Na početku juna, odnosno poslednjeg dana maja 2007. spoljni dug iznosi 20,2 mlrd. dolara (od toga spoljni dug privatnog sektora iznosi čak 11,8 mlrd dolara*), što je blag rast u odnosu na kraj 2006 (19,6 mlrd. dolara), ali treba imati u vidu prevremenu otplatu MMF-u.
Dakle, ipak je zabeležen porast duga od 0,6 mlrd. dolara, koji se dvotrećinski može pripisati slabljenju dolara na svetskim finansijskim tržištima (naime, u evrima je fakturisano tri četvrtine spoljnog duga, a 85 odsto privatnog spoljnog duga).
Udeo spoljnog u BDP bi 2007. lako mogao biti čak i smanjen, i to najviše zavisi do dinamike zaduživanja domaćih bonitetnih preduzeća, koja se preko, uglavnom, matičnih filijala ovdašnjih banaka (koje izbegavaju obavezne devizne rezerve NBS) mogu zaduživati po, za nas vrlo povoljnim, kamatama od 5,3 odsto do 8,3 odsto (šestomesečni EURIBOR na godišnjem nivou + jedan odsto do četiri odsto).**
Pozitivno je da poslednjih meseci dolazi do promene finansiranja domaćih kredita (prirast od 18,5 odsto u privih pet meseci 2007) sa inostranog zaduživanja na domaću štednju, jer je ino-zaduživanje banaka faktički stalo.
Naime, dolazi do racionalnog ponašanja bankarskog sektora usled smanjenog intezita sterilizacije NBS i to kroz repo-operacije (nude se niže kamatne stope, koje postaju sve manje stimulativne za banke; trenutno 9,5 odsto) i visoke obavezne devizne rezerve.
Realno je da bi na kraju 2007. godine spoljni dug Srbije mogao iznositi od 23,6 do 25,6 mlrd. dolara*** Ova projekcija je bazirana nekoliko realističnih pretpostavki:
1. Očekivano je da javni dug neće imati bitniji uticaj na kretanje ukupnog spoljnog duga jer će njegovi anuiteti (oko 0,6 mlrd. dolara po osnovu kamata i glavnice) biti praktično jednaki novom zaduživanju od IBRD, EBRD, EIB, bilateralnih koncesionalnih dugova itd.
2. Uzimajući u obzir da se spoljni dug računa po kursu poslednjeg dana godine pretpostavili smo, imajući u vidu relativno nisku vrednost dolara krajem 2006, da bi američka valuta mogla depresirati za tri odsto (referentne projekcije ukazuju da će u drugoj polovini ove godine dolar blago jačati u odnosu na evro).
3. Glavni kontributor rasta spoljnog duga Srbije u 2007. biće domaća bonitetna preduzeća (dobrim delom i sa većinskim stranim kapitalom) i to skoro isključivo putem SPV, odnosno cross-border aranžmana (povećano ino-zaduživanje preduzeća, tzv. cross-border, je daleko bolje ili manje štetno nego zaduživanje banaka, jer to većim delom ''ide'' u investicije, ali ako se intenzivira NBS bi ga mogla delimično ograničiti.)
4. Pretpostavka je da, imajući u vidu vrlo nisku sklonost domaćih banaka da uzimaju kratkoročne kredite poslednjih meseci, da kratkoročni dug banaka neće bitnije uticati na ukupni spoljni dug, te smo ga apstrahovali u projekcijama****
5. Pretpostavka je da neće doći do promene statusa duga prema Kosmetu od 1,2 mlrd. USD u ovoj godini. Napravili smo tri varijante visine spoljnog duga na kraju 2007. i kod svih je servisiranje duga procenjeno na 3,5 mlrd. dolara.
1.) Niska varijanta=23,6 mlrd. USD.
U 2007. nema neto zaduživanja poslovnih banaka; dakle, praktično se nastavlja tendencija iz prvih pet meseci 2007. kada je zabeleženo minimalno neto-zaduživanje banaka (s tim da je kratkoročni dug čak smanjen za 0,2 mlrd dolara).
U prvih pet meseci 2007. neto zaduživanje preduzeća iznosi skoro 960 miliona dolara, i ako se taj trend nastavi, dodajući celokupnom dugu iznos od oko milijardu dolara po osnovu zadužavanja Telekoma Srbije u junu, dobijamo neto prirast duga preduzeća od 3,3 mlrd. dolara.
2.) Srednja varijanta=24,6 mlrd. USD.
Ako uzmemo u obzir poboljšanje poslovne klime posle nastavka pregovora sa EU, i eventualnog rasta kreditnog rejtinga zemlje u drugoj polovini godine, moguće da će doći do ubrzanja neto zaduživanja preduzeća od dodatnih milijardu USD, čemu bi doprinos dalo i sve izvesnije zaduživanje NIS-a, čak i do 380 miliona evra (i dug Telekom-a i NIS-a posmatraćemo kao privatni dug, mada se faktički radi o javnom dugu).
3.) Visoka varijanta=25,6 mlrd. USD.
U ovoj varijanti dolazi do neto zaduživanje poslovnih banaka od oko milijardu USD. Naime, moguće je da usled poboljšanja poslovne klime posle nastavka pregovora sa EU dođe i rasta kreditnog rejtinga zemlje i blagog pada obaveznih deviznih rezervi u drugoj polovini 2007. (zajedno sa padom inflacionih očekivanja), što bi ‘’poguralo’’ neto ino-kreditne linije. Zaduživanje preduzeća nepromenjeno.
Uzimajući u obzir svih tri iznešene varijante spoljni dug bi mogao na kraju 2007. g. iznositi od 23,6 do 25,6 mlrd. dolara, što je od 63 odsto do 69 odsto BDP-a. Racio spoljni dug prema izvozu roba i usluga će iznositi od 2,05 do 2,22 te bi Srbija, i po tom kriterijumu mogla izaći iz grupe visoko zaduženih zemalja (kritična tačka je 2,20).
Servisiranje duga će, vrlo verovatno, preći četvrtinu izvoznih prihoda u ovoj godini, a možda bude čak i 30 odsto (oduzimanje prevremene otplate MMF-u smanjuje stopu servisiranja za oko dva procentna poena). Udeo kratkoročnog duga je nizak (oko 8 odsto), te na toj strani ne treba tražiti uzroke eventualne krize.
U poređenju sa zemljama regiona naš spoljni dug ne izgleda preterano visok. Spoljni dug Bugarske iznosio je 20,3 mlrd. evra na kraju marta 2007. godine (76 odsto BDP-a), kod Makedonije spoljni dug je iznosio 2.430 miliona dolara, kod Rumunije spoljni dug je bio 43,6 mlrd. evra krajem marta 2007, a kod Hrvatske marta 2007. spoljni dug je iznosio 29,6 mlrd. evra (83 odsto BDP-a).
Treba reći da bi u drugoj polovini ove godine moglo doći do poboljšanja poslovne klime posle nastavka pregovora sa EU, potom bi mogao uslediti rast kreditnog rejtinga zemlje, čini se mogućim i blag pad obaveznih deviznih rezervi na ino-kreditne linije u drugoj polovini 2007. godine, zajedno sa padom inflacionih očekivanja.
Dakle, vrlo je bitan politički faktor, i on, paradoksalno, utiče na rast spoljnog duga, ali po nižim kamatama, što bi podstaklo privrednu aktivnost u zemlje. Produktivno zaduživanje, nikako, nije loše, a ohrabrujuće je da gro kredita, za razliku od sedamdesetih koje su prethodile dužničkoj krizi, ''vuku'' dobra preduzeća, koja najvećim delom ''znaju'' šta s tim parama.
Srbija poslednje dve, tri godine doživljava kreditni bum, uostalom kao i ostale zemlje jugo-istočne Evrope. Ekspanzija kredita nastavljena je posle, praktične, stagnacije tokom jeseni prethodne godine (usled monetarnog ''pritezanja'' Narodne banke Srbije). U prvih pet meseci ove godine dinarski kreditni plasmani banaka su porasli za oko 90 milijardi dinara (rast od čak 18,5 odsto).
Uzimajući u obzir da spoljnotrgovinski deficit odnosno deficiti roba i usluga praktično predstavlja ono što trošimo preko Bruto domaćeg proizvoda to znači da bi njegova redukcija vodila smanjenju investicija (koje su na vrlo niskom nivou) ili potrošnje, što bi podrazumevalo i udar na standard.
Najvažniji element uspešne strategije razvoja, odnosno rasta bruto domaćeg proizvoda kao i izvoza, svakako, predstavlja restrukturiranje domaće proizvodnje gde bi privatizacija, koja će u narednim godinama biti ubrzana, igrala ključno mesto.
Zaduživanje, odnosno spoljni dug kao i spoljnotrgovinski deficit, iako dostižu, relativno posmatrano, visoke vrednosti, ne moraju biti brana razvoju. Ako se prilivi kapitala profitabilno investiraju, odnosno ako donose veći prinos nego što je kamatna stopa (cena kredita), zemlja može ostvarivati dinamičan razvoj koji bi stvorio neophodne pretpostavke za uredno servisiranje inostranih obaveza.
* Privatni dug, iako ne opterećuje budžet, posredno utiče na platni bilans i stanje deviznih rezervi kao i monetarnu i kursnu stabilnost (zbog eventualnog povećanja tražnje deviza).
** Ako posmatramo stanje spoljnog duga zemlje po vrsti dužnika poslednjeg dana maja 2007. godine možemo zapaziti da najveći deo duga otpada na privatni sektor, dok javni sektor duguje ukupno (sa kamatama i dospelom glavnicom) 8,4 mlrd. USD. Kod duga privatnih pravnih lica najveći deo duga otpada na preduzeća (7 mlrd. USD), dok banke duguju 4,8 mlrd. USD. Povećano ino-zaduživanje preduzeća (cross-border) je manje štetno nego zaduživanje banaka jer to većim delom ''ide'' u investicije, ali ako se intenzivira NBS bi ga mogla delilmično ograničiti.
*** Od spoljnog duga treba razlikovati javni dug koji je iznosio 9,3 mlrd. evra (12,7 mlrd. dolara) krajem aprila 2007. Od toga unutrašnji dug bio je 3,7 mlrd. evra, spoljni javni dug 4,7 mlrd. evra, čemu treba dodati 0,4 mlrd. evra ugovorenih, a ne uzetih kredita i 1,4 mlrd. evra indirektnih obaveza.
**** Pozitivno je da poslednjih meseci dolazi do promene finansiranja domaćih kredita sa inostranog zaduživanja na domaću štednju, jer je ino-zaduživanje banaka faktički stalo.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Od 1. januara naredne godine u BiH se povlače iz opticaja novčanice konvertibilne marke u apoenima od 10, 20, 50 i 100 KM puštene u opticaj od 1998. do 2009. godine i prestaju biti sredstvo plaćanja, podsetili su danas iz Centralne banke BiH.
Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp rekao je da ga prihvataju poslovni rukovodioci, što predstavlja preokret u odnosu na vreme kada je prvi put ušao Belu kuću pre osam godina.
Proizvodnja francuske mineralne vode Perije je ugrožena zbog povremene kontaminacije izvora koji ne dozvoljava održivu eksploataciju, navodi se u najnovijem izveštaju francuske Regionalne agencije za zdravlje (ARS).
Očekuje se da će ruska centralna banka izvršiti ogromno povećanje kamata kasnije ove nedelje dok inflacija nastavlja da raste u ekonomiji usmerenoj na rat.
Ministarstvo finansija objavilo je izmene Pravilnika o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na imovinu, koje stupaju na snagu 1. januara 2025. godine.
Poslovno raspoloženje kompanija u Nemačkoj je na najnižem nivou od maja 2020. godine, zaključeno je u izveštaju Instituta za ekonomska istraživanja IFO iz Minhena za decembar.
Federalni ministar energije, rudarstva i industrije BiH Vedran Lakić najavio je da će se zbog gubitaka Rudnika mrkog uglja Zenica ugasiti dok će se nova energetska nezavisnost osigurati novim projektima.
U utorak, 17. decembra stupila je na snagu odluka Vlade Srbije o produžetku ograničenja uvoza jestivog suncokretovog ulja i margarina za još šest meseci.
Deonice Nissan Motora porasle su u sredu nakon izveštaja da posrnuli japanski proizvođač automobila želi da se spoji s Honda Motorsom, formirajući veći entitet koji se može takmičiti s velikim rivalima i ulagati više u rastuće tržište e-vozila.
Naručilac terorističkog napada na načelnika vojne jedinice za radiološku, hemijsku i biološku zaštitu Oružanih snaga Rusije Igora Kirilova je kijevski režim, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Učestvovanje Izraela na ovogodišnjoj Evroviziji izazvalo je niz kontroverzi zbog sukoba u Gazi, što je rezultiralo brojnim protestima u švedskom Malmeu. Međutim, sada bi Izrael mogao zauvek da napusti ovo takmičenje iz sasvim drugih razloga.
Lek protiv majmunskih boginja, razvijen u Vektorskom državnom istraživačkom centru Rospotrebnadzora, prošao je klinička ispitivanja, izjavio je danas generalni direktor centra Aleksandar Agafonov.
Poljupci sa partnerom imaju pozitivan uticaj na emocionalno i fizičko zdravlje i mogli bi da budu jedan od najzabavnijih i najlepših načina vođenja računa o telu i ostajanja u vrhunskoj formi.
Film "Ruski konzul" reditelja Miroslava Lekića ispao je iz trke za najprestižniju filmsku nagradu Oskar. Dodela nagrada će biti održana 3. marta sledeće godine u Los Anđelesu.
Pre tačno 15 godina, 18. decembra 2009, svet je doživeo pravu filmsku revoluciju – "Avatar", epski naučnofantastični spektakl u režiji Džejmsa Kamerona, stigao je u bioskope.
Najomiljeniji događaj među fanovima Valorant-a, Night Market, vraća se 16. decembra, kako je Riot Games potvrdio na svojim zvaničnim nalozima na društvenim mrežama.
The EU's special envoy for dialogue between Belgrade and Pristina, Miroslav Lajčak, hailed today as an "important step" the completion of negotiations on the operationalization of the Declaration on the Missing.
VJT in Belgrade, in connection with the criminal complaint of the dean of the Faculty of Dramatic Arts, identified the persons who, as is suspected, on November 22, 2024, in front of the said faculty, committed the crime of violent behavior at a public meeting
The spokeswoman of the Russian Ministry of Foreign Affairs, Maria Zakharova, stated today that Russia has evidence that the Armed Forces of Ukraine used white phosphorus ammunition in September.
Krajem novembra, dvojica poslanika Vulinove stranke Pokret socijalista, koja je deo vladajuće koalicije, podnela su Skupštini Srbije predlog Zakona o posebnom registru agenata stranog uticaja, koji neodoljivo podseća na ruski zakon o stranim agentima.
Američka, ali i svetska politika prepuna je teorija zavera. Borba protiv njih zahteva od nas da gledamo na teoretičare drugačije, kaže istraživačica Sofija Najt.
Komentari 18
Pogledaj komentare