Rate kredita u evrima će rasti

Cena po kojoj se banke zadužuju da bi nam davale kredite nikad nije bila niža. Stručnjaci, međutim, očekuju da euribor, stopa po kojoj se menjaju kamate, počne da raste, a samim tim i naše rate.

Građanima koji imaju stambene kredite već neko vreme se rate ne menjaju. Ide im u prilog to što je kurs dinara stabilan, ali i što je euribor na najnižem istorijskom nivou. Bolje od ovoga ne može da bude. Međutim, kad-tad će doći do rasta kamatnih stopa, a time i rata, kaže za “Blic” ekonomista Vladimir Vučković.

Od početka krize, ova referentna kamatna stopa beležila je pad, međutim, ranijih godina građani tu blagodet na sniženju rata nisu osetili jer je slabljenje domaće valute uticalo na to da im rate, iako u evrima niže, u dinarima budu veće.

Ove godine situacija je drugačija jer je kurs stabilan. Od januara dinar je u odnosu na evro izgubio na vrednosti 0,9 odsto.

U Srbiji je odobreno više od 93.000 stambenih kredita, prosečna vrednost nekretnina kupljenih pomoću dugoročnih zajmova je 35.850 evra. Cena ovih zajmova uz maržu vezana je i za promenu Euribora, referentne kamatne stope po kojoj grupa evropskih banaka međusobno pozajmljuje novac.

Jedan deo kredita, više od četvrtine, odnosno 22.000, indeksiran je u švajcarskim francima i njegove promene vezuju se za libor.

Trenutno šestomesečni euribor iznosi 0,334 odsto, a kada je bio na istorijskom maksimumu, pre krize 2008. godine, njegova vrednost je bila čak 5,48 odsto. Ta šestomesečna vrednost referentne kamatne stope, inače, koristi se kod subvencionisanih stambenih kredita, za koje je najveća tražnja trenutno u Srbiji.

Uticaj na dodatno sniženje euribora, imao je i potez Evropske centralne banke prve nedelje novembra da prepolovi svoju referentnu kamatnu stopu na 0,25 odsto. Odluka je doneta kako bi ECB osigurala dostupnost novca i brži oporavak Evropske unije. Međutim, ne očekuje se da će tako nizak nivo kamate Evropske centralne banke i euribora biti zadržan u petogodišnjem periodu.

"Vrlo je izvesno da će se euribor polako vraćati na svoje ranije nivoe, od 1,5 odsto u narednih pet do sedam godina. Ipak, dramatične promene ne bi trebalo da se dese, a njegov rast biće postepen. Treba imati na umu da su stambeni krediti dugoročni i da su ovakve promene za period od nekoliko decenija uobičajene", kaže za “Blic” Vladimir Vuković, član Izvršnog odbora Oportjuniti banke.