Dijaspora dala više od investitora

Prema podacima Svetske banke, Srbija je po prilivu novca od svojih ljudi u rasejanju od 2000. do 2009. godine na petom mestu od 155 rangiranih država u svetu, kaže za Politiku saradnik Instituta za medjunarodnu politiku Vladimir Grečić.

Od naših ljudi iz sveta u Srbiju je 2010. stigla 3,1 milijarda evra. "Dragi naši” su nam iz tuđine lane poslali za 100 miliona evra manje nego u rekordnoj 2009.

Ta pošiljka, kao i sve proteklih godina, bila je dragocena. Kako onima na čiju je adresu stigla, tako i svim građanima i državi.

Po statistici NBS, od 2000. zaključno sa 2010. godinom ukupni devizni priliv od doznaka iz inostranstva dostigao je 27,6 milijardu evra.

Godišnje u proseku gotovo dvostruko više od očekivanih 1,4 milijarde evra od prodaje Telekoma Srbija. Da bi se stekla predstava „kolike su to pare”, prošle godine Srbija je izvezla robu za 7,4 milijarde evra, a očekivani manjak u ovogodišnjem državnom budžetu je oko 1,5 milijardi evra. Po evidenciji Svetske banke, Srbiji je od 2000. godine od njenih ljudi iz rasejanja stiglo mnogo više. Statistika ove međunarodne finansijske organizacije je zabeležila da je od 2000. do 2010. godine oko četiri miliona naših ljudi iz sveta u zemlju poslalo ukupno 42,96 milijardi dolara.

Dr Vladimir Grečić, saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu. U prošloj godini 5,580 milijardi dolara, kaže da je, prema rezultatima najnovijih istraživanjima analitičara Svetske banke, po prosečnom iznosu pristiglih doznaka po stanovniku od 2000. do 2009. naša zemlja je na petom mestu među rangiranih 155 država.

Svi se slažu da bi se bez deviza naših građana na radu u inostranstvu u proteklih deset godina, kao i u drugoj polovini prošlog veka, živelo mnogo skromnije. Koliko bismo danas plaćali evro da su pošiljke deviza naših ljudi iz belog sveta bile, na primer, samo za trećinu manje? Tu računicu niko nije izveo, ali granica od 100 dinara za evro sigurno bi bila prekoračena mnogo ranije. Prema računici ekonomista, u proteklih deset godina u proseku smo trošili za petinu više nego što smo zarađivali.

"U 2010. potrošili smo za 16 odsto više nego što smo zaradili, što je oko 4,8 milijardi evra, a to se dobrim delom pokrilo doznakama naših građana iz dijaspore. Što je najvažnije, te pare nismo morali da vraćamo", kaže Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije.

Nikolić podseća da su upravo doznake naših ljudi bile najvažniji faktor rasta deviznih rezervi NBS posle 2000. Doznake su bitan činilac i povećanja devizne štednje (sa jedne milijarde 2003. na više od sedam milijardi evra na kraju 2010.) Znatan deo unetih deviza se štedi u bankama, koje nude i dvostruko veće kamate od uobičajenih u Evropi i svetu.

Prema podacima NBS, udeo transfera u prošlogodišnjoj ukupnoj sumi doznaka kao što su rente, penzije, invalidnine i ostala socijalna davanja, iznosio je 395,6 miliona evra. Inače, doznake fizičkih lica preko deviznih računa u Srbiju najviše dolaze iz Nemačke, zatim iz Švajcarske, SAD, Francuske i Austrije.