Siromaštvo preti i nama i bogatima

Savetnica predsednika Srbije za socijalna pitanja Gordana Matković kaže da postoje realne osnove da životni standard socijalno najugroženijih građana u 2011. u našoj zemlji bude, uprkos tekućoj krizi, ipak bolji nego prošle godine.

Matković je podsetila da se siromaštvo u Srbiji prepolovilo u periodu od 2002. do 2007. godine, ali da je 2008. a posebno u 2009. godine ponovo, usled svetske ekonomske krize, došlo do povećanja broja socijalno ugroženih ljudi i nezaposlenosti.

Stručnjaci upozoravaju da je krajem minule godine u Srbiji bilo oko 650.000 ljudi koji su živeli ispod ili na granici siromaštva, uprkos činjenici da su cene osnovnih prehrambenih proizvoda i bezalkoholnih pića u našoj zemlji za oko 30 odsto niže od proseka Evropske unije.

U čitavoj bivšoj SFRJ "eksplozija" siromaštva

Slovenija, nekada najbogatija jugoslovenska republika, a od 1. maja 2004. godine članica Evropske unije (EU), sada je takođe suočena sa sve masovnijom pojavom siromaštva koji je podstaknut spoljnom ekonomskom krizom, ali i sve težom situacijom u privredi te zemlje. Ljubljanski dnevnik Delo je objavio izveštaj nacionalne statistike u kome se navodi da u Sloveniji - zbog ekonomske krize i socijalnog raslojavanja - sada oko 300.000 od ukupno dva miliona građana te zemlje jedva sastavlja kraj sa krajem, što znači da se mogu svrstati u kategoriju siromašnih.

Broj nezaposlenih se u Sloveniji, ubrzo nakon izbijanja svetske privredne krize, uvećao iznad "opasnog nivoa" od 100.000 lica, a četvrtina stanovništva sve teže namiče sredstva za najosnovnije žvotne naminice.

Siromaštvo je snažno pogodilo i susednu Hrvatsku. Na ivici siromaštva u toj zemlji je, prema pisanju riječkog "Novog lista", više od 856.000 lica, ili svaki peti stanovnik.

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović je upozorio takođe, sumirajući bilans zemlje u prošloj godini, na rastuće siromaštvo označivši ga kao jedan od najvećih izazova sa kojima će se vlasti u Zagrebu suočiti tokom 2011.

I bogati zapad se brine zbog nemaštine

Pogoršanje ekonomske situacije pogodilo je i sve druge zemlje našeg regiona, celu Evropu, a takođe i žitelje Nemačke, čija ekonomija je bez premca u zoni evra i celoj EU.

Istraživanja pokazuju da dnevno u svetu usled gladi i siromaštva umre oko 25.000 ljudi i da je krajem prošle godine više od sto miliona ljudi, širom planete, preživljavalo sa manje od dva dolara dnevno. Broj siromašnih ljudi u svetu mogao bi ove godine da se uveća, ukoliko dođe do daljeg drastičnog rasta cena hrane, na više od 1,4 milijarde, a dogoročne procene medjunarodnih eksperata ukazuju da do sredine četvrte decenije ovog veka treba očekivati "dramatičan rast siromaštva", posebno u najmanje razvijenim zemljama.

Čak i SAD, čija ekonomija obuhvata oko 25 odsto vrednosti svetskog BDP-a, suočava se, od izbijanja svetske finansijske krize u letgo 2008. godine, sa dramatičnom porastom siromaštva.

Milioni ljudi u SAD su, tokom protekle tri godine ostali bez svojih kuća i stanova, jer nisu mogli, zbog gubitka radnog mesta, da uredno otplaćuju rate za stambeni kredit, izvestio je Glas Amerike.

Tako je i moćna Amerika osetila , posle dugogodišnjeg prosperiteta i višedcenijskog solidnog privrednog rasta, najtežu krizu još od vremena Velike depresije, pre osam decenija, a broj nezaposlenih se u SAD je krajem minule godine "utvrdio" na oko 15 miliona ljudi, ili bezmalo deset odsto od ukupno radno aktivnog stanovništva.