Beograd: Prva "pametna" raskrsnica

Prolazak kroz crveno svetlo, prekoračenje brzine i uopšte ponašanje u vožnji na tom pravcu već tri meseca tokom svih 24 sata beleži sistem za video nadzor raskrsnice, međutim od 20. oktobra pa u narednih šest meseci taj uređaj će testirati saobraćajna policija.

Sistem koji nosi naziv „pametna raskrsnica“ funkcioniše tako što svakog vozača prilikom prekršaja, na delu saobraćajnice koju pokriva, slika po dva puta i pravi video snimak u trajanju od 12 sekundi. U konkretnom slučaju, sistem beleži ponašanje vozača samo u dve trake u Ulici Starine Novaka, u pravcu ka Zdravka Čelara.

- Uređaj radi po principu dve induktivne linije koje se nalaze u svakoj od dve saobraćajne trake i to na međusobnom rastojanju od dva metra. Prilikom prolaska vozila preko prve linije sistem se aktivira i meri, na primer brzinu prolaska do druge linije. Pošto uređaj ima podatak kolika je brzina dozvoljena na tom delu saobraćajnice u slučaju prekoračenja on reaguje i prekršaj dokumentuje slikama i filmom. Reč je o slikama visoke rezolucije od 12 mega piksela pa se bez poteškoća na vozilu mogu pročitati tablice ili čak indentifikovati vozač. S druge strane, na filmu se beleži po šest sekundi pre i posle prekršaja kako vozač koji je napravio prekršaj ne bi mogao da se pravda, na primer, da se zaustavio pre ulaska u raskrsnicu na crveno svetlo, a pošto je prešao drugu induktivnu liniju - objašnjava Marko Popović iz firme „Eksport import MRG“ zastupnika australijskog proizvođaća ovog video nadzora za Srbiju.

„Pametna raskrsnica“ kao prvi pilot projekat u regionu postavljena je u Ulici Starine Novaka još 15. jula, ali 20. oktobra će biti puštena u rad iako je sve vreme beležila saobraćajne prekršaje.

- Za ova tri meseca uređaj je pokazao da dnevno u pravcu ka „Pioniru“ raskrsnicu prođe više od 10.000 vozila, a da čak 300 njih napravi prekršaj bilo da je to prolazak kroz crveno svetlo ili prekoračenje brzine. Do sada je sistem zabeležio više od 650 prolazaka kroz crveno, ali nijednu kaznu saobraćajna policija nije napisala na osnovu njega. Zavod za mere i dragocene metale dao nam je 25. avgusta odobrenje na osnovu kojeg je ovaj uređaj dobio potvrdu da je tačan i da se može koristiti kao dokaz prilikom evidentiranja prekršaja. Saobraćajna policija će u narednom periodu od šest meseci do godinu dana testirati sistem i nakon toga odlučiti da li će ga otkupiti - ističe Popović.

Sistem video nadzora raskrsnice sa svojim predispozicijama može koristiti i kriminalističkoj policiji.

- Pošto non-stop beleži događaje na raskrsnici ovaj uređaj omogućuje njihov pregled u bilo koje doba dana. Tako se može proveriti da li je vozilo sa određenim tablicama prošlo tom raskrsnicom i u koliko sati. Ukoliko bi ovakve sisteme postavili na 15 raskrsnica u gradu mogli bi da kontrolišemo više od 90 odsto vozila i da usmeravamo saobraćaj kako bi se izbegle velike gužve - kaže Popović i dodaje da se ovakvim sistemom može kontrolisati i kretanje u žutoj traci, količina prašine u vazduhu ili čak intenzitet buke.

U saobraćajnoj policiji kažu da je u toku proba mnogih sistema, između ostalog i onog koji je postavljen na pomenutoj raskrsnici.

- Testiraju se mnogi uređaji a o tome koji će se koristiti biće odlučeno na nekoj vrsti javne nabavke. Sve postavljene kamere rade eksperimentalno ali sistem još nije usaglašen. Potrebno je završiti i svu papirologiju - kažu u policiji.

Na pitanje kada će proraditi sistem automatskog kažnjavanja u policiji kažu „vrlo brzo“ ne precizirajući kada će to tačno biti.

Uobičajeno u svetu

Sistem video nadzora raskrnica u svetu se koristi više od 20 godina. Rezultati su očigledni pre svega u smanjenju broja saobraćajnih prekršaja, a samim tim i nesreća na ulicama. Kada su u decembru 1989. u australijskoj državi Viktorija uvedene mobilne kamere skoro četvrtina (23,9 odsto) od ukupnog broja vozila, bila je snimljena u prekoračenju brzine. Nakon godinu dana upotrebe mobilnih kamera u ovoj zemlji registrovano je oko 13 odsto vozila koja prekoračuju ograničenje brzine. U decembru 2002. taj broj pao je na 2,4 odsto a u novembru 2003. na 1.2. U tom periodu se broj saobraćajnih nesreća sa poginulima smanjio za više od pola, od 800 do 350.

Izvor - BlicOnline (Goran Svilar) ; fotografija - Nebojša Marković

Raskrsnice: Prekršaji u mreži

Nije prekršaj svako zaustavljanje