Prava zaposlenih

Da li je poslodavac u obavezi da zaposlenima koji su usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena ostali neraspoređeni, isplati otpremninu?

Članom 158. Zakona o radu propisana je obaveza poslodavca da pre otkaza ugovora o radu, u smislu člana 179. tačka 9) ovog zakona, zaposlenom isplati otpremninu u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu.

Otpremnina ne može biti niža od trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu.

Prema tome, zaposleni koji su usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena ostali neraspoređeni i utvrđeni kao višak, imaju pravo na minimum otpremnine utvrđene zakonom, i obaveza je poslodavca da im isplati istu. Otpremnina zaposlenom pripada za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu.

Izvor: Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike

Da li je poslodavac dužan da zaposlenom isplati naknadu troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora?

Članom 118. Zakona o radu utvrđeno je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

Obaveza poslodavca na isplatu naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora koja je utvrđena ovim članom, stupa na snagu 01. 01. 2006. godine, kada će poslodavac biti u obavezi da utvrdi i visinu ovih davanja opštim aktom ili ugovorom o radu.

Izvor: Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike

Kako da ostvarim pravo na subvenciju za samozapošljavanje?

U vezi sa mogućnostima ostvarivanja prava na subvenciju za samozapošljavanje, ukazujemo da je članom 42. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti («Službeni glasnik RS», br. 71/03 i 84/04) propisano da je samozapošljavanje, u smislu tog zakona, osnivanje preduzeća, zadruge, radnje, poljoprivrednog gazdinstva, ili drugog oblika preduzetništva od strane nezaposlenog ili udruživanjem više nezaposlenih. Način i postupak za ostvarivanje tog prava propisan je Pravilnikom o načinu i postupku za ostvarivanje prava na subvenciju za samozapošljavanje («Službeni glasnik RS», broj 7/2004 i 40/05). Saglasno čl. 2. i 5. Pravilnika, nezaposleno lice podnosi zahtev za ostvarivanje prava na subvenciju za samozapošljavanje na osnovu javnog konkursa koji raspisuje Nacionalna služba za zapošljavanje putem sredstava javnog informisanja. Subvencija za samozapošljavanje utvrđuje se u visini od 80.000 do 150.000 dinara.

Isplata novčane naknade za samozapošljavanje vrši se na osnovu ugovora koji zaključuju nezaposleni i Nacionalna služba za zapošljavanje.

Izvor: Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike

Kako mogu da ostvarim pravo na neisplaćene zarade?

Za neisplaćene zarade zaposleni se može obratiti nadležnoj inspekciji rada, kao i nadležnom sudu. Inspektor rada, shodno odredbi člana 269. Zakona o radu, nalaže obračun i isplatu zarade zaposlenima za lica koja se nalaze u radnom odnosu. Lica kojima je prestao radni odnos upućuju se na nadležni sud.

Po podnošenju zahteva, inspekcija rada nakon izvršenog inspekcijskog nadzora može da naloži poslodavcu da u određenom roku otkloni utvrđene povrede Zakona, opšteg akta i ugovora o radu.

Po nalogu inspektora rada, poslodavac mora da isplati zaostale zarade u rokovima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu, najmanje jedanput mesečno, a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec. Isplatu zarade kontrolišu sami zaposleni.

Ukoliko je inspektor rada rešenjem naložio isplatu zarade, a poslodavac nije postupio po rešenju, inspektor rada će podneti zahtev sudiji za prekršaje za neizvršenje rešenja. Za ovaj prekršaj zaprećena je novčana kazna u iznosu od 600 000 do 1 000 000 dinara za poslodavca sa svojstvom pravnog lica, od 300 000 do 500 000 dinara za preduzetnika, odnosno 30 000 do 50 000 za odgovorno lice u pravnom licu.

Izvor: Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike

Kada prestaje ugovor o radu na određeno vreme trudnicama i porodiljama?

Radni odnos zasnovan na određeno vreme prestaje istekom roka na koji je zasnovan, bez obzira da li se radi o trudničkom ili porodiljskom bolovanju.

Izvor: Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike

Koliko po zakonu može da traje radno vreme, prekovremeni rad i noćni rad i koliko se noćni rad plaća?

Puno radno vreme iznosi četrdeset časova nedeljno, prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno, niti duže od četiri časa dnevno po Zakonu. Noćni rad plaća se u uvećanom iznosu najmanje 26% od osnovice.

Izvor: Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike

Kakav je postupak za izdavanje dozvole za rad agencije za zapošljavanje?

Saglasno Zakonu o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti («Službeni glasnik RS», br. 71/03 i 84/04) postupak za izdavanje dozvole za rad sprovodi Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike na zahtev fizičkog ili pravnog lica. Uz zahtev za izdavanje dozvole za rad dostavljaju se dokazi o ispunjavanju Zakonom propisanih uslova, koji se odnose na prostorno-tehničku opremljenost agencije i stručnu osposobljenost zaposlenih. Na osnovu navedenog, uz zahtev se dostavlja:
• odluka nadležnog organa o osnivanju agencije uz navođenje poslova zapošljavanja koje će agencija obavljati u skladu sa članom 2. Zakona-ako zahtev podnosi pravno lice. Fizičko lice u zahtevu navodi poslove zapošljavanja koje će obavljati u skladu sa članom 2. Zakona;
• dokaz o stručnoj osposobljenosti zaposlenih, odnosno uverenje o položenom ispitu za rad u zapošljavanju za lica koja će obavljati poslove zapošljavanja;
• dokaz o ispunjavanju prostorno - tehničkih uslova za rad agencije za zapošljavanje.

Stručno-osposobljenim licem se smatra lice koje ima najmanje srednji stepen stručne spreme i položen ispit za rad u zapošljavanju. Program i način polaganja ispita propisani su Pravilnikom o programu i načinu polaganja ispita za rad u zapošljavanju («Službeni glasnik RS», br. 7/04).

Uslovi u pogledu prostorne i tehničke opremljenosti agencije za zapošljavanje propisani su Pravilnikom o prostornim i tehničkim uslovima i sadržini dozvole za rad agencija za zapošljavanje («Službeni glasnik RS», br.7/04).

Dozvolu za rad Ministarstvo izdaje u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.

Naknada za izdavanje dozvole za rad iznosi 10.000,00 dinara za pravna lica, odnosno 5.000,00 dinara za fizička lica.

Saglasno članu 76. Zakona, agencija se upisuje u registar nadležnog organa uz prethodno pribavljenju dozvolu za rad. Shodno tome, agencija može početi sa radom danom upisa u registar nadležnog organa.

Dokaz o izvršenoj registraciji agencije kod nadležnog organa dostavlja se Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, u što kraćem roku od dana izdavanja dozvole za rad.
Za druge informacije kontakt telefon je 011/3293-340 i 011/3293-341.

Izvor: Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike