Gde se nalaze kamere?

Vozači će morati više da obraćaju pažnju na saobraćajne propise i da budu koncentrisaniji, a za one koji ovo zanemare stiže specijalna pošiljka u vidu kazne i četiri fotografije sa dokaznim materijalom.

Kada vozač dobije prijavu, ima rok od osam dana da se javi u policiju i kaže (ili dokaže) ko je napravio prekršaj. U slučaju da ne može da utvrdi ko je napravio prekršaj ili potvrdi da je on, vlasnik vozila plaća kaznu od 15.000 do 30.000 za fizička lica, odnosno od 100.000 do 800.000 dinara za pravna lica.

U slučaju da se vlasnik vozila u roku od 15 dana od uručenja poziva ne javi policiji, onda se protiv njega podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Ukoliko neko pokuša da se „sakrije“ iza prljavih tablica, znajte da kamere čitaju i takve, a to će vozaču iz džepa „izvaditi“ dodatne tri hiljade.

Da li postavljanje kamera, odnosno Velikog brata koji nadgleda dešavanja na beogradskim asfaltu, znači da je vozačka kultura na niskom nivou? Damir Okanović iz Srpskog komiteta za bezbednost saobraćaja smatra da je 90 odsto vozača u Srbiji kulturno, a preostalih 10 odsto nije: „Iako ih je tek 10 odsto, oni kvare opštu sliku. Kultura se donosi iz kuće i u automobil; ne verujem da neko ko se kulturno ophodi u svakodnevnom životu pokazuje nekulturu iza upravljača“.

On smatra da se nivo vozačke kulture pokazuje na nekim, za srpske vozače prilično nebitnim stvarima. „Dok su vas podučavali u auto-školi, akcenat je bio na veštinama i poznavanju propisa. Međutim, niko vam nikad nije objasnio zbog čega treba imati vezan pojas i pogotovo šta se dešava sa putnicima pozadi u slučaju da nemaju vezan pojas. Upotreba pojasa na zadnjem sedištu pokazuje nivo naše vozačke kulture. Većina vozača u Srbiji smatra da je to nešto potpuno nepotrebno“, smatra Okanović.

Poslednja funkcija kamera je kažnjavanje vozača, smatra Okanović. „Stav Komiteta je da su kamere veoma dobro sredstvo za smanjenje saobraćajnih nezgoda. One ne služe da kažnjavaju, već da vozačima stave do znanja da će biti sankcionisani i kažnjeni ukoliko ne poštuju propise“.

Po njegovim rečima, Komitet za bezbednost saobraćaja zalaže se za što veći broj kamera, ali se nadaju da one neće zabeležiti nijedan prekršaj, odnosno da će naterati ljude da se ponašaju uzorno, a to će najbolje pokazati statistika i kada se zaključi da je na nekim deonicama smanjen broj nezgoda.

Sistem video-nadzora beogradskih saobraćajnica i raskrsnica obavlja se sa 60 kamera i to na sledećim lokacijama:

1. Republička Skupština
2. „London“
3. Skupština Srbije
4. Gradska Skupština
5. Slavija 1
6. Vlada Srbije
7. Železnička stanica 1
8. Trg Republike 1
9. Terazije
10. Zeleni venac
11. Brankov most
12. Hajat
13. SIV
14. Železnička stanica
15. Opština Novi Beograd – kružni tok
16. Trg Nikole Pašića
17. Takovska – 27. marta
18. 29. novembra – Cvijićeva
19. Pančevački most
20. Bogoslovija – kružni tok
21. Mije Kovačevića – Čarli Čaplina
22. Cvijićeva – Starine Novaka
23. Vukov spomenik
24. Slavija 2
25. Autobuska stanica BAS
26. Kafić „Underground“
27. Tadeuša Košćuška – Cara Dušana
28. Studentski trg – Vasina
29. Trg republike 2
30. Dom omladine
31. Ušće
32. Kineska ambasada
33. Karađorđev trg – Zemun
34. M. Popovića – Zorana Đinđića
35. Buvlja pijaca
36. Omladinskih brigada – Jurija Gagarina
37. Geneks
38. Tošin bunar – Studentski grad
39. Arena
40. Gazela
41. Tramvajski most
42. Francuska – Cara Dušana
43. Francuska – Dunavska
44. Kneza Miloša – Višegradska
45. Mostarska petlja
46. Prokop
47. Topčiderska zvezda
48. Muzej 25. maj
49. M. Ivkovića – A. Karađorđevića
50. TV Pink
51. Raška – Crnotravska
52. Borska – Crnotravska
53. Trošarina
54. Autokomanda
55. Franš
56. Specijalni sud
57. Ustanička – Vojislava Ilića
58. Plavi most
59. Sajam
60. Ada Ciganlija

Pogledajte mapu: Raskrsnice u Beogradu na kojima se snima saobraćaj

Od početka primene ovakvog sistema nadzora, mnogi vozači polemišu o tome da li bi ili ne bi trebalo adekvatnim znakom obeležiti mesta gde se nalaze kamere. Jedni kažu da bi svakako trebalo staviti znak, a drugi da ukoliko poštuješ saobraćajna pravila i voziš uzorno, ne treba ni da ti bude bitno gde se kamere nalaze.

Damir Okanović mišljenja je da mesta gde se nalaze kamere treba da budu obeležena. „U inostranstvu se nosači kamera farbaju u jarke boje, žutu ili narandžastu. Kod nas bi takođe to trebalo uraditi, da bi se vozači na samom mestu uzdržali od eventualnog prekršaja. Mi za sada nemamo odgovarajući saobraćajni znak za kamere, ali svakako da bi trebalo da postoji“.

On navodi i praksu u inostranstvu da se pozicije po gradu gde se nalaze kamere upisuju u satelitske mape.

O mestima gde se nalaze kamere takođe se dosta polemiše. „Jako je bitno da kamere budu postavljene tamo gde u proseku ima najviše nezgoda, a ne tamo gde bi se lakše „puni budžet“ grada“, smatra Okanović.

Lokalnoj samoupravi „sliva“ se 30 odsto novca od kazni. Okanović je mišljenja da postoji opasnost da će gradovi to shvatiti kao način da napune budžet; da zloupotrebe poziciju i postave kamere tamo gde uopšte nema potrebe.

„Kamere treba postavljati na logičnim mestima, a ne tamo gde će se usporavati saobraćaj i vozače navoditi na prekršaje“, završava on.

Tekst - Martina Anđelković