Maja
pre 18 godina
Bolna tema, sa mnogo istina. Zasto su u emisiju dovedeni samo istomisljenici, ljudi koji imaju licni interes da veruju u jednu istinu. Posebno je iritantno pojavljivanje Milana St. Protica, strucnjaka opsteg smera, preletaca i intelektualca koji sav svoj kredibilitet gradi na pricama o dedi i pradedi. Verovatno ce jednog dana i Jelasicevi unuci pricati kako je on bio samo smerni guverner NBS, a mangupi mu uzeli vilu na Dedinju.
Mozda je dobro da se nacne ova tema i donese ovakava zakon dok jos ima zivih svedoka. Ja sam rodjena dugo nakon 2. sv. rata i sada me stalno na TV ubedjuju da su cetnici bili borci protiv okupatora, da su se samo ideoloski razilazili sa partizanima i komunistima, medjutim, mnogo zivih ljudi oko mene (pri tome ne iz moje familije, da bih imala i ja licni interes poravnanja vrednosti u svojoj svesti), svedoci tih vremena, pricaju drugacije price. Da li je istorija kao nauka sposbna da utvrdi bar istinu sa velikom verovatnocom? Zbog svih nas danas, i onih koji ce doci posle nas.
Zalazem se za to da se revidiraju spiskovi, da se pretresu svi slucajevi, ali i da se tacno zna sta je ispravno, a sta ne. Saradnja sa okupatorom se u celom svetu smatra sramotom i izdajom i odakle nama pravo da je relativizujemo? Naravno, nisam za zigosanje dece i potomaka takvih ljudi, ali oni moraju da budu na svom mestu u istoriji. G-dju Velmar - Jankovic potpuno razumem sto je nosila svoje prezime, sto se bavi svojim ocem, to je ljudski i potpuno razumljivo, ali taj covek je platio cenu svojih uverenja, a ona bas i ne moze da kaze da je u drustvenom smislu time bila obelezena. Verujem da su oziljci na njenoj decijoj dusi bili veliki, ali g-dja Velmar - Jankovic je uspela da se nametne kao relevantan knjizevnik i to istorijske orijentacije i medju citalackom publikom, ali i medju kritikom. U to mracno doba komunizma, kako se danas predstavlja, a niti je sve vreme bilo tako mracno, niti se radilo o komunizmu, bila je i urednik u Prosveti, najuglednijoj izdav. kuci. Ne kazem da treba nekome da bude zahvalna za to, naprotiv, svojim sposobnostima izborila je pravo da se njeno ime izgovara sa uvazavanjem, ali ne moze reci da je bila onemogucena da se izrazi i ostvari.
Uostalom, bila je i clan komisije za promenu naziva ulica. Da ne ulazimo u to koliko je ruzno da dobije ime ulice zamenik ministra u vladi koja je izbegla tokom rata i okupacije i sluzila kralja koji je ostavio svoj narod u pravom mraku i nesreci, zato sto je njegova cerka deo tima koji o tome odlucuje, bilo bi vazno da shvatimo kako je brisanje naziva ulica koji su uostalom najduze i trajali, opet jedno nasilno brisanje istorije i ispiranje mozga. Opet ce za neku godinu ili deceniju doci neko ko ce da vraca. Sve je to uzasno ruzno. I tuzno.
Zbog toga se zalazem za sprovodjenje ovog zakona i za jednu postenu i nepristrasnu ulogu istorijske nauke u osvetljavanju nacionalnih pitanja, a time ce i svaki pojedinac dobiti odgovarajuce mesto u tom sistemu.
A kome se ne svidi sud takve istorije, morace da nauci da zivi sa tim. Ne kaze se uzalud da kad dedovi jedu kiselo grozdje, unucima trnu zubi. O tome treba da razmisljamo svi mi, vodeci racuna o onome sto ostavljamo svojim potomcima.
I naravno, lupetanje gosp. Protica o Andricu je krajnje neprimereno. Neka malo bolje prouci njegovu biografiju. Citam u komentarima da je Andric bio Hrvat, nije bio je polu - Hrvat, polu - Srbin, i bas zato je dobro razumeo mentalitet Bosne. Izjasnjavao se kao srpski pisac, hvala mu na tome, ostavio nam je nesto da se time ponosimo, ali nije bitno da li je bio Srbin ili Hrvat, bio je Covek. A ne bi se to bas reklo za Vaseg vecerasnjeg gosta.
10 Komentari
Sortiraj po: