Turistima loše usluge za mnogo para

Primera radi, noćenje sa doručkom u hotelu sa tri zvezdice na Paliću skuplje je nego u hotelu iste kategorije u Rimu, Budimpešti ili Pragu. Ako se uzme da je i avio-prevoz do Srbije skup, onda ne treba da nas čudi što nam turizam baš i ne cveta.

Na razlike u cenama hotelskog smeštaja nedavno je upozorila Jasna Dimitrijević, direktor Turističke organizacije Beograda, kazavši da su cene u takozvanim vikend paketima u Beogradu u odnosu na gradove regiona skuplje za 35 do 40 odsto.

Ona je kao primer navela da trodnevni boravak u Beogradu košta od 500 do 600 evra, a da je moguće napraviti ponudu i za 210 evra. Kako bi cene u Beogradu bile konkurentne, smeštaj vikendom u hotelima sa tri do pet zvezdica mora da se uklopi u iznos od 90 do 240 evra, ali je suštinski uslov za snižavanje cena u ovom sektoru povećanje konkurencije i otvaranje novih hotela.

Međutim, cene nisu visoke samo u Beogradu. Noćenje sa doručkom u dvokrevetnoj sobi na primer u novosadskom hotelu „Elit“ košta 70, a u hotelu „Panorama“ 50,08. Smeštaj u hotelu „Breza“ u Vrnjačkoj banji košta 36, a u „Vili Lira“ na Paliću 28,37 evra. Reč je o hotelima koji su kategorisani sa tri zvezdice. Nasuprot njima, smeštaj u hotelima iste kategorizacije u Rimu može se naći već od 25,90 dolara, u Pragu od 26,05, u Budimpešti od 29,64, u Berlinu od 35,05, u Beču od 59,79, a u Parizu od 88,61 dolara. Zašto su naši hoteli toliko skupi?

Ljiljana Čerović, PR Turističke organizacije Srbije, objašnjava da su visoke cene hotelskog smeštaja posledica ukidanja kategorije dvojnih cena koje su ranije važile za domaće i strane goste. Sa ukidanjem te obaveze svi hoteli su otišli ka višoj ceni, što je rezultiralo da gosti smeštaj traže u hostelima koji su mnogo pristupačniji, zbog čega je prosečna popunjenost hotelskih kapaciteta postala veoma niska.

„Da bi se gosti vratili, u hotelima treba da zavlada logika „veći promet veći prihod“, a jedini koji je to i primenio jeste beogradski hotel 'Kontinetal' koji je nedavno dva puta snizio svoje cene”, kaže za Čerovićeva.

Osim toga, dodaje ona, Srbiji, pre svega Beogradu, nedostaju hoteli sa tri zvezdice koji će imati umerene cene i biti deo ukupne turističke ponude. Zbog toga bi hotelijeri pre renoviranja ili gradnje hotela trebalo da konsultuju stručnjake o tome koja je to ciljna grupa ljudi koji dolaze u Srbiju, i u skladu s tim odluče šta će u objektu graditi. Jer svaka gradnja koja teži ka većem broju zvezdica podrazumeva i veće troškove ne samo gradnje već i održavanja, što se na kraju odražava na cenu smeštaja.

„A to se ne može nadoknaditi ako vam je popunjenost kapaciteta nedovoljna. Što znači, cene se moraju prilagoditi tražnji. Mnogi hoteli u svetu svaki dan nude drugačije cene, koje se određuju na osnovu proučavanja tržišta, odnosno određuje ih konkurencija”, kaže Čerovićeva.

Slično mišljenje može se čuti i od Dejana Veselinova, PR Turističke organizacije Beograda. „Istina je da su aranžmani u Beogradu skuplji nego u okruženju. Zbog toga smo sa hotelijerima organizovali niz sastanaka, na kojima su oni iskazali spremnost za spuštanje cena vikend paketa, kako bi se Beograd promovisao kao ‘siti brejk’ destinacija”, kaže Veselinov.