Prva vožnja: Opel Meriva

Piše: Andrej Klemenčič

Moj prvi susret sa Opelovom filozofijom motorike i udobnosti desio se 2003. kada je bila veoma popularna tada nova Astra, naslednica legendarnog prethodnika, čiji je oblik govorio to da i niži srednji razred u tranzicionim državama može da se vozi u nečemu što nalikuje modernom automobilu.

Pomenuta Astra sa početka veka je i danas veoma popularna na beogradskim ulicama, jer je voze mnogi taksisti. Njena tajna i ujedno moj prvi utisak o tome šta znači moderni Opel je „neko je zaboravio da ugradi amortizere“.

I u kasnijoj novinarskoj praksi, uvek mi se činilo da ma koliko nas Opelovi volani dovoljno precizno vodili kroz serpentine i preko širokih autoputeva, ma koliko sigurnosti ulivao zvuk prilikom zatvaranja vrata, Opelova udobnost svodila se na klupu iz doma za nezbrinutu decu koju je neko stavio na točkove.

Drugo, veoma različito je sećanje na enterijer rent-a-car Corse 2007. kada je mnogo više nego na spoljašnjosti, promenu nagoveštavalo baš sve u unutrašnjosti ovog malenog automobila, koji je od prevoznog sredstva za studente postao prevozno sredstvo za mlade sa stilom.

Stil je reč koja se u Opelovom rečniku ponovo piše velikim slovom, pogotovo od kad je 2009. godine izašla sportska limuzina Insignia, po mom mišljenju jedan od najlepših automobila u istoriji automobilizma.

Pošto smo u Sloveniju putovali sa dve Insignie, imao sam mogućnost da se prilikom preticanja i zaustavljanja nagledam njenog dizajna, pokušavajući da otkrijem barem tračak nečega što bi ukazivalo na nesavršenost nekog detalja dizajnerskog rešenja, ali nisam uspeo da nađem apsolutno ništa.

Poučen dugogodišnjim iskustvom života u Sloveniji (od toga nekoliko godina života u Ljubljani), već sam bio spreman da kolegama kažem kako je u Sloveniji vrućina mnogo milija nego u panonskim krajevima, ali me lim koji je isijavao izmaglicu sa krovova desetak novih Merivi na parkingu centrale Opela u Ljubljani, naveo na razmišljanje da se radi o nekom temperaturnom rekordu za Ljubljanu, što nije bilo daleko od istine.

U moru sivih, svetlo sivih, tamno sivih i ostalih lica bez boje, pravo je osveženje bilo videti zelenoplavi automobil, koji kao da se nije znojio pod sunčevim zracima, već se sunčao uz naočare i koktel. Obradovao sam se kada mi je mlada žena koja je bila u organizaciji događaja rekla da je baš ta devojka namenjena meni.

Tamna unutrašnjost, bogata zbirka dugmića uzduž centralne konzole i broj 8 u crvenoj zoni obrtomera su prvo čega se sećam pre okretanja ključa. Opelova elektronika u testiranim automobilima prilikom obavljanja check-upa zarotira sve kazaljke od najniže do najviše vrednosti i nazad, odnosno do trenutne vrednosti u slučaju merača temperature i količine goriva.

Utisak je da cela procedura traje duže nego u ostalim novim automobilima. Meni na testu nije smetala, čak, činila mi se živopisnom, ali nisam siguran, koliko bi mi se dopala kada bi mi se, na primer, automobil ugasio na semaforu.

Već prilikom vožnje prvih metara po parkiralištu, bio sam iznenađen sa koliko malo napora radi 1.4-litarski atmosferski benzinac koji ima tačno 100 konja. Sa zabrinutošću sam posmatrao žutu lampicu koja se povremeno palila u obliku malog plusa.

Trebalo mi je par minuta da povežem to bipkanje sa istovremenim pojavljivanjem reči shift na instrument tabli i bilo je jasno da Meriva sa petostepenim ručnim menjačem sugeriše kada je najbolje menjati u viši stepen prenosa.

Pošto sam krenuo nešto kasnije, nisam vozio u koloni sa kolegama do Podčetrtka koji se nalazi u jugoistočnoj Sloveniji, na samoj granici sa Hrvatskom. Žureći da se pridružim grupi, Merivu sam vozio dinamično.

Pored činjenice da motor za koji se na papiru ne može reći da je jak, obavlja svoj posao bolje od većine konkurencije u rangu do 1.8 bezturbinskih litara kad se radi o preticanju, ponašanje ovog malog MPV-a pri visokim autoputnim brzinama je iznenađujuće. I sada mi se čini skoro neverovatno kojom brzinom ovo visoko, malo vozilo, bez problema prolazi kroz krivudave deonice autoputa.

Sedenje u kabini koja odaje utisak prostranosti ne nudi samo preglednost već i izvanrednu zvučnu izolaciju, koja mi se činila mnogo boljom nego u Insigniji.

Kao i mnogo puta do sada, isto ozvučenje kao u limuzinskom modelu, u ovom slučaju model CD 500, zbog zaokruženosti monovolumenske kabine, neuporedivo je bolje reprodukovalo zvuk.

Iako ni za jedan MPV nije moguće reći da je autoputna krstarica, nova Opel Meriva je daleko najbliže ovom nazivu od svih automobila iz game.

Vožnja od isključenja sa autoputa, nešto posle Celja, pa do tridesetak kilometara udaljenog Podčetrtka nalikuje, kao mnogi krajolici u Sloveniji, vožnji stranicama Grimovih bajki. Mala seoca sa crkvicama na brežuljcima, iza njih blage, pa nešto oštrije padine, pa planinice i planine. Između njih udobne dolinice i doline sa mestaščima.

Pored uređenosti, Sloveniju odlikuje neobično jarko zelenilo. Ova bivša severna republika zajedničke države to duguje činjenci da struje sa Mediterana baš tu „udaraju“ u južne obronke Alpa. Rezultat su mamutske padavine. Pored toga je Slovenija i druga na svetu po pošumljenosti teritorije, odmah posle Švedske. Čak 51 odsto Slovenije je prekriveno šumom.

Bajkolikim putićima koje preseca označena pruga, dolazi se do čelične žice na granici sa Hrvatskom, a odmah posle toga do termalnog kompleksa Olimia u selu Olimje, koje je 2009. godine bilo proglašeno za najlepše selo u Evropi. Mala fabrika vrhunske čokolade i manastir retkog reda minorita, dva su zaštitna znaka mestašca, pa se čini da meštani najviše vremena provode na uređivanju floralnih aranžmana koji diskretno ukrašavaju svaki kutak.

Da ne bi zaostajao za nagrađenim selom, novosagrađeni hotel Sotelia, dobio je neke od najprestižnijih svetskih nagrada na području urbanog planiranja i dizajna. Unutar zdanja, koje je pažljivo oblikovano kao da je deo šume koja se nadvija nad njim, preovladava bambus i prirodni materijali. Hotel je hodnikom povezan sa lepim, ne tako velikim, ali po meri čoveka skrojenim termalnim kompleksom.

Dimenzije (mm): 4288 (dužina); 1811 (širina); 1615 (visina)

Parkiravši automobil pored ostalih Meriva ispred ulaza u hotel, odmah sam počeo da se igram najupečatljivijom novinom koju nudi ovaj automobil, „FlexDoors“ zadnjim vratima koja se otvaraju dijametralno od prednjih, što danas, pored kočije engleske kraljice, nudi još samo Rolls Royce. Nekad je ta vrata bilo moguće videti na neverovatno popularnom modelu Opel Admiral iz 20-ih godina, a u ne tako davnoj prošlosti na prvim modelima Fiće.

Opel povratak ovakvih vrata najavljuje kao MPV revoluciju. Pošto putnici na zadnjim sedištima nisu klijenti londonskog taksija kojima je važno da se vrata otvaraju na ovaj način, jer tako ne moraju da zaobilaze vrata, kako bi platili, nisam siguran da je revolucionarno prava reč.

Najpre sam probao sa stavljanjem prtljaga na zadnja sedišta. Potrebno je naviknuti se da se za otvaranje zadnjih vrata ne upotrebljava leva već desna ruka, kao i na činjenicu da je pokret zgloba prilikom te radnje drugačiji, odnosno isti, ali u drugom smeru i da senzorni mehanizmi u telu nemaju tu naviku. Kako smo u ovoj rubrici već pomenuli da je za menjanje navika potrebno i do mesec dana, nije moguće dati precizan podatak o tome, koliko vam se na testu dopada ili ne dopada ovako temeljna novina.

Ono što mogu kažem je da mi je bilo lakše da stavljam prtljag na zadnja sedišta kao i da su ulazak/izlazak iz automobila prijatniji, odnosno prirodniji jer telo ne mora da se proteže kako bi došlo do drške kojom otvara, odnosno zatvara vrata.

Opelovi inženjeri uzeli su uglomer u ruke i izmerili da se konvencionalna vrata u proseku otvaraju pod uglom od 67 stepeni, dok se FlexDoors „rastežu“ do čitavih 84 stepena.

Novost u MPV segmentu je i rešenje koje omogućava da iz automobila jednostavno odstranite deo gde je naslon za ruku (FlexSpace) i time povećate prostor za dugačke stvari, na primer skije.

Još jedno rešenje iz porodice Flex za one koji vole dinamičan lifestyle je FlexFix, nosač koji se nalazi ispod zadnjih vrata i koji jednostavno izvučete i na njega pričvrstite bicikl.

Da je sedenje u Merivi izvanredno udobno potvrđuje i nemačko Udruženje lekara i fizioterapeuta koje je za ovaj automobil izdalo poseban sertifikat kvaliteta.

Električna ručna kočnica kod nove Merive ne zateže se sama prilikom gašenja automobila kao što je slučaj kod velikog broja novijih, pre svega većih automobila.

Drugog dana usledila je prezentacija automobila u centru termalnog kompleksa. Pored voditelja i plesne grupe iz emisije tipa „Pokaži šta znaš“, koja je odličan nastup začinila saltom na beloj Merivi, 12 novinara iz Srbije bilo je podeljeno u grupe po dvoje za tri igre sa novim automobilom.

Najpre smo loptu na naduvavanje morali da u roku od 20 sekundi što više puta ubacimo krož široko otvorena FlexDoors.

Odluka da deo tima koji šuta budem ja, a deo koji dodaje bude kolega, pokazala se pogrešnom. Nijedan jedini put nisam uspeo loptu da šutnem u automobil, što me navelo da se setim školskih dana kada su timovi na fizičkom strahovali da ću možda igrati fudbal za njihovu ekipu.

Slaganje što više stvari u automobil smo kolega iz Auto Magazina i ja obavili ležerno a tačno. Ipak, najimpresivniji je bio naš rezultat kod zadatka okrenuti automobil za 360 stepeni. Malo parkiralište je bilo ograđeno plastičnim stubićima, unutar kojih je bilo potrebno okrenuti automobil, izvesti ga sa parkirališta, na užas termalno opuštenih prolaznika okrenuti ga na ulici i vratiti na parkiralište. Rezultat od 32 sekunde bio je ubedljivo najbolji.

Pošto sam svoje prošlodnevno oduševljenje Merivinim sposobnostima na autoputu pripisivao umoru i posledično nedovoljno istančanim kritičkim čulima, odlučio sam da je povezem na „the ultimate test“, skoro 500 kilometara dugačak izlet do mora i nazad. Ništa od pre napisanog nije moguće opovrgnuti. Automobil suvereno vlada svakim kilometrom autoputa. Dugačka peta brzina mu omogućava da ubrzava i na delu autoputa kroz Sloveniju iz Ljubljane prema moru, gde su usponi među najstrmijim u celoj Evropi.

Zeleno plava boja se idilično uklopila u zeleno-plave tonove mora oko obalskog gradića Koper, koji je poznat po najvećoj luci u bivšoj Jugoslaviji, a u novije vreme po gradonačelniku koji je na veoma svojstven način uspeo da fizički revitalizuje grad kontroverznim potezima kao što je red džinovskih palmi pored mora.

Na promenadi sam malo osunčao automobil, te prošao gradićem u kojem je pomenuti gradonačelnik odlučio da neće biti saobraćajnih zastoja, te je ukinuo semafore i svugde postavio sofisticiran kružni saobraćaj. Kontroverzno ili ne, gužve su u Kopru stvar prošlosti, kažu meštani, koji su na rivi sa čuđenjem gledali veoma nepropisno parkiran živopisni automobil sa nemačkim tablicama i vratima koja su ih, verujem, podsećala na mladost.

Glad posle napornog dana utolio je poznati restoran Amon, nedaleko od Olimja, pored kog se nalaze lepa golf igrališta.

Već sam početak obeda pokazao je kako nisu samo Srbija i SAD domovine velikih porcija. Ono što je možda najzanimljivije je da, iako nam je bilo posluženo 6 jela zaista neskromne količine, nije bilo nikoga ko nije bio u stanju da ih u većoj ili manjoj meri, potpuno savlada. Zanimljiv je bio šampanjac sa voćnim aromama.

Već prilikom vožnje do Amona sam, kao zadnji u koloni, primetio da mnoge kolege nemaju upaljena svetla i da kroz polumrak voze oslanjajući se na druga vozila u koloni. To mi se učinilo zabavnim dok nisam shvatio da je to slučaj i sa mojim automobilom. Uzalud sam pokušao da odgonetnem zbog čega se kratka svetla sama pale samo danju, a ne noću i kako da ih noću upalim.

Veliki ekran navigacije iznad centralne konzole je takođe osetljiv na svetlost, što se posebno jasno primeti prilikom ulaska i izlaska iz tunela na autoputu.

Početkom sledećeg dana kolona Merivi zaputila se ka Ljubljani. Zaustavljanje prilikom kojeg sam točio gorivo navelo me na zaključak da je nova Meriva izuzetno štedljiv automobil. Na nešto malo gradske i regionalne, te mnogo brze vožnje autoputem potrošila je neverovatno skromnih 7.3 litra benzina.

Motorna paleta, pored pomenutog, nudi još dva benzinska motora iste kubikaže, oba potpomognuta turbinama, pri čemu slabiji ima 120, a jači 140 konjskih snaga. Dizel motori, koji među kupcima Merivi nisu najpopularniji, imaju zapremine 1.3 i 1.7 litra.

Skoro pred vratima Opela u Ljubljani, Meriva me nežnim ženskim glasom upozorila da se nivo goriva bliži minumumu, te mi ponudila da me navigacijom vozi do najbliže pumpe. Pritisnuo sam OK, ali me nežni glas upozorio, kako je do najbliže pumpe kod mađarskog Balatona još oko 500 kilometara; dokaz da navigacije i dalje nisu savršeno usinhronizovane sa realnim stanjem stvari.

Neposredno posle povratka u Beograd seo sam u taksi. Pošto nisam imao prilike ranije da sedim u prethodnici nove Merive, shvatio sam da se kod aktuelne ne radi samo o iskoraku u dizajnu i korišćenju zadnjih vrata, već pre svega o činjenici da se u prethodnoj Merivi osećate kao u klimavoj, plastificiranoj visokoj kutijici, dok je nova Meriva salončić na točkovima, udobna i tiha, gde su sve stvari više-manje na mestu, linije meke, a materijali kvalitetni.