Mogući bankrot Grčke uplašio sve

U nadležnim evropskim, nemačkim i francuskim službama ubrzano se pred evropski sastanak u nedelju, izvode računice po kom bi scenariju taj bankrot trebalo da bude izveden, a da ne otera u propast ne samo evropske poslovne banke nego i visoko zadužene druge države.

Kako bilo da bilo, dosadašnje mere za spasavanje Grčke nisu dale rezultate, pa se sada procenjuje da njen dug ne samo da se ne smanjuje nego i dalje raste sa velikim izgledima da 2012. godine dostigne 172 odsto njenog sve manjeg bruto društvenog proizvoda.

Sve je veći broj važnih političara i instituta koji su u dilemi: dalje spasavanje Grčke na isti način ili oštar otpis njenog duga, opredelili za drugo rešenje.

Pri tome se više ne govori o otpisu od oko 50 odsto nego o mnogo žešćem koje će i 21 odsto učešća, koliko je dogovoreno sa privatnim poveriocima, učiniti neodrživim. Na užas ne samo pojedinačnih poslovnih banaka nego i njihovih udruženja.

Tako je Međunarodno udruženje banaka podsetilo političare da „dil je dil“ i da se od njih, političara, očekuje da se dogovornih 21 odsto otpisa sa strane privatnih poverilaca drže. Dok je Udruženje nemačkih banaka pozvalo političare da u proces odlučivanja uključe i nesrećne banke i to na način kako se bira papa, sve sa dimom razrešenja.

Sudeći po njihovim javnim izjavama, u koje nije upitno bez rezerve verovati, evropski političari su nemilosrdniji prema banksterima od demonstranata na Volstritu - dokapitalizacija pre grčkog bankrota ne može se izbeći.

Na sve izvesniji veliki otpis, Dojče banka, koja je dosad dizala najveću buku protiv mogućnosti da je dokapitalizuje država i tako postane njen značajan akcionar, sad traži poseban fond za pomoć bankama.

Licitiranje stotinama milijardi koje će biti potrebne da se banke angažovane u Grčkoj održe na nogama nastavlja se, ali analitičari upozoravaju da je istorija pokazala da propast nikad ne bude onolika od kolike se strahuje, pa ni ovoga puta celih 300 milijardi dokapitalizacije teško da će biti potrebno.