Osam decenija Volvoa

U subotu 14. aprila 2007. godine, Volvo je obeležio osmu deceniju postojanja paradom oldtajmera koja je startovala ispred muzeja automobila i završila se na centralnim ulicama Geteborga. Gotovo celokupna muzejska postavka našla se na otvorenom prostoru pred mnogobrojnim posetiocima i ljubiteljima ove prestižne skandinavske marke.

Inače, zgrada muzeja nalazi se na otprilike 15km zapadno od centra, pored obale mora u okviru industrijske četvrti Orendal u sklopu šire zone luke Geteborg koja je po kapacitetima i obimu transporta najveća u severnom delu evrope. Matična fabrika Torslanda otvorena je 1959. godine i nalazi se tek nekoliko kilometara severnije na prostoru od približno 400 hektara kompleksa pod fabrikama, pratećom proizvodnom industrijom i istraživačkim centrom.

Na prvi pogled muzej spolja ostavlja pomalo iznenađujući utisak jednostavnosti i neočekivane skromnosti u poređenju sa najpoznatijim muzejima tog tipa u svetu. Nordijci poslovično ne iskazuju potrebu da ističu ono po čemu su prepoznatljivi u svetu, i to je uočljivo gotovo na svakom koraku.

U malom holu u prizemlju, dočekuje vas gotovo domaćinski, sredovečni šveđanin plavih brkova u „retro“ kariranoj košulji podvrnutih rukava koji kao da je upravo izleteo iz reklamnih prospekata za „Volvo Amazon“ ili priručnika tipa “Kako da popravite svoj Volvo“. Naplaćuje ulaznice, diskretno nudi knjige, brošure, razglednice, modele automobila, ali bilo kakve kupovine najbolje je odložiti za kraj obilaska.

Volvo PV60

Na samom početku razgledanja, mimo istorijske hronologije, počasno mesto u holu zauzima plavi Volvo PV60 temeljno izrađen automobil koji čak i posle toliko vremena ostavlja utisak visokog kvaliteta. Imao je šestocilindrični motor od 3,6 litara i 90KS i proizveden je u 3006 primeraka najviše u periodu od 1946 do 1950. Razlog tome je činjenica da je predstavljen u nezgodnom trenutku 1940. godine kada je Drugi svetski rat već bio u zamahu.

U prostranijem delu prizemlja sledeći eksponat nas vraća na sam početak. Prvi serijski model Volvoa pod oznako ÖV4 napustio je fabriku Hisingen 14.aprila 1927. godine. Iza ovog pionirskog poduhvata stajala su dvojica iskusnih entuzijasta, Asar Gabrielson (Assar Gabrielsson) po zvanju ekonomista i direktor SKF filijale u Francuskoj i Gustav Larson inženjer koji je iskustvo stekao u Koventriju radeći, između ostalog i na projektima motora za kompaniju Moris.

Dok je Larson bio zadužen za tehničke projekte i angažovanje mladih inžinjera, Gabrielson je došao na ideju kako da privuče potencijalne finansijere. Smatrao je da bi bilo najbolje izraditi probnu seriju od 10 automobila (devet otvorenih i jedan pokriveni) koje bi zainteresovani ulagači mogli da testiraju. Reakcije su bile iznad oćekivanja, a podrška je upravo stigla od SKF-a koji im je odobrio kredit za inicijalnu seriju od 1000 automobila, omogućio im de se usele u jednu od njihovih fabrika, ali istovremeno i presudno uticao na novo ime marke krstivši ga latinskom rečju „Volvo“ (od glagola „volvere“) što u prvom licu jednine znači „kotrljam se“. Kao logotip prihvaćena je u to vreme važeća oznaka za hemijski element gvožđa, krug sa strelicom dijagonalno usmeren na gore.

Volvo PV4

ÖV4 (Öppen vagn) kabriolet sa nadimkom „Jakob“ imao je čvrstu šasiju, lisnate opruge napred i pozadi, četvorocilindrični motor od 1.9 litara i 28 KS na 2000 obrtaja u minuti i preporučenu brzinu od 60 km/h. Verzija sa zatvorenom kabinom PV4 i kamionet izrađen od drveta PV4TR zajedno sa „Jakobom“ ukupno su proizvedeni u 996 komada, i na svu sreću sva tri primerka su sačuvani i nalaze se u muzeju. Inače skraćenica PV, koja će narednih decenija biti korišćena u nomenklaturi većine modela, označava u originalu naziv „Person Vagn“ ili „putničko vozilo“.

Naredna serija 650/651 predstavljena je 1929. Godine i imala je šestocilindrični motor od 3.0 litre snage 55/65 KS. Ovi automobili su bili duži i širi od ÖV4, izrađivani su u više razlićitih verzija kao taksi vozila sa sedam sedišta, zatim kao luksuzne serije PV 652, ekskluzivniji PV654, sve do završnih modela PV 658/659 sa 80/84 KS koji su se proizvodili do 1937. godine.

SAAB „Draken“

Vredi napomenuti da se u prizemlju muzeja nalazi izložen i veliki turbo-mlazni lovac „SAAB Draken“ koji je prvi put javnosti predstavljen 1955. godine.

Imao je maksimalnu brzinu od 2 maha, mogao je da poleće i sa kratkih i neuređenih pista i proizvodio se sve do 1976. godine. Razlog zašto je jedan SAAB izložen u muzeju Volvoa, može se pronaći u logičnoj činjenici da su za proizvodnju takvog mlaznog lovca bili uključeni svi raspoloživi ljudski i tehnički resursi Švedske kraljevine.

Volvo PV36 „Carioca“

Na spratu muzeja u skladno i dobro osmišljenom prostoru sačinjenom od nekoliko manjih apartmana, u prvoj ambijentalnoj celini dominiraju automobili iz tridesetih godina od kojih je najlepši i najupečatljiviji Volvo sa oznakom PV36 „Carioca“ iz 1936. godine sa potpisom dizajnera Ivana Ornberga koji je 1932. iz Chryslera prešao u Volvo.

Oblikovan je u tzv. aerodinamičnom (streamlined) stilu koji je bio dominantan dizajnerski diktat u americi tokom tridesetih godina, sa prednjim svetlima koja su bila sastavni deo prednjeg dela karoserije i na upečatljiv način pokrivenim zadnjim točkovima uz vrlo visok kvalitet završne obrade što se odražavalo i na cenu.

U ponudi je bio motor od 3.6 litara, 80/84 KS, prostor za šest osoba i i do 1938. proizvedeno je 500 primeraka.

Volvo PV 444/544

Nakon što iz svih uglova osmotrite jeftiniji i jednostavniji PV51 sa nezvaničnom titulom „prvog narodnog automobila“, u sledećoj prostoriji vas očekuju dva sportska kupea P1900 i P1800 sa jedinstvenim ali ipak međusobno drugačijim biografijama. Ipak, pre njih, kustosi žele još jedan put da vas podsete na PV60 sa početka izložbe, ali ovoga puta u kabriolet izvedbi kao i na ključne modele koji su bili pokretači razvoja personalnog prevoza i odskočna daska za osvajanje amerike, PV 444/544 i čitaocima već poznati Volvo 120 „Amazon“.

U jesen 1944. predstavljen je novi „narodni automobil“ pod nazivom PV444. Pokretao ga je ekonomični, četvorocilindrični agregat od 1.4 litre i 40 KS poznatiji kao B4B. Još na samom početku u volvou su znali da će ovako tehnički i oblikovno, automobil biti jedinstven. Izgled karoserije predstavljao je mešavinu američkog dizajna i evropskih dimenzija, sa ojačanim kavezom otpornim na prevrtanje. Već prvih dana nakon predstavljanja potpisano je 2300 ugovora o isporuci, a kuriozitet je bila i cena od 4800 kruna, identična vrednosti prvog volvoa ÖV4 sedamnaest godina ranije. Tokom vremena snaga agregata je porasla na 44 KS, a 1957. dobio je novi B16A od 1.6 litara i 60 KS.

Osveženi PV444 predstavljen je u avgustu 1958. kao PV544 uprkos predviđanjima da će zbog potencijalne konkurencije u okviru kuće, gde se od 1957. godine već proizvodio moderniji Volvo 120 „amazon“, biti potisnut i slabo se prodavati. I ovog puta su pretpostavke rukovodstva Volvoa bile ispravne; PV444/544 se proizvodio i prodavao do 1965. godine sa zaokruženih 440.000 primeraka od kojih se nekolicina danas mogu videti i na našim putevima. Prvi modeli ponuđeni su američkim kupcima 1956. godine kada je i Asar Gabrielson otišao u penziju. Zamenio ga je u narednim decenijama ništa manje impresivni Gunar Engelau.

Volvo 120 „amazon“

Našoj javnosti poznatiji je Volvo 120 „amazon“ koji se još uvek povremeno može pronaći u domaćim oglasima. Predstavljen je oktobra 1956. godine da bi naredne ušao u redovnu proizvodnju.

Pod etiketom “amazon“ prodavao se isključivo u Švedskoj, jer je taj naziv bio zaštićen u kontinentalnom delu evrope do strane jedne nemačke eksportne firme.

Bazni model imao je pomenuti B16 agregat od 66 KS, a razvijane su i snažnije serije od 115/118 KS, mada je završne velikoserijske modele iz 1969-70 pokretao pouzdani B20 od dve litre i 90 KS. Oblik karoserije bio je rezultat inspiracije američkim modelima sa početka pedesetih poput Chrysler New Yorker i 300C, ali istovremeno pogodan i za kasnije tjuninge i stilska doterivanja u sopstvenoj režiji. Takođe, „amazon“ zajedno sa PV544 nosi titulu prvog serijskog automobila koji je 1959. bio opremljen sigurnosnim pojasevima prednjih sedišta u tri tačke.

Do kraja proizvodnje 1970. godine, iz fabrike je izašlo 667323 primeraka od kojih se samo u švedskoj još uvek vozi oko 15000 automobila. Od 1964. godine „amazon“ je sastavljan u Kanadi u gradu Halifaksu sa godišnjom produkcijom od nekoliko hiljada primeraka čime je te godine zauzeo četvrto mesto na listi uvezenih vozila u SAD.

Volvo P1900

Međutim, bilo je i pogrešnih poteza. Prvi sportski kupe P1900, kabriolet od fiberglasa sa dvoja vrata na bazi modela PV544, sa motorom od 1.4 litre i 70 KS, imao je nepouzdane vozne karakteristike i kvalitet ispod renomea. Tokom 1956. Montirano je 67 primeraka, ali posle slabe prodaje i nadolazećih pritužbi vlasnika, proizvodnja je obustavljena. Ipak, kako je vreme prolazilo, kod kolekcionara je popularnost ovog retkog automobila bez obzira na reputaciju rasla uporedo sa njegovom cenom.  

Po mnogima jedan od najskladnijih sportskih kupea šezdesetih, a svakako (prema procenama kolekcionara) najlepši i najskuplji Volvo, bio je model P1800 koji je našoj javnosti malo poznat.

Ovaj sportski kupe izrađivan je na osnovu skraćene platforme modela 120, dok su za oblik „zaslužni“ Pele Petersen (potonji poznati dizajner jahti) i Pjetro Frua, italijanski stilista u to vreme zaposlen u poznatom studiju Gija.

O zamršenoj priči kako je uopšte došlo do njihove saradnje drugom prilikom, ali treba istaći da su tri prototipa iz 1957/58. izrađeni u radionici Pjetra Frue uz supervizorstvo Petersena. Prototip iz 1958. nalazi se izložen u muzeju kao i serijski P1800S ofarban u tzv. „Engelau blue“ boju, kao omaž za nekada čuvenog direktora Gunara Engelaua.

Volvo P1800

Zbog trenutno popunjenih kapaciteta fabrike Olavstrom, kao i činjenice da je Torslanda još uvek bila u izgradnji, proizvodnju sportskog kupea trebalo je realizovati van granica Švedske.

Posle neuspešnih pregovora sa Karmanom, rešenje je pronađeno u saradnji sa Pressed Steel Company gde će se proizvoditi karoserije i firmom Džensen (Jensen) kojoj je povereno montiranje.

Tako je u maju 1961. godine proizvodnja prvih 250 primeraka pokrenuta u Britaniji, i nakon toga transportovana u Švedsku radi provere kvaliteta. Prvi prigovori bili su vezani za kvalitet farbanja i montaže što će kasnije kulminirati okončanjem proizvodnje u Džensenu marta 1963.

Prva serija P1800 imala je agregat B18B od 1780 cm3 sa dve bregaste osovine, snage 100 KS na 5800 obr./min., četiri tepena prenosa i proizvedena je u tačno 6000 primeraka. Ipak, za britanske kolekcionare P1800 proizveden u Džensenu i danas ima najveću vrednost.

Volvo P1800ES

Naredna serija sa oznakom P1800S (gde prefiks „S“ označava modele proizvedene u Švedskoj) proizvedena je u gotovo 20000 primeraka u periodu od 1963/69. uz periodične stilske izmene na karoseriji i enterijeru snažnije agregate. Prvi „S“ imao je 108 KS, potom od 1966. 115 KS sve do pojave novog B20B od 1986 cm3 snage 118 KS koji je predstavljen početkom 1969. godine. Jedan od primeraka sa registracijom „ST1“ bio je zapažen i u poznatoj televizijskoj seriji „Svetac“ šezdesetih godina sa Rodžerom Murom kao Sajmonom Templarom u glavnoj ulozi.

Avgusta 1969. predstavljen je P1800E sa B20E agregatom i 130 KS, sa novim enterijerom, naslonima za glavu i kozmetičkim izmenama na karoseriji, a do kraja proizvodnje juna 1972. izrađeno je 9414 primeraka.

U salonu muzeja je uzložen i sportski karavan P1800ES koji se proizvodio od avgusta 1971, do 27.juna 1973, kada je definitivno završena proizvodnja Volvoa P1800. Imao je motor od 2.0 litre i 135 KS. Inače, ovaj sportski karavan bio je inspiracija za dizajnere u oblikovanju modela 480ES kao i najnovijeg C30 ponajviše u obliku zadnjih vrata izrađenih od posebnog stakla. Računajući i 8078 primeraka „ES“, Volvo je za dvanaest godina ukupno proizveo 47485 primeraka P1800 i pretpostavlja se da ih je danas u voznom stanju preko 50%. Mada Volvo nikada nije razmišljao ozbiljno o proizvodnji kabrioleta, britanski karoserista Harald Redford izradio je za potrebe dilerske kuće „Hjul Volvo“ 2 primerka.

P1800 zapravo nije bio pravi „sportista“ već više „dugoprugaš“ namenjen sigurnoj i udobnoj vožnji, iako u „otadžbini“ i nije bio baš popularan možda i zato što je većina automobila bila marke Volvo. Nema podataka da je kod nas bilo vlasnika P1800, mada je potpisnik ovih redova početkom devedesetih u par navrata na ulicama Beograda viđao jedan svetlo plavi P1800E.

Modeli 480, 240 Polar i 240 Turbo

U trećoj i poslednjoj prostoriji na spratu izloženi su nama dobro poznati Volvoi poput serija 140, 160, 240, 340/360, 440/460, 480 i 740/780.

Serija 140 predstavljena je 1967. godine kao limuzina sa dvoja i četvoro vrata (142/144), karavan (145) i tzv. "executive car" (164) sa šestocilindričnim motorom od 3.0 litre 130 KS. Osnovne verzije bile su opremljene proverenim četvorocilindričnim B18 agregatima od 1.8 litara i 85 KS, karoserija je imala deformabilne zone u slučaju sudara i kočnice sa sistemom protiv otkazivanja. Bio je to solidan, pouzdan prethodnik i dobar temelj za ono što će uslediti nakon sedam godina proizvodnje.  

Malo je verovatno da su u Volvou pretpostavljali da će predstavljanje nove serije 200 (240/260) 1974. godine doneti toliki uspeh i učvrstiti već stečeni ugled širom sveta. Proizvodnja ovog modela je nastavljena i nakon što je završena produkcija njegovog naslednika iz serije 700, sve do 1993. godine! Takođe, u Sjedinjenim Američkim Državama niko nije izgubio život u ovim automobilima za 19 godina proizvodnje. A šta tek reći o sigurnosnim i ekološkim inovacijama koje je doneo. Pomenućemo samo neke poput trostepenog katalizatora koji je uklanjao 90% štetnih materija iz izduvnih gasova, Lambda sonde (1976.) uređaja za merenje odnosa vazduha i goriva u izduvima radi pravilnijeg podešavanja mešavine i time potpunijeg sagorevanja, bočnih ojačanja u vratima, rezervoara za gorivo otpornog na paljenje, deformabilne zone na karoseriji i u enterijeru dr.

Motori su bili izdržljivi, pouzdani, dugovečni i mogli su da pređu 500.000 km bez poteškoća, a uz redovno održavanje i preko 1.000.000 km. Na početku ih je pokretao već pominjani B20 motor, ali jedno vreme standard je bio B21 sa 97 KS, uz tokom vremena jače V6, dizel i turbo dizel motore. 

Omiljen među individualistima, porodičnim ljudima, recidivima hipi generacije, ekološki nastrojenim pojedincima, bio je takođe vrlo „cool“ i od samog početka odlično primljen u SAD. Gotovo trećina prodatih primeraka su bili karavani, a njegov kutijasti obik izazivao je različite reakcije, kod nekih potcenjivanje a kod drugih osećaj sigurnosti i pouzdanosti. Po izdržljivosti bio je iznad, ne samo konkurenta u sopstvenom dvorištu Saab-a, već i Mercedesa, Bmv-a i Audija. Ekskluzivnu ponudu predstavljao je kupe 262 (V6 motor od 2.7 litara i 140 KS) nastao u saradnji sa Bertoneom, a do 1993. proizvedeno je ukupno 2,8 miliona primeraka.

Prototip XC90

U poslednjem segmentu muzeja, prilaznoj galeriji sa koje se silazi u podnožje poveće hale, postavljene su makete i studije u realnoj veličini, direktne prethodnice u razvoju modela S60, S80 i SUV XC90.

U okviru galerije naliazi se još jedan mlazni lovac SAAB „Viggen“ zvanično predstavljen 1971. godine i posebno osposobljen da poleće i sleće sa neuređenih i nemarkiranih staza.

Tu je i kolekcija trkačkih automobila, prerađeni „amazon“, 240-tice i 850-tice, a mogu se videti i nikad „zaživeli“ prototipovi poput ambicioznog projekta „Philip“ iz 1953. i karavan P1800ESC u izvedbi Serđa Kođole (Sergio Coggiola).

Prizemlje muzeja, pogled sa galerije

U prizemlju hale posetioci mogu razgledati kamione koji su predstavljeni kroz razne dekade, vojna i vatrogasna vozila, vozila korišćena za ekspedicije i relije, krstarice novijeg datuma poput FH serije, mada se stiče utisak da bi za ovakav tip izlaganja trebalo pronaći nov prostor ili jednostavno proširiti postojeći.

Tematski kao poslednji, prikazani su danas već zastareli modeli eksperimentalnih vozila od kojih se po zanimljivosti ističe LCP (Light Component Project) iz 1983. koji je izrađen od lakih materijala sa 700 kg težine i potrošnje od svega 4l/100km, zadnjim sedištima koja su okrenuta pozadi prema trećim vratima koja su služila za ulazak u vozilo.

Na kraju, u istom holu pored ulaza u muzej, može se iskoristiti vreme za kupovinu svih onih sitnica pomenutih na početku teksta. Knjige sa kratkom i sažetom istorijom za samo 1-2 evra, pinsevi i razglednice po sličnoj ceni, a modeli u razmeri 1:43 poput XC90 koštaju od 15-18 evra. Ograničene serije kvalitetnih modela vozila („amazon“, PV544 i sl.) „made in UK“ koštaju oko 80 evra i namenjeni su uglavnom kolekcionarima.

Kratak pregled istorije volvo automobila