KIA Sportage 2.0 CRDi Style

Tekst i foto: Nemanja Pantelić

Bio je to januar 2006. godine. Tada sam imao Volvo karavan koji je po svim pravilima odličan izbor za bilo kakva, pa i za zimska putovanja. Dobro natovareni, sa novim gumama putovali smo bez bilo kakvog problema sve do, recimo 50 metara od hotela.

Mećava je počela neposredno pred naš dolazak i dobar sloj svežeg snega prekrio je već zaleđeni planinski put. Volvo ima odlično odmerene niže stepene prenosa, dobro raspoređenu težinu i nije bio problem kretati se bez lanaca po zavejanom putu. Onda smo morali da se zaustavimo jer je jedno od vozila ispred izgubilo trenje sa podlogom.

Dimenzije (dužina/širina/visina): 4440/1855/1635 mm

Kada smo jednom stali, više nije bilo moguće pokrenuti Volvo iz mesta. Pokušao sam da primenim i Riletove majstorije, i "klackalicu" i sve čega sam se setio, ali protiv sloja leda na kolovozu nisam imao šanse. Sneg je vejao, formirala se kolona vozila, a svi vozači su izašli iz svojih automobila i pokušavali da namontiraju lance.

Iako sam vežbao kod kuće, na licu mesta nikako nisam mogao da namontiram lance. Jednostavno, kao da su se skupili na hladnoći. Nisu mogli da obuhvate točak. Pahulje su mi ulazile u oči, klečao sam u snegu, rukavice su mi bile mokre i prljave, proklinjao sam činjenicu da moj auto nema pogon na svim točkovima.

Zaglavljeni na 20 metara od hotelskog parkinga, osim u snegu bio sam zavejan i u frustracijama. Tako blizu, a tako daleko bila je fraza koja me je u tim trenucima izluđivala.

Snaga: 135 kW (184 KS) pri 4200 o/min; Zapremina: 1995 kubika; Maksimalni obrtni moment: 392Nm pri 2000 obrtaja; Maksimalna brzina: 195km/h

Parking je takođe bio zavejan, hotelsko osoblje mi je ponudilo lopatu kako bih napravio prtinu do slobodnog parking mesta ali nisu mogli da mi pomognu oko guranja jer su imali pogrešne cipele, sa glatkim đonovima, prilagođene hotelskom predvorju...

Posle tog iskustva, Nove godine najčešće dočekujem na moru uživajući u hrani, na blagom mediteranskom suncu.

Ko ipak želi da bezuslovno putuje u planinske centre tokom zimske sezone, trebalo bi da traži prevozno sredstvo u grupi crossover vozila. Pripadnici tog automobilskog segmenta treba da vam ponude prostranost karavana, agresivan izgled karoserije, dobre drumske karakterisike i malu dozu terenskih osobina, onda kada vam to zatreba.

KIA Sportage upravo nudi sve ove karakteristike.

Proizvođači često definišu izgled svojih automobila prema određenom dizajnerskom jeziku. KIA je inspiraciju pronašla u divljoj životinji zvanoj tigar.

Kada posmatrate Sportage primetićete linije koje vas mogu asocirati na napete mišiće, ocrtane tigrovom krznu, pre nego što skoči i zgrabi svoj plen. Išlo se u detalje do nivoa da je recimo maska hladnjaka slična tigrovoj njuški.

Strategija koju KIA primenjuje u poslednjoj deceniji danas se veoma isplaćuje. Njihovi automobili prvo su imali reputaciju pouzdanih, a sada već imaju reputaciju i poželjnih.

Sportage deluje veoma moderno, iz bilo kog ugla da ga pogledate - niska bočna linija kabine, kompaktna karoserija na velikim točkovima, sa upečatljivim felnama i naglašenim krilima.

Takođe, nijedan detalj karoserije nije ostavljen neizdizajniran. Čak i gornja ivica vetrobrana prati linije prednje maske. Iako je na tržištu skoro dve godine, ima i dnevna LED svetla, poput najmodernijih automobila na putu .

Model koji sam vozio imao je ugrađena i xenonska svetla, pomognuta dodatnim svetlima koja se pale prilikom skretanja. Iako mi je draže rešenje kojim se snop svetala pomera prilikom okretanja upravljača, ova opcija tehnički je jednostavnija i jeftinija, a dobro obavlja posao.

Pomoćna svetla smeštena su u donjem delu prednjeg spojlera i protežu se njegovim ivcama.

Znate da su uglovi branika jedna od mesta koja se najčešće zakačinju tokom vožnje po gradu, bilo da vi zakačite jedan od onih crno-žutih stubića, bilo da neko drugi zakači vaš auto. Tokom test vožnje posvećivao sam pažnju da ne zakačim svetla koja su smeštena u prednjim i zadnjim branicima. Posle oštećenja branika, odlazak kod farbara možete odlagati ali saniranje oštećenja na svetlima za maglu, i za pomoć pri skretanju, ne baš.

Kao kontrast beloj boji auta, donjim delom Sportagea i oko okvira točkova prostire se crna plastična lajsna. Osim što skriva ogrebotine zadobijene tokom perioda eksploatacije, ova površina od plastike ulepšava Sportage.

Zadnja stop svetla postavljena su veoma visoko, ispupčena su u odnosu na karoseriju pa doprinose sportskom izgledu ovog modela. Kada bi automobili imali mišiće, ova stop svetla bila bi jedan od njih.

U paket opreme Style spadaju lepi, hromirani rukohvati za otvaranje vrata. Kako je auto bio opremljen sistemom za otvaranje i startovanje bez ključa, na ovim rukohvatima nalaze se i dugmići za otključavanje i zaključavanje vrata.

Rešenje koje je KIA primenila zahteva od vozača da pritisne dugme na rukohvatu kako bi ili otključao ili zaključao vrata. Neki proizvođači, poput Renaulta, nude rešenje kojim je dovoljno da dodirnete bravu da biste otključali auto ili da se udaljite od auta da biste ga zaklljučali. Kod Toyote sistem funkcioniše isto kao kod Francuza, ali potrebno je dodirnuti bravu da biste zaključali auto.

Unutrašnjost koju čuva “keyless entry sistem” veoma je prijatna i prostrana. Prilikom otvaranja vrata možete da osetite njihovu masivnost koja pozitivno utiče na vaš osećaj sigurnosti dok ste u automobilu.

Zgodna stvar sa crossoverima je ta što prilikom smeštanja u sedište ne morate da se spuštate ili da se podižete u sedište. Ono se nalazi na odličnoj visini, kao kada sedate na barsku stolicu.

Centralna konzola prilično je dobro osmišljena ali i zanimljivo dizajnirana. U okvir napravljen od plastike mekane na dodir umetnuti su svi instrumenti, uređaji i ventilacioni otvori. Različite celine centralne konzole razdvojene su i reljefom ali i različitim materijalima.

Instrumenti su smešteni u duboke, kružne okvire i potpuno su tamni sve dok ne date kontakt.

Audio uređaj smešten je na ispupčenom delu centralne konzole i može se kontrolisati sa upravljača. Takođe, moguće je prikačiti i USB i prenosni audio uređaj na njega. Veliki tasteri koji se nalaze na centralnoj konzoli nepravilnog su oblika i uokvireni su crvenim svetlećim linijama tako da noću formiraju zanimljivu krivudavu putanju.

Mesto na kojem je postavljen audio uređaj je odlično jer se nalazi na vrhu centralne konzole. Uvek vam je u vidnom polju što znači da ne morate previše skidati pogled sa puta tokom vožnje.

Isti utisak nisam stekao kada je reč o komandama klima uređaja, jer su smeštene nisko na konzoli, pa zahtevaju period privikavanja pre nego što uspete da ih koristite bez gledanja. Činjenica da su dugmići za podešavanje jačine ventilatora, grejača zadnjeg stakla i spoljnih retrovizora potpuno ravni i glatki ne olakšava upotrebu.

Ipak, između dva reda dugmića postoji horizontalno razgraničenje koje daje vašem prstu mogućnost da se po njemu kreće i da pronađe željenu metu.

Prednja sedišta su me podsetila na ona iz Nissana Qashqai i svojim oblikom, i dizajnom i udobnošću koju nude. Dobru poziciju za upravljačem veoma je lako pronaći jer se i sedište i upravljač podešavaju u svim zamislivim pravcima.

Upravljač veoma lepo “leži” u rukama i pod veoma prijatnim uglom izlazi iz centralne konzole. Na njemu se nalaze komande audio uređaja, tempomata i mobilnog telefona.

S obzirom da je reč o crossoveru, voleo bih da su komande audio uređaja i tempomata veće površine, kao što je to slučaj kod Volvoa, Honde i Toyote, ali nije slučaj kod Nissana i Hyundaija.

Znam da je reč o sitnici, ali veće komande sprečavaju slučajno aktiviranje komandi u trenucima u kojima vaš avanturistički duh sa reklame preuzme volan (ambiciozna ili laka off road vožnja ili vožnja u rukavicama u okolini zimskog centra).

Za volanom osećate se prilično sigurno. Iako je kabina visoka, pozicija za upravljačem nije. Pogledom preko levog ramena primetićete da je donja ivica stakla prilično visoka, što takođe doprinosi osećaju sigurnosti.

Volim kada je tokom vožnje potrebno veoma malo truda da bih pratio dešavanja u saobraćaju oko moga auta. Spoljni retrovizori pokrivaju veoma veliku površinu, pa je dovoljno samo malo pomerati glavu da biste držali sve učesnike na broju. Ni prilikom parkiranja nije potrebno da svoja leđa odvajate od naslona. Pod uslovom da su retrovizori dobro podešeni, bez problema možete da vidite liniju parking mesta ili ivičnjak.

Bunkerast oblik karoserije uzima kamatu kada bacite pogled u nazad jer su “C” stubovi veoma masivni, a otvori uzani. Prilikom manevrisanja treba da se oslonite na spoljne retrovizore, parking senzore i na kameru koja svoje snimke emituje na unutrašnjem retrovizoru.

Ovo praktično rešenje smanjuje cenu čitavog sistema, jer vas proizvođač ne uslovljava kupovinom navigacionog multimedijalnog uređaja sa velikim ekranom osetljivim na dodir, kao što je slučaj kod velike većine. Sportage u najvišem paketu opreme ima ovakav sistem.

Još jedna praktična strana uređaja sa ekranom u retrovizoru je ta da se nalazi na prirodnijem mestu od centralne konzole na kojoj se po običaju prikazuje stanje iza vašeg auta.

Mnogi vozači po automatizmu gledaju u retrovizor prilikom vožnje u nazad. Na ekranu smeštenom iza ogledala prikazuju se i tri sektora različitih boja zahvaljujući kojima možete da odredite koliko ste daleko od prepreke.

Jedina situacija u kojoj je potrebno sa se malo pomerite iz sedišta tokom vožnje je prolazak kroz Y raskrsnice, koje su po svojoj definicije prilično naporne za prolazak, jer zbog njihovog oblika uvek treba očekivati da se u njima nalazi skriveno vozilo.

Sa dužinom od 4,5 metara, Sportage je malo duži od proseka klase i to se najbolje primećuje u samom automobilu. Prostor na zadnjoj klupi je veoma velikodošan, i za noge i za glavu. Ko baš želi da uživa na putovanjima, može da podešava ugao naslona zadnje klupe.

Pozadi pod je ravan, iako je reč o automobilu sa pogonom na svim točkovima, tako da nije strašno ni ako vam je sudbina da sedite na sredini zadnjeg sedišta. Ima sasvim dovoljno prostora za stopala.

Sportage je bio opremljen i DVD plejerom sa daljinskim upravljaèem i slušalicama. Da bi slika bila okrenta na pravu stranu, potrebno je podešavati ureðaj svaki put kada ga ukljuèite. Sistem nije prikaèen na primarni audio ureðaj.

Ako to bude slučaj, uvek, ali uvek, stavljajte pojas tokom vožnje na ovoj poziciji, jer prilikom malo jačeg, iznenadnog kočenja nećete moći da sprečite proletanje u prednji deo kabine, kao ni povrede.

I da, nećete imati grejanje svog sedalnog dela, za razliku od putnika na mestima 3 i 4 čije će pozadine biti zagrejane zahvajujući grejanim zadnjim sedištima.

Zapremina prtljažnika iznosi 564 litra, a jednostavnim preklapanjem deljive zadnje klupe prtljažni volumen može narasti do 1353 litara. Pod prtljažnika je u ravni sa otvorom što olakšava ubacivanje ski opreme i kofera. Iako se obaranjem sedišta ne dobija potpuno ravan tovarni prostor, prelaz između poda prtljažnika i naslona sedišta veoma je nežan tako da svi predmeti lako klize preko.

Veoma mi se dopada sistem za obaranje naslona zadnjih sedišta. Sve što treba da uradite je da povučete traku, nalik onoj na rukodržaču u gradskim autobusima, i naslon se oslobađa. Isto važi i za podizanje naslona, jer taj proces možete obaviti kroz prtljažnik, ne morate odlaziti do zadnjih levih i desnih vrata.

Mana kod operisanja na zadnjem delu, barem kod modela koji imaju sistem za ulazak bez ključa, je taj što peta vrata nisu obuhvaćena ovim sistemom. Poklopac prtljažnika možete otvoriti iz kabine, sa vozačeve strane.

Kao i svaka KIA, Sportage je izuzetno lak za vožnju. Upravljač se veoma lako okreće, nožne komande su mekane i veoma osetljive, ovde posebno mislim na kočnicu koja i na veoma lagani pritisak oštro hvata.

Automatski šestostepeni menjač lepo obavlja svoj posao, olakšava vožnju i nežno menja prenose, ali ujedno bih rekao da ima ulogu krotitelja ta 184 konja.

U automatskom modu nisam osetio eksplozivnost kakvu sam očekivao prilikom oštrog pritiska na papučicu gasa. Postoji i ručni mod promene stepena prenosa pomoću kojeg ćete učiniti preticanje ili ubrzanje efikasnijim, ali čitav ovaj sistem nije me inspirisao na ambicioznu vožnju. To ne znači ništa loše, ali sam pomislio da nije u skladu sa sportskim imenom ili sportskim izgledom auta.

Isti osećaj imao sam i kada sam pre nekoliko godina vozio Koleos sa jednom konjskom snagom više i automatskim menjačem.

Kada se u ovakvim vozilima, sa ovom snagom nađu ručni menjači, to su sasvim druge zverke i u ovom slučaju imaju moju preporuku. Doplata za automatski menjač u Sportage-u iznosi 1.600 evra.

Sportage je prilično čvrst i tvrd tokom vožnje, tako da i kada ga vozi neki entuzijasta koji voli da juri kroz krivine, ne dolazi do naginjanja karoserije. Posebno ne u meri u kojoj biste to očekivali od auta visokog preko 1,6 metara. Uz Style paket kupujete i aluminijumske felne od 18 inča na koje su montirane gume dimenzije 235/55 i tu činjenicu treba imati na umu, čisto da znate da li možete da priuštite i 4 zimske gume ovih razmera.

Ovakvi točkovi svakako doprinose veoma dobrom držanju na putu. Krivine na planinskom putu i vožnja po autoputu potpuno pružaju prijatan osećaj sigurnosti i moći. Osim toga, vožnja je izuzetno tiha pa je potrebno da vodite računa o tome da ne prekoračite dozvoljenu brzinu, što se veoma lako dešava.

Potrošnja na otvorenom putu po Šumadiji iznosila je 6,2 litra na 100 pređenih kilometara. Tokom vožnje po autoputu, potrošnja skače na 9,5 litara, što je barem, iz mog iskustva, prosek klase. U gradu sam trošio 11,5 litara u proseku.

Tokom gradske vožnje, prilikom pogađanja neke od neizbežnih kratera na putu stekao sam utisak da Sportage-u ne prijaju rupe. U kabini se čuje prilično jak, tup zvuk a upravljač hoće da se trgne iz ruku.

Prešao sam nekoliko kilometara van asfaltnog puta. Nisam smišljao posebne testove, išao sam u posetu prijateljima do čije se vikendice stiže seoskim putem, koji tog dana bio blatnjav.

Sportage koji sam vozio ima pogon na svim točkovima. Motor uglavnom pokreće prednje točkove, a prilikom njihovog proklizavanja sistem prebacuje do 50% snage motora na zadnji par točkova. Za izazovne situacije postoji centralna blokada sa konstantnom raspodelom snage 50:50 do brzine kretanja do 40 km/h.

Doplata za Dynamax pogon na svim točkovima je 1800 evra.

Sportage je serijski opremljen uređajem za pomoć prilikom kretanja uzbrdo i sistemom za automatsko kočenje i nadzor brzine prilikom vožnje nizbrdo, koji ograničava brzinu spuštanja na 8 km/h.

Udaljenost karoserije od tla je 172 milimetara, prednji napadni ugao je 22,7 stepeni, a pozadi 28,2 stepena. Najveći ugao koji Sportage može da savlada je 44,2 stepena.

Cene za KIA-u Sportage startuju od 20 490 evra za model sa 1.6 GDI motorom i najslabijim paketom opreme koji ipak podrazumeva veoma veliki broj funkcija. Osim punog seta vazdušnih jastuka i svih sistema za kontrolu pogona i stabilnosti vozila, nudi i MP3 audio uređaj sa USB priključkom, kožni upravljač i ručicu menjača kao i 16” aluminijumske felne.

Obavezni mlaz pod visokim pritiskom za xenonske farove

Osim veoma atraktivnog izgleda i pojave na drumu, KIA ima još jedno oružje kojim napada konkurenciju, a to je 7 godina garancije ili 150 000 pređenih kilometara. Znam da često raspravljamo na komentarima o uslovima Kijinih garancija, pa vam prenosim neke od uslova te garancije

U pitanju je besplatna, potpuno prenosiva, puna fabrička garancija, a ne dilerska, zastupnička, lokalna i sl. koje često sa sobom nose brojna ograničenja. KIA na ovaj način vlasnicima svojih vozila omogućava da svoja prava u garantnom periodu od 7 godina (do 150.000 km bez ograničenja u prve tri godine) mogu ostvariti u bilo kojoj evropskoj zemlji, potpuno besplatno.

Više fotografija ovog automobila možete pogledati u našoj Galeriji.

Upoznajte se sa kompletnim cenovnikom KIA-e Sportage.

Upoznajte se sa svim tehničkim karakteristikama.