Kriminalci sa Kosova zapalili Jarinje

B92: Predsedniče Tadiću, pregovarački tim Srbije je optužio KFOR da počinje da sprovodi politiku Vlade Kosova. NATO je prelaze Jarinje i Brnjak proglasio zabranjenom vojnom zonom. Da li se situacija na Kosovu komplikuje na način koji sada potiskuje dijalog?

Tadić: Situacija se menja iz časa u čas, to je loša vest jer nemamo stabilan politički proces koji ima izgledan kraj. Srbija ne odustaje od pregovaračkog procesa, hoćemo da se situacija vrati u pređašnje stanje, pre intervencije ROSU. Za nas je veoma važno da Kfor i Eulex zadrže svoju statusno neutralnu poziciju. Oni kao institucije ne mogu, po međunarodnim aktima da sprovode politiku prištinske administrcije, već moraju imati statusno neutralnu poziciju. Očekujem od NATO, Kfora i Euleksa da zadrže takvu poziciju. U neposrednoj smo komunikaciji sa najvišim predstavnicima ovih institucija od početka ove krize. Mi ne odustajemo, radićemo dalje na smirivanju i stabilizaciji. Kakav će ishod biti najbolje bi bilo da ne prejudiciramo sada i da ne dajemo prevelika obećanja, nego da što više radimo na tome da stvari vratimo na početak.

B92: Da li mislite da su specijalne jedinice ROSU mogle da pokušaju da preuzmu administrativne prelaze samo uz naređenje kosovskog premijera Hašima Tačija, a bez podrške nekog iz međunarodne zajednice? Od koga su mogli da dobiju pomoć i podršku da to urade?

Tadić: Nije moguće zamisliti tako naivan scenario da su ROSU došle tek tako. Naravno da su oni krenuli u operaciju nakon formalnog naređenja premijera takozvane kosovske vlade, a i svakako sa predsavnicima međunarodne zajednice koje na svom nivou operišu i imaju mandat da operišu relativno samostalno. Iznenđujuće je da na Kosovu politiku sprovodi tamošnji ambasador Kristofer Del koji se ne jednom istakao svojim radikalnim izjavama, kao i visoki predstavnik civilne grupe Piter Fejt. To je jedna činjenica koju moramo uzeti u obzir, što ne znači da celokupna američka administracija stoji iza ovakve akcije, što se vidi iz izjave ambasadorke SAD u Beogradu Meri Vorlik i drugih predstavnika SAD nakon ove krize, kao i predstavnika EU. Na kraju čitavog ovog procesa videće se ko je imamo kakvu ulogu. Imamo i ljudske žrtve i stvarno izražavam žaljenje zbog pogibije albanskog policajca. Ali, sa druge strane, imamo i ranjavanje ljudi, običnih građana, imamo proizvođenje krize koja je mogla imati nesagledive posledice. Ja očekujem da će međunarodne istražne organizacije, i naše takođe, istraživati ko je imao kakvu ulogu u čitavom ovom procesu koji je mogao da poruši jednu krhku stabilnost i mir koji vlada na Kosovu i Metohiji. Dakle, administracija u Prištini ne donosi takvu vrstu odluka samostalno, niti će ih ubuduće donositi samostalno, tu nema nikakve dileme, ni kod mene, ni u međunarodnoj zajednici. To naravno čitava međunarodna javnost zna. Mi ukazujemo na one ljude koji imaju takvu ulogu u celom ovom procesu.

B92: Na koga mislite? Pretpostavljam da ste razgovarali posle svega toga sa američkom ambasadorkom u Beogradu Meri Vorlik. U medijma su se pojavile informacije da je ambasador SAD u Prištini Kristofer Del dao podršku.

Tadić: Rekao sam otvoreno, naravno da da.

B92: Kome bi sad iz međunarodne zajednice odgovaralo da se zaoštri situacija? Da li je ovo početak pokušaja da kosovska vlada uspostavi potpuni suverenitet na celoj teriotoriji Kosova?

Tadić: Mnogima odgovara da se zaoštri situacija i da se proizvede kriza, mnogima u međunarodnoj zajedni i EU koji ne žele proces proširenja i protebno im je obrazloženje za zaustavljanje tog procesa. Mi ćemo već u narednim mesecima na nivuo šefova država, ministara inostranih poslova i Evropske komisije imati reakcije koje će jasno ukazati kome ne odgovara proces proširenja i ko će instrumentalizovati ovu situaciju na Kosovu i Metohiji u tom kontekstu. S druge strane, mnogima u Prištini odgovara zaoštravanje situacije, onima koji bi želeli da pokažu svoj takozvani patriotizam u skladu sa tipičnom balkanskom politikom koja podrazumeva da sukobi i nasilja jesu jedina granacija da neko dobije status pouzdanog nacionalnog radnika i velikog patriote. To odgovara i mnogima u srpskoj zajednici, jer ni u Srbiji nekima ne odgovara da se situacija smiri i zato podstiču svoje lokalne predstavnike na Kosovu i Metohiji i ekstremiste među Srbima da preduzimaju radnje koje su u poptuno protivne interesima Srbije.

Treba videti i kome odgovara da se smiri situacija i da se pronađe rešenje, a odgovara naravno običnim ljudima koji žele da njihovi život i životi njihovih porodica budu sigurni. Odgovara i onim predstavnicima međunarodne zajednice koji žele stvarno racionalno rešenje i žele da se uspostavi jedan miran i prosperitetan poredak na prostoru Kosova i Metohije. Odgovara demokratskim i proevropskim snagama u Sribji koje bi želele da mi rešavamo probleme Kosova i Metohije, ali i da istovremeno napredujemo ka članstvu u EU. Istovremeno, odgovara i onim političkim snagama i zemljama u EU koje jesu za proširenje i razumeju da na Kosovu i Metohiji treba da se uspostavi jedan stabilan poredak, jedno rešenje koje ispunjava prava i legitimne interese obe strane, a ne rešenje koje nas trajno dovodi u tenzije i koje proizvodi neprekidno nestabilnost. Politički proces na Kosovu i Metohiji nije od juče ili od pre nekoliko godina niti sa akcijom jedinica ROSU, on traje godinama i decenijama i ima svoju genezu koja ima, verujem, dobro ishodište. Ali se uvek treba boriti protiv onih koji žele loše ishodište ovog politčkog procesa jer njihova snaga svakako nije beznačajna. B92: Koliko je paljenje prelaza Jarinje otežalo položaj Srba na Kosovu? Kakve su bezbednosne informacije o tome ko su ljudi pod fantomkama? Tači optužuje paralelne strukture u Srbiji da su to organizovale.

Tadić: Ono što je najvažnije je da se istraži koje to radio. Ono što su informacije kojima smo mi ovladali govori da se radi o kriminalnim strukturama na Kosovu i Metohiji i to kriminalnim strukturama ne samo među Srbima nego i onim kriminalnim strukturama koje imaju direktne veze sa kriminalcima Albancima sa Kosova i Metohije. I dobro je poznato da kriminalne strukutre na Kosovu i Metohiji imaju svoje snažne veze sa establišmentom u Prištini. Treba pažljivo istražiti ko je dao takvu instrukciju da se zapali onaj carinski prelaz na kome su Srbi imali potpunu jasnu većinu u skladu sa svim prethodnim dogovorima i aktima, onaj carinski prelaz na kome u tom trenutku nije predstavljao nikakav problem i onaj carinski prelaz čije paljenje apsolutno predstavlja ugrožavanje interesa Republike Srbije, srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Svakako, Srbiji nije bilo u interesu da se tako nešto desi, jer je i naša međunarodna pozicija, a posebno pozicija koja se kreira u međunarodnim medijima oslabljena istog trentuka. Ja verujem da će istražne institucije otkriti ko je to uradio, ali ono što je nedvosmisleno jeste da ti ljudi nisu došli sa ove strane administrativne linije, dakle nisu došli iz pravca centralne Srbije nego su došli s one strane administrativne linije. Ti ljudi su pretukli srpske novinare i svi oni koji su se u tom trentuku našli na tom delu amdinistrativne linije našli su svoje utočište s one strane, dakle prema centralnoj Srbiji. Srbija se i u ovom slučaju ponašala kranje konstruktivno, mi smo odmah osudili taj vandalski čin, ali evo sada jasno ukazujem da je to akt koji je potpuno protivan interesima Srbije i uopšte nije nemoguće da ga je neko inicirao iz Prištine, dakle neke kriminalne institucije koje, još jednom pominjem, sasvim sigurno imaju svoje vrlo jasne veze sa establišmentom u Prištini. To naravno znaju sve međunarodne istražne institucije, svi oni koji se bave borbom protiv organizovanog kriminala, borbom protiv šverca narkotika jer sve je to na neki način povezano i organizovani kriminal i takve vrste ekstremnih političkih aktivnosti, ne samo na Kosovu i Metohiji nego svugde na svetu.

B92: A kako objašnjavate upravo tu spregu sprskih i albanskih kriminalaca?

Tadić: Pa oni izvanredno sarađuju, naravno, kriminalci ne poznaju granice i to su ljudi kojima je primarni i osnovni interes uvećanje profita bez obzira na cenu i broj ljudskih života koji će biti uništetni. B92: Kako zaštititi sada Srbe, pogotovo one u enklavama? Imali smo nekoliko napada posle svega ovog što se dešavalo, posle paljenja Jarinja.

Tadić: Mi, na žalost, nemamo vojsku i policiju na Kosovu i Metohiji nakon Kumanovskog sporazuma i Rezolucije 1244 i to je svakom građaninu Srbije jasno. Mi vojskom i policijom ne možemo da zaštitimo naše stanovništvo. Jedino što nam ostaje na raspolaganju jeste jedna snažna aktivnost u diplomatskom smislu i neprekidno apelovanje na bezbednosne strukture na Kosovu i Metohiji, Kfor i Eulex da obave svoj deo posla. Mi od toga svakako nećemo odustati i osvetljavaćemo ulogu i Kfora i Eulexa do poslednjeg trenutka, kao što smo to i činili u čitavom ovom vremenu krize nako intervencije jedincie ROSU.

Mi smo istog trenutka kada su ROSU krenule u operaciju krenuli u kontraoperaciju. Mi smo poslali predstavnike naše administracije ministra Gorana Bogdanovića i pregovarača Borka Stefanovića na sever Kosova iste noći, u potpunoj smo koordinaciji ja kao predsednik, vlada i sve bezbednosne insitucije i naše ministarstvo inostranih poslova. Odmah smo kontaktirali međunarodne predstavnike, ali ono što je zabrinjavajuća činjenica jeste da smo u prvim satima operacije ROSU imali ćutanje svih međunarodnih predstavnika na Kosovu i Metohiji. To je činjenica koja u meni izaziva sumnju da je postojala koordinacija upravo onih ljudi koje sam pomenuo, američkog ambasadora i gospodina Fejta sa onima koji su izvodili ovakvu operaciju. Ta blokada je prekinuta u jednom trenutku i mi smo krenuli u obavljanje našeg dela posla, zaštite stanovništva i to smo verujem uspešno uradili, početka procesa rešavanja krize, krenuli smo u kontaktima prema NATO, Kforu, Vašingtonu, Birselu. Obavili smo razgovore sa svima sa kojima je trebalo, pozvali smo i zahtevali garancije, dobili smo određene garancije, situacija se smirivala iz trentuka u trentuak i mi smo sada u jednom pregovaračkom procesu. Ono što je takođe veoma važno je da se atmosfera u Srbiji održi veoma stabilnom i mirnom, i zbog toga je izuzetno važna sednica Skupštine Srbije koja bi trebalo da doprinese smirivanju situacije, a ne razbuktavanju. Dakle, svako u ovom trenutku ima svoj deo odgovornosti za situaciju na Kosovu i Metohiji i niko ne treba da je instrumentalizuje u svoje pojedinačne partijske ili grupne interese ili individualne interese, već u pravcu obezbeđivanja mira i za Srbe i za Albance, obezbeđivanju mira u regionu. Ova akcija ROSU objektivno je pretila da izazove sukobe širih razmera na prostoru zapadnog Balkana, ne samo na Kosovu i Metohiji jer sve što se dešava na Kosovu i Metohiji ima direktne konsekvence na čitav prostor zapadnog Balkana.

B92: Pomenuli ste sutrašnju sednicu Skupštine Srbije, da li bar oko Kosova očekujete kompromis vlasti i opozicije?

Tadić: Nadam se da je taj zajednički stav moguć i očekujem da će vladajuća većina izaći sa predlogom koji je prihvatljiv za sve političke stranke u Srbije. To bi bila jedna jasna poruka Republike Srbije i legitimnih predstavnika građana Srbije u parlamentu u vezi sa ovom krizom. Još jednom treba naglasiti, ova kriza na Kosovu i Metohiji nije novijeg datuma, ona postoji decenijama, postoje jasni interesi Prišitne da se ovlada čitavim prostorom Kosova i Metohije, čak i onim prostorima gde su Srbi većina u 98 ili 99 procenta. Postoji jasna namera ne samo da se preuzmu administrativni prelazi Jarinje i Brnjak nego i da se promeni realnost na severu Kosova. To je osnovna strategija čitave ove operacije, toga treba da budu svesni svi u Srbiji i u međunarodnoj zajednici. Ja o tome govorim od samog početka i više puta sam rekao da pregovarački proces nema nikakvu budućnost ako dolazi do nasilne promene situacije na terenu, jer nasilna promena situacije na terenu u stvari ima svoj strateški cilj promene etničke struktutre na Kosovu i Metohiji. I Srbija nikada i ni po koju cenu ne samo da neće prihvatiti nezavisnost Kosova i Metohije, nego neće prihvatiti nikakvu promenu etničke stukture na terenu nasilnim putem.

B92: Tri članice Saveta bezbednosti UN nisu dozvolile šefu diplomatije Srbije Vuku Jeremiću da prisustvuje konsultacijama. Da li je ovo signal, da li se sada stvara atmosfera da će Kosovo ipak biti uslov za nastavak puta Srbije ka EU?

Tadić: Taj akt tri stalne članice Saveta bezbednosti je u stvari bila namera da se spreči da se čuje glas Srbije i da se zatamni čitav prostor sednice Saveta bezbednosti pošto u ovom trenutku za Prištinu apsolutno nije delotvorno i da Srbija iznese svoj stav dakle tačno što se desilo.

A evo šta se desilo - desilo se da smo mi učestvovali u dijalogu vezanim za proces rešavanje problema na Kosovu i Metohiji i konfilkt koji Kosovo i Metohija samo po sebi nosi nakon podnošenja rezolucije sa 27 zemalja članica EU. Taj proces dijaloga je dao prve pozitivne rezultate i bio je trasiran put u kojim oblastima se vodi dijalog. U tom procesu pregovaranja nije u jednom trenutku bilo moguće pronaći rešenje za takozvane carinske pečate. Srbija uopšte nije odustala od traganja za tim rešenjem, ali nedovođenje do rešenje tokom dijaloga za carinske pečate uzrokovalo je da gospodin Kuper otkaže sledeću rundu dijaloga i to je učinio predstavnik EU u tom procesu dijaloga. Brže-bolje mnogi su optužili Beograd za prekid dijaloga i danas u mnogim evropskim centrima postoji uverenje da je Beograd prekinuo dijalog što je apsolutna neistina, pri čemu napominjem da je Srbija sve vreme tragala za rešenjem koje je prihvaljivo i za jednu i za drugu stranu. Kada su u pitanju carinski pečati, ja vas podsećam da je Rezolucijom 1244 Kosovo i Metohija posebna carinska oblast i na žalost, tom rezolucijom je Kosovo i Metohija, naša pokrajina, izašla iz carinskog sistema Srbije po tom međunarodnom aktu. Ta situacija je iskorišćena za blokadu prevoza robe na Kosovu i Metohiji iz centralne Srbije. Tu odluku je donela administracija u Prištini, to naravno nije bilo dovoljno nego je cela ta situacija iskorišćena sa namerom da se pokuša promeniti realnost na severu Kosova i zbog toga je ROSU intervenisala sa obrazloženjem koje je po površini da se preuzme nadležnosti na administrativnoj liniji na perelazima Brnjak i Jarinje, a ustvari radilo se o pokušaju da se nametne jedna potpuno drugačija situacija na severu Kosova i Metohije. Da ne bude dileme, mi već nekoliko meseci imamo izveštaje o takvim namerama upravo koordinisane od strane međunarodnih institucija koje sam pomenuo i za nas to nije nikakvo iznenađenje. Zato smo i mi munjevito reagovali i bili smo pripremljeni na ovakvu jednu situaciju.

Ja sam više puta u međunarodnim razgovorima rekao da Srbija neće pristati ni na kakvu promenu na severu Kosova niti će ikada pristati, niti će pristati na bilo kakve ucene vezane za evropske integracije za promenu situacije na severu Kosova niti će pristati na priznanje implicitno ili eksplicitno nezavisnosti Kosovu i Metohiji u vezi sa našim evropskim integracijama. I da ne bude nikakve dileme, to sam rekao svim svojim međunarodnim sagovornicima, a onda smo ušli u krizu koja je proizvela ljudske žrtve, koja je proizvela ranjavanja i nesagledive posledice. Za ovu situaciju odgovornost zbilja nema Srbija, jer mi smo mirno pregovarali sve vreme sa najboljom nadom da hoćemo da pronađemo rešenja. Nismo želeli da blokiramo proces što smo i dokazali rešenjima koja su već postignuta u pregovaračkom procesu, a u stvari namera je bila da se problemi oko nalaženja rešenja za carinski pečat isntrumentalizuju za promenu situacije na severu Kosova. To je ono što se desilo ovih dana na Kosovu i Metohiji i to treba da zna i naša javnost, a ja to sada obnarodujem i celokupnoj međunarodnoj javnosti jer postoje mnoga nerazumevanja u mnogim glavnim gradovima evropskih država o tome šta se zapravo dogodilo ovih dana i mi preko diplomatije objašnjavamo.

B92: Kažete da nikada nećemo priznati nezavisnost Kosova. Ako nam se priznavanje Kosova zaista postavi kao uslov za ulazak u EU, kakav će biti odgovor Beograda?

Tadić: Pa odgovor će biti ne! To je vrlo jednostavno. Ja sam predsednik Srbije koji vodi jednu predvidljivu politiku i obaveštavam svoje evropske partnere o tome šta će Srbija učiniti i šta Srbija može učiniti. Mi pokušavamo da pronađemo racionalna i mirotvorna rešenja za ovu situaciju sa kojom se suočavamo i koju smo nasledili. Jer podsećam vas ova administracija u Beogradu niti ja kao predsednik nisam kreirao ovu krizu koja se dešava na zapadnom Balkanu nego rešavamo krizu koju smo nasledili od naših prethodnika. Ta kriza mora da bude rešena na miran način, mora da zadovolji interese svih koji su učesnici u ovoj krizi i koji maju svoje legitimne interese i predstavnika svih naroda koji žive na prostoru zapadnog Balkana. Srbija nema ništa protiv albanskog naroda i priznaje legitmne interese albanskog naroda, a sa druge strane ta kriza mora da bude rešena na taj način da se ispune legitimni interesi Srbije i srpskog naroda i od toga kao predsednik Srbije neću odustati. I rekao sam više puta Srbija ne reaguje na pritisak. I zamolio bih vas da naša medijska struktura i predstavnici svih nevladinih organizacija ne podstiču to uverenje u međunaorndim krugovima da će Srbija reagovati na pritisak jer vrlo često dobijamo takve informacije. Srbija ne reaguje na pritisak niti je dovršila saradnju sa Hagom zbog pritiska već zbog naših zakona i zbog naših unutrašnjih moralnih principa. A što se tiče ove situacije takođe nećemo reagovati na pritisak, mi samo želimo da pronađemo racionalno i delotvorno rešenje. Srbija se ponaša vrlo korektno u ovoj situaciji i nastaviće da se ponaša korektno.

I još jednom da kažem, dijalog između Beograda i Prištine nema alternativu i ne postoji bolje rešenje. Postoji drugo rešenje, a to je nasilje i rat. Priština je pribegla nasilju ovog trenutka, Beograd nije. I to mora da bude konstatovano i mi želimo da nastavimo dijalog, a da bi se to desilo moramo da vratimo na stanje pre intervencije ROSU.

B92: A kakva će biti sada strategija Srbije u daljem dijalogu? Može li Brisel uopšte da privoli kosovske Albance da se vrate dijalogu?

Tadić: Najveći uticaj na administraciju u Prištini svakako ima američka politika i američki ambasador u Prištini i ono što bi blio blagotvorno je kad američki ambasador u Prištini ne bi davao izjave koje podstiču sukobe i koji podstiču Prištinu na agresivne reakcije. Time bi značajno doprineo miru na Kosovu i Metohiji, a ja duboko verujem da je to i htenje američke administracije. Ja sam tome razgovarao i sa Džozefom Bajdenom i sa Hilari Klinton svih prethodnih godina i uveren sam i da oni žele mirno rešenje na Kosovu i Metohiji. Ali delovi američke administracije se ponašaju nesumnjivo u skladu sa nekim vlastitim i ličnim ambicijama, što važi i za delove Stejt dipartmenta. Mi nastavaljamo da razgovaramo sa naši američkim partnerima o mirnom rešenju, jer bez SAD rešenje na Kosovu i Metohiji nije moguće postići. Time svakako ne umanjujem izuzetno veliku ulogu EU koja ima i nadležnsoti u pregovaračkom procesu tako da očekujem od svih međunarodnih institucija da obave svoju ulogu i da privole administraciju u Prištini da se ponaša odgovorno, da ne preduzima unilateralne akcije nasilja koje ugrožavaju ljudske živote koje na kraju i odnose ljudske živote.

B92: Da li je dijalog doveden u pitanje?

Tadić: Dijalog je nesumnjivo u krizi ovog trenutka. Dijalog ćemo otpočeti i nastaviti onoga trernutka kada se stvari vrate na početnu poziciju.

B92: A kada to očekujete?

Tadić: To možemo i sutra da uradimo da vratimo stvari na početnu poziciju a onda bi se stvorila mogućnost da u septembru nastavimo dijalog B92: Kakav odgovor Prištine očekujete u tom slučaju? Kažete Beograd je spreman da nastavi dijalog, da nismo mi izazvali krizu, ali oni očigledno ovim potezima pokazuju da im nije stalo do dijaloga.

Tadić: Nema nikakve dileme i mi ćemo videti kako će se administracija u Prištini ponašati u narednom periodu. Bilo bi pogrešno kada bih ja manifestovao svoja očekivanja, mene zanima kakva je praksa.

B92: Zamenik premijera Ivica Dačić je pre ovih sukoba rekao da više ne treba da verujemo u bajke i da je podela Kosova jedino moguće rešenje, da li je to uopšte realno?

Tadić: Sva rešanja koja dovode do trajnog mira, koje zadovoljavaju interese obe strane moraju da budu na stolu do poslednjeg trenutka. Svi oni koji misle da će nametanje rešenja koje odgovaraju samo jednoj strani biti održiva u budućnosti veoma se varaju. To nije održivo, jer to nije prirodno. Nijedno rešenje koje nije prirodno, a ovo rešenje koje Priština želi da proglasi prirodnim i večnim prosto ne odgovara realnom stanju stvari i ne odgovara htenju građana koji žive na Kosovu i Metohiji, ljudi, naroda etničkih zajednica koje žive na KiM to jednostavno nije održivo. Održva su rešanja koja su prirodna, to su rešenja koja zadovoljavaju obe strane, a komprimis je itekako moguće postići. Maksimalistička politika, politika koja je beskompromisna politika na prostoru zapadnog Balkana samo je proizvodila ljudske žrtve, a ne održivo rešenje. Duboko se protivim takvoj politici, želeo sam i želim da napravim zaokret u odnosu na tu politiku. Verujem da svi učesnici u tom političkom procesu na zapadnom Balkanu moraju na sličan način da pristupaju politici. Samo na taj način možemo obezbediti trajni mir na prostoru zapadnog Balkana, mir kakav vlada u drugim delovima EU. Ta ideja debalkanizacije Balkana, koju ne uzimamo u smislu odustajanja od naših identiteta.

B92: Uzimajući u obzir ovu situaciju, da li se podela uzima kao moguće rešenje?

Tadić: Sva rešenja treba uzeti u obzir. Koje rešenje je realistično videćemo tokom pregovaračkog procesa. Ne treba se limitirati ni na jednom rešenje kao jedino mogućem.

B92: Hvala vam što ste govorili za B92.