Pad indeksa azijske i ruske berze

Regionalni azijski indeks i japanski Nikei indeks oslabili su nakon što sinoć Predstavnički dom američkog Kongresa nije prihvatio 700 milijardi dolara vredan vladin plan za spašavanje posrnulih domaćih banka i drugih finansijskih organizacija.

Finansijski stručnjaci u Londonu procenili su da će i evropske efektne berze danas negativno odreagovati na odbijanje plana administracije predsednika Džordža Buša.

Japanski Nikei indeks izgubio je danas više od četiri odsto prethodne vrednosti, dok je Azijsko - pacifički indikator kretanja cena akcija - MSCI - opao, ne računajući Japan, 3,1 procenat.

Regionalni azijski indeks akcija je, inače, tokom septembra oslabio više od 17 procenata, što je najveći mesečni pad od oktobra 1997. godine, kada je Aziju pogodila velika finansijska kriza.

Neočekivano odbijanje Predstavničkog doma u Kongresu SAD da podrži vladin finansijski paket izazvalo je sinoć pravu "finansijsku paniku" na Volstritu, prenosi Rojters i navodi da su tri glavna indeksa akcija na toj vodećoj svetskoj efektnoj berzi opala, tokom završne trgovine, u rasponu od sedam do približno devet odsto.

Istovremeno su hartije prestižnih evropskih kompanija sinoć vredele najmanje u toku minule tri godine, s tim što su nacionalni indikatori kretanja cena akcija u Velikoj Britanijhi i Francuskoj ( FTSE 100 i CAC - 40 ) izgubili više od pet odsto predjašnje vrednosti, dok je nemački DAX indeks opao oko četiri procenta.

Sinoć je oštro pala i cena nafte. Glavna energetska sirovina je, naime, na Merkantilnoj berzi u Njujorku pojeftinila više od deset dolara, na ispod 97 dolara po barelu.

U isto vreme je zlato, koje investitori smatraju najsigurnijim pribežištem u kriznim vremenima, poskupelo za oko 30 dolara, na blizu 909 dolara za finu uncu (f.unca=oko 31,100 grama).

Na deviznim berzama evro je oslabio oko dva odsto prema dolaru, ali je američka valuta istovremeno izgubila deo pređašnje vrednosti u odnosu na jen.

I indeksi na ruskim berzama u padu

Moskva - Ruski indeksi akcija nastavili su da padaju i nakon današnjeg dvosatnog prekida trgovine na berzama.

Indeksi su krenuli naniže još na otvaranju berze zbog vesti iz SAD, gde plan spašavanja američkog finansijskog sektora nije prošao Predstavnički dom.

Na berzi MICEX, na kojoj se trguje za rublje, reperni indeks je oko podneva bio gotovo sedam procenata niži nego dan ranije. Istovremeno
je indeks berze RTS skliznuo 2,9 odsto.

Akcija vodećeg proizvođača nafte Rosnefta pala je 8,2 odsto, a Lukoil je izgubio na vrednosti 7,2 odsto nakon što se cena nafte na svetskom tržistsu spustila ispod 100 dolara za barel.

Rudnička kompanija Norilsk nikl bila je padu, a hartije VTB banke koju kontroliše država pale su 5,5 odsto.

Rusko tržište akcija, koje su ranije ove godine smatrali jednim od najrobusnijih i najlukrativnijih u svetu, već nedeljama je u padu, ne samo zbog potresa na globalnom finansijskom tržištu, već i zbog, kako kažu analitičari, prošlomesečnog rata Rusije i Gruzije.

Veliki pad cena na ruskim berzama pre desetak dana za posledicu je imao dvodnevni prekid trgovine, ali i pad poverenja među kreditorima.

Od tada je ruska vlada ulila milijarde dolara u bankarski sistem pokušavajući da ublaži bojazni oko likvidnosti.