Na proveri sporne privatizacije

"Niko ko je doprineo činjenju krivičnog dela, neće biti iznad zakona", objansnila je Malović i dodala od istrage neće biti izuzeti ni oni koji su od 5. oktobra do danas u različitim periodima radili u državnim institucijama, na privatizaciji kao što su Agencija za privatizaciju, Komisija za hartije od vrednosti, ako se utvrdi njihova odgovornost.

Po njenoj oceni, do sada nije postojala u dovoljnoj meri koordinacija različitih državnih organa u borbi protiv korupcije, Agencije za privatizaciju, Tužilaštva za organizovani kriminal, Komisije za hartije od vrednosti i policije. Suština rada tih, kako je navela, koordinisanih institucija, biće u proaktivnim istragama. "Pre dve nedelje je održan sastanak republičkog tužilaštva i tužilaštva za organizovani kriminal kako bi se sve istrage koordinisale odnosno kako bi se podaci objedinili", rekla je Malović za sutrašnji NIN navodeci da se to ne čini zbog pritiska Brisela.

Ona je dodala će biti proveravana uloga Narodne banke Srbije u sumnjivim transakcijama koje su se obavljale preko nje.

Malović je dodala da su pokrenuti pretkrivični postupci o korupciji u javnim preduzećima, kao što su Kolubara i Galenika, a da njena uloga nije da istražuje te pojave već da koordinira između državnih organa kako bi taj postupak bio efikasan.

Malović kaže da će do kraja nedelje to ministarstvo predložiti plan borbe protiv korupcije. "Protiv korupcije se možemo boriti preventivno, represivno, edukacijama i drugim merama, a naše viđenje je da se ta borba odvija u tri pravca", rekla je Malović.

Prema njenim rečima, u prvoj fazi predstoji inoviranje i implementacija Strategije i akcionog plana borbe protiv korupcije, jer su ti dokumenti doneti 2005. godine i predtavljaju normativnu i institucionalnu bazu delovanja u toj oblasti.

"Srbija je to prevazišla i radna grupa na čijem je čelu direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Marković, pokušaće da locira sve konkretne mere koje po sektorima moraju da se preduzmu kako bismo preventivno delovali na korupciju", kazala je Malović.

Ona je navela da novi plan borbe protiv korupcije predviđa koordinaciju državnih organa u borbi protiv korupcije i lociranje svih akutnih tačaka u proceduri i zakonima koje pogoduju korupciji.

Šuković: Prljav novac ušao u Srbiju

Član Saveta za borbu protiv korupcije Danilo Šuković kaže da bi istraga privatizacija u Srbiji na zahtev Evropske unije trebalo da doprinese jačanju domaćih institucija. "Važno je da se pokrene pitanje istrage privatizacija u Srbiji. To je dobro i to će nas naterati da jačamo institucije", kazao je on i naglasio da zahtev EU jača pritisak da se preispitaju sporne privatizacije u Srbiji na koje Savet odavno ukazuje i o čemu je tužilaštvu dostavljena dokumentacija.

Prema njegovim rečima, Savetu za borbu protiv korupcije su najviše primedbi dostavili mali akcionari koji tvrde da su oštećeni, i sindikata koji smatraju da im je ugrožena sindikalna aktivnost.

Šuković je dodao da Savet godišnje primi oko 400 primedbi na privatizaciju. "Model privatizacije u Srbiji omogućavao je korupciju, a odluke koje su se donosile bile su na štetu države, preduzeća i građana", kazao je on.

On je naglasio i da pri privatizaciji tokom 1990-ih godina nije bilo bitno poreklo novca što je uticalo da "prljav novac" uđe u Srbiju i to je cena koju sada plaćamo.

"Umesto da je proces privatizacije bio transparentan i omogućio da se dođe do novog vlasnika koji bi oporavio preduzeće, išlo se u privatizaciju po svaku cenu, a firme su kupovane ne zbog posla, već zbog lokacija i drugih koristi", kazao je on.

Šuković je naveo da ima mnogo primera uspešne privatizacije - "pravih vlasnika, čiji su interesi u sušttini isti sa interesima radnika".