"Bilo bi dobro da se postojeća rezolucija povuče"

B92: Većina britanskih i srpskih medija Vaš dolazak vide kao pojačavanje pritiska na Beograd sa povuče rezoluciju o Kosovu koja je poslata Generalnoj skupštini.

Hejg: To je deo razgovora sa Srbijom kako bi se krenulo napred. Rezolucija je deo tih razgovora, ali mislim da tu postoji nešto značajnije - budućnost Evropske unije, celog zapadnog Balkana u Evropskoj uniji. Ono što bih zaista voleo da ljudi znaju, uključujući i lidere, jeste da Velika Britanija nastavlja da snažno podršava proširivanje Evropske unije kao i napore Srbije da učini sve što je moguće da sebe i ostale narode uvede u Evropsku uniju. To je cilj koji je pred nama.

B92: I sve to zavisi od rezolucije?

Hejg: A to znači da, kada je reč o rezoluciji, mnogo je bolje raditi zajedno sa Evropljanima na bilo kojoj rezoluciji koja ide pred Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija.

B92: Šta je to što je za vas zadovoljavajuće? Da Beograd povuče rezoluciju ili biste bili zadovoljni i sa nekim izmenama u njoj?

Hejg: Bilo bi dobro da se postojeća rezolucija povuče ili da se postigne dogovor sa ostatkom Evropske unije o rezoluciji. Sada je važno pronaći praktičan način da se poboljša saradnja i zajednički rad Srbije i Kosova kako bi obe zemlje imale evropsku perspektivu i kako bi obe ušle u Evropsku uniju.

B92: Ako Srbija odbije da povuče rezoluciju gde vidite prostor za kompromis?

Hejg: Tada bi bilo teže doći do kompromisa. To Srbiju stavlja u teži položaj. U tom slučaju teže je doći do kompromisa. Razmislite, 22 članice EU, dakle 80 odsto Evropske unije, priznale su Kosovo. Takođe i 70 odsto članica Saveta Evrope, 60 odsto zemlja članica OEBS-a. Biti na suprotnoj strani u odnosu na sve te zemlje komplikuje budućnost Srbije, umesto da je učini lakšom.

B92: Isto tako 20 odsto članica EU podržava Srbiju, a manje od polovine članica Generalne skupštine UN priznaje nezavisnost Kosova. Pa zato ponavljam pitanje - gde vidite prostor za kompromis? Koji pasus srpske rezolucije treba promeniti kako bi se otvorio prostor za razgovore?

Hejg: Neću da se bavim analizom teksta na televiziji. Niti sam došao sa predlogom teksta koji bi bio neka vrsta kompromisa, niti da razgovaram danas o kompromisu. To neka bude jasno. Ovo je daleko šira rasprava. Voleo bih da predsednik Tadić razgovara sa Ketrin Ešton, visokom predstavnicom Evropske unije o načinima da se zajednički krene napred. Da ga ohrabrim da radi sa njom, da se pomogne praktična saradnja između Srbije i Kosova, da se zajednički traži put napred. Ja želim da to radi cela Evropska unija. Nije, dakle, reč o tome da Britanija dolazi danas da nešto pregovara.

B92: Gospodine Hejg, priča se da ste mnoge letnje dane proveli lobirajući protiv srpske rezolucije po celom svetu. Kažu da ste čak i u Kinu pisali tražeći podršku. Zašto vam je to toliko važno?

Hejg: Veoma je važno da definišemo zajedničku evropsku budućnost za narode Balkana. Meni je do toga zaista stalo. Ne bih bio ovde da mi nije stalo. Mogao sam da ostanem u Londonu i odande jednostavno kažem šta mislim. Ipak, došao sam ovde, da u Srbiji sa zvaničnicima o tome razgovaram jer mi je veoma stalo, kao što je stalo i građanima Britanije i britanskim zvaničnicima. Mi želimo Srbiju i zapadni Balkan u Evropskoj uniji. Zbog toga je važno da krenemo dalje i napustimo nesporazume iz prošlosti.

B92: A kada? Kada biste želeli da Balkan postane deo Evropske unije?

Hejg: Ja bih voleo da to bude što je pre moguće. Mi se snažno zalažemo za proširenje i želeli bismo da se stvari odvijaju što je brže moguće. Ali, mi želimo sve zemlje Balkana u tom procesu.

B92: Zar nije tačno da je to dugoročni projekat? To je ovde rekao i vaš prethodnik, gospodin Vestervele. Svi dakle, želite Balkan EU, ali to se neće dogoditi uskoro?

Hejg: Pa, ja se nadam da će se to dogoditi uskoro. Veoma snažno u to verujem. Zato sam i protiv poteza kao što je slanje rezolucije Generalnoj skupštini UN, jer je tu reč o gledanju u prošlost umesto u budućnost. Mislim da postoji opasnost da Srbija bude uhvaćena između svoje prošlosti i budućnosti i to tako da ne može da se vrati nazad, a da nije u stanju ni da krene napred. Zato danas kažem: gledajte u budućnost - u nova radna mesta, u poslovne šanse za ljude koji su na ulici. Sve to nalazi se u članstvu u EU i to bi trebalo da bude cilj ovdašnje politike.

B92: Nijedan analitičar ne predviđa Srbiji članstvo u EU pre 2020, a ipak želite da se pitanje rezolucije i odnosa Srbije prema Kosovu razreši momentalno. Zašto?

Hejg: Jer je to deo puta ka članstvu u EU. Članstvo u EU podrazumeva da zemlje ostvaruju produktivnu saradnju i moraju da imaju u vidu one zemlje koje su već u EU. 80 odsto članica EU priznalo je nezavisnost Kosova. Srbija mora da prihvati saradnju sa tim zemljama. I da nađe načine za praktičnu saradnju sa Kosovom. Mi ne kažemo da Srbija danas mora da prizna Kosovo. Ali, mora da nađe načine za praktičnu saradnju.

B92: A da li očekujete od Srbije da prizna Kosovo pre nego što postane članica EU?

Hejg: To je pitanje za budućnost. Jasno je da zemlje moraju da sarađuju da bi bile u Evropskoj uniji. Ali, danas imamo dovoljno problema, tako da ne treba ići u to do kojih će faza te stvari doći.

B92: Da li to znači da greši predsednik Tadić kada veruje da će Srbiji biti dozvoljeno da nikada ne prizna Kosovo?

Hejg: Nisam došao o tome da razgovaramo. Kao što rekoh, ne očekujem da ljudi danas izađu i kažu "priznaćemo Kosovo". Ono što očekujemo, s druge strane je da se pokaže spremnost da se sarađuje sa Evropskom unijom. Samo to tražimo. Da Srbija sarađuje sa Evropskom unijom i dozvoli Evropskoj uniji da posreduje u pronalaženju praktičnih načina saradnje između Srbije i Kosova, osiguravajući pritom da perspektiva ulaska Srbije i celog regiona u Evropsku uniju ostane živa.

B92: Znate, ovde smo u Beogradu čuli mnogo fraza o evropskoj perspektivi i članstvu u Evropskoj uniji koje će doći u nekom trenutku. Svima je, verujem, jasno da je to dugoročan proces. Šta bi se desilo ako biste vi uspeli da sklopite dogovor, da ubedite Beograd na kompromis? Šta bi bio neposredni dobitak koji bi osetili građani Srbije? Da li bi, na primer, Velika Britanija odmah ratifikovala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju?

Hejg: To je već u procesu...to je dogovoreno prošle godine.

B92: Ili biste podržali kandidaturu Srbije za članstvo?

Hejg: Naravno, ako pronađemo pravi način da krenemo napred tako što bismo radili. Velika Britanija snažno podržava sve to, kao i članstvo Srbije u EU. Ne samo da podržavamo, nego smo tu i najglasniji.

B92: A kada ćete to da stavite na dnevni red? 10. septembra, 11. septembra, 11. novembra, sledeće godine ili 2012?

Hejg: O tome diskutuju šefovi diplomatija zemalja članica i šefica diplomatije Ketrin Ešton. Jasno je da postoji nada da bi kandidatura Srbije mogla biti predata na razmatranje Komisiji uskoro. Ali, to zavisi od sposobnosti Srbije da sarađuje sa drugim državama EU, pa i na ovom pitanju.

B92: A kakav bi bio scenario "B"? Šta Srbija gubi ako odbije vaš predlog i ako rezolucija ostane pred Generalnom skupštinom a da ne pretrpi ni značajnije izmene? Šta bi se desilo?

Hejg: To bi bila nova prepreka, a trebalo bi da se oslobađamo prepreka. To bi na našem putu bila nova prepreka. Potpuno se slažem sa onim što je prošle nedelje rekao moj kolega Gvido Vestervele, crtanje geografskim mapa u jugoistočnoj Evropi je završeno. I ja tako mislim. Vraćanje na staro, pokušaji da se to menja, ne samo u Srbiji nego i u drugim zemljama, dovode do novih prepreka na putu ka članstvu u EU.

B92: Znate, jedan naš gledalac prokomentarisao je da mu se čini da Vestervele izgleda nije stigao da upozna Helmuta Kola, zato tako razmišlja o promeni granica. Ali, ako ste vi uvereni da neće biti promena, da ceo svet, ili onaj njegov najmoćniji deo, podržava nezavisnost Kosova, zašto onda ne dopustite raspravu u Generalnoj skupštini gde bi, ako je tako, srpski predlog propao?

Hejg: Ne mislim da je dobro da izgubi. Srbija je već doživela poraz u savetodavnom mišljenju Međunaordnog suda pravde. Mislim da to nije ono što su zvaničnici u Srbiji očekivali kada su sudu postavili pitanje. Doživeti još jedan poraz u Generalnoj skupštini nije u interesu Srbije.

B92: Da se vi ipak, ne pribojavate da bi Srbija mogla da dobije većinu?

Hejg: Mislim da bi, kada bi Srbija dobila, to stvorilo novu teškoću. Zbog vođenja akcije koja ne može da uspe, koja je u suprotnosti sa većinom u Evropskoj uniji. Želim da vam na to skrenem posebnu pažnju. Većina u EU je priznala Kosovo, većina u Savetu Evrope... Srbija ima evropsku perspektivu i vreme je da se krene napred. Tu je prilika da se zajedno sa Keti Ešton i evropskim ministrima radi na tome. Mislim da je interes građana Srbije da iskoriste tu šansu.

B92: Gospodine Hejg, vi ste pozdravili mišljenje Međunarodnog suda pravde?

Hejg: Naravno, mi smo na početku priznali Kosovo. Naravno da smo pozdravili odluku koja kaže da je to bilo legalno.

B92: Pretpostavljam da pozdravljate ceo dokument ne samo onaj deo koji govori o tome da deklaracija o nezavisnosti ne krši međunarodno pravo. Ostatak tog dokumenta sadrži i paragrafe u kojima sud afirmiše pravo Generalne skupštine i Saveta bezbednosti da se bave pitanjima secesije, nezavisnosti, priznavanja novih zemalja. Dakle, odlazak pred Generalnu skupštinu, mogao bi da se tumači i kao logičan sled postupaka.

Hejg: Moj komentar bi bio da, ako se pitanje iznosi pred Generalnu skupštinu onda je bolje da se to uradi zajednički i da se osigura napredak pred Generalnom skupštinom. Zato je, ponavljam, bolje raditi sa EU nego predavati rezoluciju koja će neizbežno stvoriti konflikt ili sukob sa većinom u EU. Bolje je naći način da se ide zajedno. To je bolje za Srbiju, za ceo Balkan i, na kraju krajeva, za Evropsku uniju.

B92: Da sumiramo: Beograd bi trebalo da povuče rezoluciju ili da postigne dogovor o njenom sadržaju. Zauzvrat nudite evropsku perspektivu koju ne možete da definišete nijednim konkretnim činom?

Hejg: Mislim da je to sasvim jasno. Ljudima koji žele da njihova zemlja bude deo Evropske unije, koji žele prosperitet kao deo Evropske unije, mogućnost da putuju gde god žele uključujući i zemlje u susedstvu, da posećuju rođake, da rade na drugim mestima... Njima je, mislim, sasvim jasno definisano. To je život koji, verujem, želi većina građana Srbije. Budućnost je veoma jasno definisana. Sada je važno preduzeti korake da se ta budućnost obezbedi. Ako Srbija to učini, Velika Britanija će biti tu da je snažno podrži.

B92: Moje poslednje pitanje je o vašoj ličnoj politici. Snažno kritikujete Evropsku uniju zbog toga što dozvoljava, kako kažete, da se Bosna cepa, odnosno da jačaju entiteti. U isto vreme, snažno se zalažete za cepanje Srbije. Kako objašnjavate taj dualizam u stavovima?

Hejg: Želim da vidim kraj prepirkama i konfliktima na Balkanu. Mora doći trenutak kada ćemo reći "dosta je". Kao što je moj kolega iz Nemačke rekao, mapa je nacrtana. Uvek će biti ljudi koji će govoriti da ovo nije pravi trenutak da se proglasi kraj, ali kraj mora doći. Došao je taj trentuak, jer nam predstoji uzbudljiva budućnost za ovaj kontinent i za ovaj deo Evrope. To nije moja lična politika, već dugoročna politika Velike Britanije. Politika koju sledim je politika mojih prethodnika iz laburističke vlade, ali i današnje koalicije.

B92: Profesor sa Oksforda Mark Almond rekao je BBC-u da je baš to ključni problem koji bi Beograd mogao da ima sa britanskom diplomatijom. Vi, smatra, i dalje Srbiju i region gledate kroz naočare stare 18 godina.

Hejg: Ne naravno da ne. Mi govorimo samo o budućnosti. O godinama i dekadama koje slede. O narednim generacijama. Svaka zemlja mora neke stvari da prihvati. Tako je bilo i sa Velikom Britanijom po drugim pitanjima. I mi smo to učinili. Sada je red na Srbiju.

B92: Da prihvati da Kosovo nije više njen deo?

Hejg: Mislim da sam izneo svoj stav.

B92: Hvala na razgovoru.

Hejg: Hvala.