"Srbija da definiše svoju agendu u oblasti ljudskih prava"

Ovo je moja prva poseta Republici Srbiji u funkciji Visoke komesarke za ljudska prava.

Poseta se odvijala u važnom transformativnom trenutku za istoriju države, kada, nakon više od dve decenije u kojima su različiti ratovi na Balkanu bacili senku na razvoj i reputaciju ove zemlje, niz napredaka ostvarenih na političkom frontu pruža razloge za optimizam, i to ne samo u vezi s budućnošću same Srbije, već i šireg regiona. To je siguran znak da se vlasti bave nekim teškim problemima u oblasti ljudskih prava na miran i pragmatičan način.

Ljudska prava su, naravno, osnovni element političkog, društvenog i ekonomskog razvoja svake zemlje, i to je i razlog zbog koga sam ovde.

U toku dva i po dana koja sam provela u Srbiji, održala sam sastanke sa predsednikom Tomislavom Nikolićem i premijerom Ivicom Dačićem, kao i sa Ministrom pravde i državne uprave, Ministrom rada, zapošljavanja i socijalne politike, i Ministarkom zdravlja. Takođe sam razgovarala sa predsednikom Narodne skupštine, predsednikom Skupštinskog odbora za ljudska prava i rodnu ravnopravnost, Vršiocem dužnosti predsednika Vrhovnog kasacionog suda, direktorkom Vladine kancelarije za ljudska i manjinska prava, Zaštitnikom građana, Poverenicom za zaštitu ravnopravnosti, i civilnim društvom.

Napredak Srbije na polju ljudskih prava priznat je tokom nedavnog Univerzalnog periodičnog pregleda (UPR) od strane Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija u januaru – ovo je bio drugi pregled situacije u oblasti ljudskih prava u Srbiji otkako je UPR sistem uspostavljen 2008. godine. Države su Srbiji uputile ukupno 144 preporuke, a ona ih je usvojila 139.

Država je usvojila snažan i suštinski solidan korpus zakona i stadarda u vezi sa ljudskim pravima, uključujući Zakon o zaštitniku građana, Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o rodnoj ravnopravnosti, i izmene i dopune Krivičnog zakonika, koje obuhvataju dekriminalizaciju klevete i uvođenje zločina iz mržnje. Ohrabrujuća je činjenica da žene, po prvi put, čine jednu trećinu poslanika u Skupštini, kao što zakon i garantuje.

Pozdravljam napredak ostvaren u izradi Strategije za borbu protiv diskriminacije i u reformi pravosuđa, za koje se nadam da će uzeti u obzir sve relevantne preporuke mehanizama Ujedinjenih nacija za ljudska prava.

Dve ključne institucije, koje između ostalog prate sprovođenje standarda u oblasti ljudskih prava, Zaštitnik građana i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, delotvorne su i uživaju poštovanje, dok je Zaštitnik građana dobio prestižni ’A’ status od strane međunarodnog mehanizma za međusobno ocenjivanje rada Nacionalnih institucija za ljudska prava.

Prema mom mišljenju, delotvorno sprovođenje ostaje ozbiljan izazov iz više razloga, uključujući nedostatak međuresorne koordinacije na višem nivou u oblasti ljudskih prava, nedostatak resursa i činjenicu da službe na lokalnom nivou nisu dovoljno razvijene.

Tokom moje posete, pitanje koje se najčešće pokretalo jeste nedostatak pristupa pravdi, u pogledu efikasnosti i blagovremenosti. Čak i sudije priznaju ozbiljne probleme kao što su dugačak pritvor pre početka suđenja, dugački sudski postupci, prevelik broj parnica i nedostatak izvršenja sudskih odluka. Ustav navodi da će ratifikovani međunarodni ugovori "predstavljati integralni deo pravnog sistema...i neposredno će se primenjivati". Ja sam Pravosudnoj akademiji ponudila saradnju, kao i priručnike OHCHR-a o ljudskim pravima u pružanju pravde, kako bi se obogatio njen nastavni program.

Apelujem na Vladu da jasno definiše svoju agendu i prioritete u oblasti ljudskih prava, i sugerišem joj da iste zasnuje na prioritetnim preporukama ne samo iz okvira UPR-a, već i različitih mehanizama Ujedinjenih nacija za ljudska prava koji periodično pregledaju napredak Srbije na ozbiljan način, a u vezi sa ključnim pitanjima iz oblasti ljudskih prava. Agenda koja je razvijena na ovaj način će najverovatnije dobiti podršku ne samo od Ujedinjenih nacija, već i od važnih regionalnih organizacija poput Evropske unije i Saveta Evrope.

Što se tiče diskriminacije nad različitim manjinama, uključujući i Srbe tamo gde su manjina, odgovor predstavlja puno poštovanje međunarodnih standarda ljudskih prava. Konkretno, položaj Roma se često spominjao u razgovorima koje sam vodila. Stavljena mi je do znanja ogromna razlika između zvanične i nezvanične statistike u vezi sa brojem Roma u Srbiji, što je samo po sebi problem. Jasno je da postoje četiri ključne oblasti u vezi sa Romima koje je potrebno rešiti na bolji način, a to su zdravlje, stanovanje, obrazovanje i zapošljavanje. Moja kancelarija aktivno radi na pitanjima koja se tiču stanovanja Roma u Srbiji, i drago nam je da vidimo neki napredak u ovoj oblasti, iako to još uvek nije dovoljno.

Na raznim sastancima, takođe je podvučena situacija u vezi sa LGBT populacijom, nasiljem nad ženama i decom, i ljudskim pravima osoba sa invaliditetom. Posebno pozdravljam razumevanje koje je predsednik Nikolić iskazao prema održavanju Parade ponosa, kao i njegovu spremnost da iskoristi svoju ulogu lidera kako bi se zalagao za iskorenjivanje nasilja u porodici.

Srbija je ratifikovala Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom 2009. godine, i ovo je jedan od primera u kojima sprovođenje treba da ima veći prioritet. Juče sam, zajedno za zamenikom Zaštitnika građana zaduženim za Nacionalni mehanizam za prevenciju, posetila psihijatrinsku bolnicu "Dr Laza Lazarević" u Padinskoj Skeli, kako bih iz prve ruke stekla utisak o problemima vezanim za ovakve institucije u Srbiji. Podvukla sam značaj nege koja se pruža u zajednici, kao i puno sprovođenje Konvencije. Zatim, podzravljam značajan napredak ostvaren u deinstitucionalizaciji dece u proteklih nekoliko godina. Znam da Vlada planira da pređe sa institucionalizacije na negu koja se pruža u zajednici, u skladu sa relevantnim evropskim smernicama. Međutim, Srbija će morati da dobije veću pomoć i resurse kako bi ostvarila ovu preko potrebnu promenu u pristupu.

Konačno, razumem da postoje i te kako prepoznati izazovi i problemi sa kojima se ova zemlja suočava, od kojih mnogi zahtevaju znatne napore i resurse – na primer, oni vezani za prava hiljada interno raseljenih lica i izbeglica, kao i socijalna i ekonomska prava 800.000 nezaposlenih, i prava brojnih manjina.

Ali takođe postoje oblasti u kojima nedostatak resursa nije prepreka, već je ključni sastojak koji nedostaje veliki koncentrisani napor svih onih na vlasti. Ovde mislim na ukupnu kulturu ljudskih prava, kao i na potrebu da se pokaže liderstvo i edukuje narod o svim aspektima ljudskih prava. Oni na odgovornim položajima mogu i treba da promene stvari tako što će promovisati ljudska prava za sve ljude, bez obzira na njihovu nacionalnost, poreklo, rodni identitet ili društveni status. Organizacije civilnog društva i branitelji ljudskih prava treba da uživaju podršku, zaštitu i poštovanje, i treba ih na sistematski način uključiti u sve diskusije u vezi sa zakonodavstvom, projektima i strategijama u oblasti ljudskih prava.

Moja kancelarija je spremna da podrži buduće napore Srbije, posredstvom moje savetnice za ljudska prava i u bliskom partnerstvu sa timom Ujedinjenih nacija u Srbiji, regionalnim organizacijama i drugim bilateralnim donatorima.