Koliko se stvarna potrošnja razlikuje od deklarisane?

U izveštaju se iznosi podatak da je odstupanje između realne i kataloške potrošnje sve veće. Ova razlika je 2001. iznosila 8 odsto, a 2013. godine čak 31%.

T&E navodi da najveće neslaganje postoji kod Mercedesovih vozila i da iznosi čak 40%.

Organizacija smatra da će do 2020. vozila u proseku trošiti oko 50 odsto više goriva nego što je deklarisano, ako EU dozvoli proizvođačima da i dalje testiraju potrošnju po postojećim, zastarelim standardima.

Kako tvrde u T&E, postojeći testovi nisu reprezentativni za savremene modele automobila i stilove vožnje, i sadrže dosta "rupa u propisima" koje proizvođači koriste kako bi postigli bolje rezultate.

Navodi se da automobilske kompanije prilikom testiranja koriste posebno pripremljene prototipe, da prelepljuju trakama spojeve između različitih delova karoserije, povećavaju pritisak u gumama, izvode testove na većim nadmorskim visinama i po višim temperaturama vazduha...

Zbog toga vlasti Evropske unije žele da od 2017. uvedu realističniju, globalnu WLTP test proceduru. Međutim, neke od zemalja članica, pod pritiskom proizvođača automobila kojima novi test ne odgovara, žele da odlože stupanje na snagu novog obaveznog testa bar do 2022. godine.

T&E je objavio i podatak da neusaglašenost stvarne potrošnje sa fabričkim specifikacijama dobijenim na testovima, vlasnike automobila u EU godišnje u proseku košta 500 evra.

Naglašava se da šteta zbog "lažnih" podatak o potrošnji nije samo ekonomski već i ekološki problem, s obzirom da se i fabrički deklarisane emisije ugljen-dioksida razlikuju od realnih. T&E tvrdi da svi automobili u EU u stvarnosti u atmosferu godišnje ispuste 1,5 milijardi tona CO2 više u odnosu na količine navedene u specifikacijama modela.

Motorna vozila odgovona su za 15% od ukupne emisije ugljen-dioksida u Evropi. Prema novim propisima koje je usvojila EU, proizvođači su u obavezi da 2015. snize prosečnu emisijiu CO2 po automobilu na 130 g/km, a do 2021. na 95 g/km.