šteta. Tuga.
Najlakše i najlepše jeste živeti u ljubavi i rasti u njoj... Upregnimo stoga svoje snage da sebe menjamo, a potom će se neke bitne stvari menjati same po sebi.

Cini mi se da je ovo problem o kome se nedovoljno govori i da osim "Sigurnih kuca" nije mnogo ucinjeno na zastiti od nasilja. Zene i deca koja su u vecini slucajeva zrtve nasilja, cesto ne znaju kome da se obrate, jer ne treba da zaboravimo da Beograd nije merilo za celu Srbiju, dalje ukoliko i nesto preduzmu cesto su prinudjene da se vrate nasilniku i tako se vrte u krugu. Cesti razalozi zbog kojih nasilja ne prijavljuju isto su: zrtva nasilja je cesto ekonomski zavisna od svog partnera,bez razumevanja okoline( pogotovo kod nas, patrijahalne porodice, pater familias...) zajednica joj ne obezbedjuje resurse za izlazenje iz te situacije,cesto je sama sa decom i bez prihoda... Mislim da je malo reci da svaka cetvrta zena trpi neki oblik nasilja, ne zaboravimo da nasilje nije samo fizicko. Problem izdavanja oruzja kao i mnogi drugi problemi kod nas nisu prioritetni, a posebno procena od strane strucnih lica kome je dozvoljeno posedovanje istog. svedoci smo da smo pre samo nekoliko dana imali vise ubistava koje su pocinili psihicki obolele osobe. Olako shvatamo inkluziju i zaboravljamo da jos uvek kao drustvo nismo spremni na istu iz vise razloga. Da ne duzim, obavezno poostriti zakon o dozvoljavanju posedovanja oruzja, i uraditi vise na zastiti zrtava nasilja u porodici.