Država odgovorna za skupo gorivo

Istovremeno sa najavljenim povećanjem maksimalno dozvoljene cene benzina na 115,7 dinara i evrodizela na 116 dinara, u Ministarstvu finansija kažu da je moguće smanjiti akcizu na benzin, ali dodaju i da istovremeno treba povećati neki drugi izvor prihoda kako ne bi bilo problema u punjenju budžeta.

Bora Tatić, zamenik predsednik Udruženja vlasnika privatnih pumpi, smatra da je smanjenje akcize na motorna goriva dobar predlog, jer je sada velika razlika u odnosu na tečni naftni gas (TNG). On kaže da bi realna razlika u ceni između motornog i TNG trebalo da bude oko 30 odsto, odnosno da TNG košta 70 odsto cene benzina.

Sa druge strane, ekonomista Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta smatra da se država neće tako lako odreći akciza i da će gorivo kod nas i dalje biti najskuplje u okruženju.

„Poskupljenje struje u proseku za 10 odsto uticalo je na martovsku inflaciju sa 0,7 odsto, a ukupan rast cena na malo bio je 1,6 odsto. Uticaj povećanja cena goriva tek će biti izračunat sredinom aprila, ali svakako će i derivati imati značajno učešće u inflaciji“, objasnio je Nikolić.

Istovremeno, Milan Rakić, predsednik Udruženja privatnih pumpadžija kaže da „smanjenje akcize na benzin za 10 odsto neće ništa značiti potrošačima, jer će maloprodajna cena biti niža za svega pet dinara“ i dodaje da se „zbog previsoke akcize gorivo švercuje iz zemalja u okruženju“.

Problem i preniske marže na benzin

U slučaju da ministarstva finansija i trgovine odobre poskupljenje goriva, po prvi put bi evrodizel postao skuplji od ostalih derivata. Srbija će tako biti među samo tri zemlje u Evropi u kojima će evrodizel biti skuplji od benzina, s obzirom na to da je to slučaj još samo u Velikoj Britaniji i Švajcarskoj. U svim zemljama regiona benzin je skuplji.

Zanimljivo je da je evrodizel na režimu slobodnog uvoza što znači da bi trebalo da vladaju pravila konkurencije i da cena pada u borbi za kupce, a dešava se suprotno. Objašnjenje je da prometnici visokim maržama na evrodizelu ostvaruju veliku zaradu jer to, navodno, ne mogu prilikom prodaje ostalih derivata.

„S obzirom na to da marža za benzine nije menjana pet godina i da iznosi pet dinara po litru, a da su se naši troškovi u tom periodu višestruko uvećali, činjenica je da bi mnoge benzinske pumpe dosad bile zatvorene da ne postoji dobit na evrodizelu kojom pokušavamo da umanjimo gubitke nastale usled male marže i visokih troškova vezanih za prodaju benzina. Kada bi naša zarada na benzinima bila veća i mi bismo mogli da držimo niže cene evrodizela“, kaže Bora Tatić.

Privatni prometnici smatraju da je pravi trenutak da se preispita visina marže na benzine koja bi prema njihovom predlogu trebalo da iznosi 10 dinara po litru.

Prodaja benzina opala za 40 odsto