Premijer Adonis Samaras je tražio neutralnu teritoriju, čime je u domaćoj javnosti izazvao mnoge dileme.
Dakle, u Parizu, gde ni MMF, ni Evropska centralna banka, ali ni Evropska komisija nemaju sedište, Samaras očekuje da će polaganje računa o sprovođenju 600 zahteva, koje je "trojka” poverilaca postavila Atini kao uslov za eventualni produžavanje kreditne linije, ići lakše. Jer, na osnovu ovih zaključaka će se donositi procena o sudbini petog "programa prilagođavanja”, preciznije i uplatama novih kreditnih rata koje bi trebalo da se aktiviraju od oktobra, zavisno od toga kakva bude realna slika stanja grčkog duga, deficita u budžetu, procena za naredni period...
Prva dama MMF-a Kristin Lagard je već stavila do znanja da nema jasnu sliku kakve će biti potrebe Grčke i da ne želi da daje procene hoće li na dnevnom redu biti nove olakšice... Svoju odluku MMF će, kako je rekla, usklađivati sa evropskom onda kada se bude imala jasna slika o stanju grčkog duga, informacije o onome što je grčka vlada uradila u prva tri kvartala. Tek kada bude jasno šta se može očekivati ubuduće, prema rečima Lagardove, donosiće se i odluke.
Činjenica da je MMF nedavno još jednom priznao svoju grešku u procenama težine mera štednje i reformi koje su nametnute Grčkoj očigledno se ne razmatra i od Atine se očekuje da do septembra ispuni sve ono što od nje zahteva "trojka”.
Upravo to je razlog vladinih grozničavih priprema za glasanje paketa zakona o neophodnim merama, koje se očekuje iduće nedelje. U predlogu paketa postoji još niz neusaglašenih ali vrlo važnih delova koje koaliciona vlada pokušava u poslednjem trenutku da doradi kako bi zakon u celini bio izglasan. U protivnom, nema naredne, već zakasnele rate kredita od milijardu evra.
Da nema rešenja za sve zahteve "trojke” potvrđuju i nesuglasice, na primer, oko zakona kojim treba da se reguliše korišćenje i zaštita priobalnog pojasa koji, ma koliko to zvuči neverovatno, do sada nije bio zaštićen od gradnje i komercijalne upotrebe. Regulisano je samo 10 procenata ogromnog priobalnog pojasa, naročito u Atini, i tek će 2016. ovo zemljište biti zavedeno u nacionalni zemljišni registar. Višegodišnji protesti stanovnika atinskih opština koje izlaze na more pokrenuli su problem sa "mrtve tačke”, ali se čini da ni ovoga puta nema dovoljno snage da se problem reši do kraja. To bi podrazumevalo i rušenje bespravno podignutih objekata i privatnih kuća na samoj obali ili objašnjenje – kako je moguće da već godinama komercijalni objekti sprečavaju Atinjane da se kupaju na svom moru i, uopšte, siđu do plaže.
Vladu posebno brinu sporni zakoni na kojima insistira "trojka” a koji se odnose na škakljivo pitanje drastičnog smanjenja, čak do 50 posto, penzionih fondova vojske, mornarice, vazdušnih snaga, policije, obalne službe i vatrogasaca. U perspektivi podrazumevano smanjenje penzija izaziva negodovanje i veliki broj zahteva za prevremeno odlaženje u penziju. U poslednjem trenutku se traga za blažim rešenjima ili odlaganju, s tim što je suštinsko pitanje kako će na to reagovati inspektori "trojke” koji se sa vladom sreću, umesto u Atini, u septembru u Parizu.
Prema pisanju ovdašnje štampe, insistiranje premijera Samarasa da se sastanak održi u Francuskoj pokreće dileme i sumnje medija da je reč o pokušaju da se grčkoj javnosti pruži što manje informacija.
Premijer Samaras se brani da ovog puta žele da izbegnu stalnu tenziju u javnosti koja je prisutna kad god inspektori "trojke” borave u Atini,
prenosi Politika.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 0
Pogledaj komentare