Budžetski deficit 44,2 mlrd. dinara

Prema podacima Ministarstva finansija budžetski deficit je u odnosu na april uvećan za 15,4 milijarde dinara.

Rebalansom budžeta za 2009. godinu planirani su prihodi od 649,4 milijarde, a rashodi od 719,9 milijardi, tako da bi budžetski deficti iznosio 70,5 milijardi dinara.

Ukupni poreski prihodi budžeta na kraju maja iznosili su 217,9 milijardi dinara, dok je od carina prikupljeno 19,3 milijarde, a od akciza 38,4 milijarde dinara.

Najaviše prihoda, 113,8 milijardi dinara, prikupljeno je naplatom poreza na dodatu vrednost (PDV). Prihod po tom osnovu u maju je bio 21,8 milijardi, što je manje nego u aprilu kad je naplaćeno 22,5 milijardi, dok je u martu od PDV-a prikupljeno 25,1 milijarda dinara.

I prihodi od carina u maju su bili manji nego u prethodna tri meseca jer je naplaćeno 3,7 milijardi, dok su u aprilu ti prihodi iznosili 4,2 milijarde a u martu 4,7 milijardi dinara.

Naplatom akciza u maju su prihodi budžeta uvećani za sedam milijardi, dok su u aprilu ti prihodi bili 9,5 milijardi a u martu oko osam milijardi dinara.

U rashodima budžeta i dalje su najveće stavke isplata organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja - 105,7 milijardi i troškovi za zaposlene - 73,2 milijarde dinara.

Javni dug Srbije na kraju aprila ove godine iznosio je 8,2 milijarde evra, od čega je 3,4 milijarde unutrašnji, a 4,8 milijardi spoljni dug, dok su indirektne obaveze 979 miliona evra. Na kraju 2000. godine javni dug je iznosio 14,2 milijarde evra.

Jelašić: Teško ćemo ispuniti dogovor sa MMF-om

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić upozorio je da je već sada izvesno da će Srbija "jako teško" ispuniti kriterijum Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o konsolidovanom budžetskom deficitu na kraju juna ove godine.

Jelašić je podsetio da je prilikom sklapanja aranžmana sa MMF-om Srbija preuzela određene obaveze i ukoliko one ne budu ispunjene, druga tranša kredita od te međunarodne finansijske institucije neće biti automatski povučena, tako da će to biti glavna tema pregovora sa delegacijom MMF-a krajem avgusta.

Guverner je ukazao i da je pored povoljnijeg ambijenta i mera vlade i NBS, ekonomski rast i dalje u negativnoj zoni i pad bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini biće veći od dva odsto.

Jelašić je ukazao da su inflatorna očekivanja stabilizovana i pored relativno visokog rasta cena u poslednja dva meseca, a smanjen je i pritisak na kurs dinara, posle aranžmana sa MMF-om. Prema njegovim rečima, potencijalni rizici su što se efekti restriktivnih mera fiskalne politike još ne mogu sagledati, zatim što pad ekonomske aktivnosti i budžetskih prihoda mogu biti niži od planiranih, a rast regulisanih cena može da ugrozi ostvarenje ciljane stope inflacije.

Jelašić je ocenio da će majska inflacija biti oko 1,4 odsto, zbog sezonskog poskupljenja poljoprivrednih proizvoda i rasta regulisanih cena, a medjugodišnja inflacija u tom mesecu biće oko 8,4 odsto. U trećem tromesečju ove godine očekuje se znatan pad ukupne inflacije, na 0,4 odsto, a na usporavanje inflacije najviše će uticati pad cena poljoprivrednih proizvoda i usporavanje rasta regulisanih cena, rekao je guverner.

On je napomenuo i da efekti zamrzavanja zarada i penzija do kraja 2010. godine znače njihovo realno smanjenje za oko 12 odsto, ukoliko inflacija bude po planu, a u slučaju njenog povećanja pad kupovne moći će biti još veći.

Jelašić je napomenuo i da oko milijardu evra kredita čeka na povlačenje iz inostranstva, u ukoliko se to ne dogodi u narednih nekoliko sedmica, i ova infrastrukturna građevinska sezona će biti izgubljena.